„Ako situacija u županiji bude bolja, biće i nama bolje“

Intervju sa zamenikom župana Vukovarsko-sremske županije Srđanom Jeremićem.

Nikola Milojević 22.02.2024.
Srđan Jeremić dožupan vukovarsko-sremski

Prethodnih meseci razgovarali smo sa devet od ukupno deset zamenika župana koliko ih srpska nacionalna manjina trenutno ima u Hrvatskoj. Tim redom stigli smo i do kraja, odnosno Vukovarsko-sremske županije gde ovu funkciju u svom prvom mandatu obavlja Srđan Jeremić iz Borova, a sa njim smo ovom prilikom razgovarali o specifičnostima u njegovom delokrugu rada i ingerencija u najistočnijoj županiji Hrvatske.

Srba u Vukovarsko sremskoj županiji ima najviše i brojčano (19.309) i procentualno (13,49%). Koje su specifičnosti zajednice iz ovog dela Hrvatske u odnosu na ostale krajeve?

- Ovde smo najbrojniji, a ja bih rekao i najbolje organizovani. Ta organizovanost potiče iz brojnosti, ali i putem naših institucija, organizacija i udruženja te imamo četiri opštine u kojima srpska zajednica čini apsolutnu većinu. Najveći broj Srba i živi u opštinama Borovo, Negoslavci, Trpinja i Markušica te na području grada Vukovara. S obzirom na broj Srba ovde postoji i mnogo potreba, ali i problema. Kada analiziramo kakvo je stanje i položaj Srba mogu da kažem da još uvek ima puno otvorenih pitanja koja nismo uspeli da rešimo. Kada govorimo o kulturnom amaterizmu, on je ovde dobro razvijen i u svim našim mestima postoje društva ili Prosvjetini pododbori koji okupljaju predstavnike naše zajednice. Ta društva dobro rade i čuvaju kulturnu autonomiju i naše nasleđe. Rekao bih da je očuvanje kulturnog identiteta jedan od segmenata o kojem se najviše vodi računa i tu nemamo nekih zamerki u odnosu na vlast u državi ili županiji. Tu možemo da budemo zadovoljni.

Koja su to otvorena pitanja i stvari sa kojima ste manje zadovoljni?

- Nikako ne možemo biti zadovoljni kod proporcionalne zastupljenosti Srba prilikom zapošljavanja u državnim i javnim službama jer brojevi pokazuju da je taj udeo iz godine u godinu u padu iako Zakoni kažu drugačije. Postoje određeni manji iskoraci koje smo uspeli da napravimo u proteklom periodu, ali smo i dalje daleko od potpune zastupljenosti. Druga važna stvar je obrazovanje. Ovde imamo šest škola u kojima se nastava odvija u potpunosti na srpskom jeziku i čiriličnom pismu, a postoji i veliki broj škola u kojima se takva nastava odvija u odelenjima. Na području naše županije imamo 1.500 učenika u osnovnoj i 500 učenika u srednjoj školi koji se obrazuju na svom jeziku i pismu, a nama to daje obavezu da posebno vodimo računa o tom modelu obrazovanja. Zadovoljni smo što smo u prethodnom periodu uspeli da osiguramo određeni broj školskih odbora i što smo uspeli da pre dve godine usvojimo statute za škole, ali nikako ne možemo da budemo zadovoljni što do danas nismo uspeli da rešimo prenos osnivačkih prava sa Županije na naše opštine koje su to zatražile još davne 2015. godine. Još jedna od stvari koja karakteriše našu zajednicu je da ovde još uvek imamo izražen govor mržnje i ksenofobije te neki građani još uvek žive u strahu. Ovo se najviše odnosni na teritoriju grada Vukovara odakle se često šalju poruke koje ne idu u pravcu stvaranja relaksiranih i dobrih odnosa.

Uprkos tome što ovde živi najveći broj Srba, ova županija je često apostrofirana kao ona koja gubi najviše stanovništva. Koliko to utiče na Srbe i da li je u poslednje vreme taj odlazak stanovništva zaustavljen?

- Mora se reći da smo, iako najbrojniji, u proteklih deset godina doživeli veliki pad. Čitava Vukovarsko-sremska županija je loše prošla, a kada se pogledaju opštine sa većinskim srpskim stanovništvom taj pad je veći od županijskog proseka. Ono što me raduje je što vidim da je taj proces odlaska pripadnika našeg naroda u neke treće zemlje generalno zaustavljen i sada se radi samo o sporadičnim odlascima. Najveći broj ljudi koji je planirao da ode to je i učinio u prethodnih destak godina i mi sada imamo sve više slučajeva da se ljudi vraćaju jer se u inostranstvu ili nisu snašli ili nisu zadovoljni načinom života. To je dobra stvar, ali jako je bitno da se ovo područje privredno razvija da dobije veći značaj nego što ga ima danas. Mislim tu na mere države koje moraju biti usmerene na demografski opustošene krajeve na način da će stimulisati rad i investicije mnogo više nego do sada kako bismo uspeli da uspostavimo ravnomeran regionalni razvoj. Danas su te oscilacije u razvijenosti županija zaista velike.

Oš Banovci Srđan Jeremić

Srđan Jeremić u poseti OŠ Banovci

Šta je ono što biste istakli tokom ovog mandata? Na čemu ste najviše radili?

- Meni su bili bitni svi oni aspekti i problemi sa kojima se susreću pripadnici srpske zajednice. Analiziramo i skeniramo stanje u svim jedinicima lokalne samouprave pa i u samoj Županiji kada je su u pitanju zapošljavanja. U tom smislu uvek sugerišemo našim ljudima da se pozivaju na član 22. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i kao što sam rekao, određeni iskoraci u tom segementu jesu napravljeni. Nismo i dalje zadovoljni sa brojevima, ali smo pomerili stvari i krenuli napred po tom pitanju. Druga bitna stvar za naše ljude na ovom području je ostvarivanje elementarnih prava u drugim segmentima, a mi u nekim opštinama nemamo rešeno pitanje poljoprivednog zemljišta. Moram da kažem da smo nedavno imali sastanak sa ministarkom poljoprivrede gde smo tražili da se taj problem što hitnije reši i imamo obećanja da će to biti u toku ove kalendarske godine. Treća stvar koju smo ustanovili je da se o svim pitanjima na nivou županije koja se tiču srpske nacionalne manjine razgovara sa manjinskim predstavnicima i to je postala praksa. O svim pitanjima razgovaramo otvoreno i jasno govorimo o problemima i potrebom za pomoći svim organizacijama koje okupljaju pripadnike našeg naroda. Puno toga je po tom pitanju učinjeno s obzirom na budžet i Županije i onih opština i gradova sa kojima smo komunicirali.

U tom smislu ste i obilazili brojne opštine gde Srbi žive u manjem broju. Šta je bio povod i postoje li neki rezultati ovih poseta?

- U nekim sredinama postoji strah ljudi od izjašnjavanja i progovaranja o očuvanju nacionalnog identiteta. Mislim da je svima u interesu da se svi mirno i dobro osećamo ovde. Srbima koji su u manjini u opštinama i gradovima je mnogo teže te naprosto se neke potrebe i problemi lakše mogu rešiti ako smo sa njima u komunikaciji jer oni žive na tom terenu i osećaju te probleme i potrebe. Moram da kažem da je odnos načelnika i gradonačelnika u svim tim sredinama u kojima sam bio prema pripadnicima naše zajednice vrlo korektan. Uvek smo na tim sastancima bili sa našim predstavnicima i oni su sami iznosili svoje potrebe na terenu nakon čega smo sa predstavnicima lokalne vlasti definisali prioritete. Svugde je došlo do pozitivnih iskoraka i mi svi moramo na tome zajednički ustrajati. I ove ću godine ponovo obići sve te sredine da vidimo šta je urađeno i šta eventualno nije te ćemo pokušati do kraja ovog mandata da napravimo što je moguće više, da zajednica bude što zadovoljnija i na taj način stvorimo preduslove da ostanu da žive na tim prostorima.

Kakav je vaš odnos sa županijskim telima i županom?

- Apsolutno sam zadovoljan odnosom prema meni i uvažavanjem kao zamenika koji dolazi iz srpske zajednice. Prisutan sam na svim kolegijumima i svim dešavanjima koji se tiču svih stanovnika, a pogotovo na onim sastancima koji se tiču Srba. U županu i svim županijskim strukturama, a tu govorim o svim pročelnicima i direktorima županijskih firmi i ustanova, sam do sada imao jako dobre i kvalitetne sagovornike koji mi izlaze u susret i sa kojima zajednički dolazim do rešavanja potreba koje se pojavljuju. Zaista ne znam da li situacija po tom pitanju može biti bolja i smatram da sam sa svima izgradio jedan prijateljski odnos i to je po meni najbolji način jer je nama kao pripadnicima srpske zajednice bitno da se čitava županija razvija privredno, poljoprivredno i infrastrukturno. Tako će biti bolje svima, pa i nama.

Zajedno sa drugim zamenicima član ste i Koordinacije zamenika župana iz reda pripadnika nacionalnih manjina. Čemu služi ovo telo, koliko se često sastajete i primetite li da se neki problemi rešavaju po tom pitanju?

- Osnovni cilj formiranja Koordinacije je stvaranje novog tela koje će progovarati o potrebama svih manjina koje žive na području Hrvatske. Mi na taj način želimo da budemo spona između manjinskih predstavnika u gradovima i opštinama sa zastupnicima u Saboru iz reda pripadnika nacionalnih manjina. Pored deset zamenika župana iz srpskog naroda tu imamo i dve zamenice župana iz italijanskog i češkog naroda i razgovarajući sa njima vidimo da su naši problemi u dobroj meri identični. Sastajemo se nekoliko puta godišnje i redovno ukazujemo na neke manjkavosti u zakonodavnom sistemu. Ukoliko se držimo zajedno smatramo da je i naš glas jači. Nekad se u javnosti tumači da samo Srbi žele i traže nešto posebno, ali razgovarajući sa predstavnicima drugih naroda vidimo da svi težimo zapravo istim pravima i imamo puno više sličnosti, nego razlika.