Aleksandar Tolnauer: „Zakoni se donose da bi se njima nešto štitilo“

Za nacionalne manjine osnovan je u decembru 2002. godine kao na osnovu Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. Ovo autonomno telo danas je krovno telo nacionalnih manjina na državnom nivou. Na njegovom čelu kao predsednik Saveta nalazi se Aleksandar Tolnauer.

Kako ocenjujete prošlu godinu kada je rad Saveta za nacionalne manjine u pitanju?

-  Tokom prošle godine održali smo četiri sednice na kojima su teme bile osiguravanje sredstava i finansiranje kulturne autonomije, zatim izveštaj o potrošnji tih sredstava, izveštaj HRT-a za 2019. i 2020. godinu, ostvarivanje uslova za ostvarivanje kulturne autonomije Roma, dopunski izbori za članove predstavničkih tela u jedinicama lokalne, područne i regionalne samouprave, organizacija edukativnih seminara za unapređenje rada veća kao i niz drugih aktivnosti.

Protekle dve godine obeležila je epidemija koronavirusa. Koliko se to odrazilo na rad Saveta i uopšte manjinskih organizacija?

- Najvažnije je da zapravo tokom cele ove epidemiološke situacije nismo prestali sa aktivnostima. Takođe, ako treba nečim da se pohvalimo onda je to da smo mi među prvima u državi reagovali na te nove okolnosti. Ocenjujući da će biti poteškoća u provođenju programa mi smo uspeli da promenimo onaj deo kriterijuma koji nismo ni imali jer niko nije ni računao na takvu neku situaciju, pa smo u tim dopunskim kriterijumima odredili da se 80 odsto dozvoljenih sredstava može prenameniti u datom trenutku ako ih je nemoguće provesti. Naprosto, osigurali smo da se i u takvim uslovima sredstva mogu koristiti i to su udruženja relativno dobro odradila.

Nedavno su izašli prvi podaci popisa stanovništva, istina bez detaljnijih podataka pa tako ni po pitanju o nacionalnoj pripadnosti. Međutim, procene su da je i manjina sve manje u odnosu na ranije popise.

- Mi smo vodili izraženu kampanju tokom popisa i to je takođe bila još jedna od naših glavnih aktivnosti tokom prošle godine. Nama je bilo veoma važno da animiramo naše pripadnike manjina da slobodno izađu i da se izjasne kao pripadnici manjine jer za tako nešto danas u Hrvatskoj ne bi trebalo biti problema. Sigurno je da će se opšta situacija promeniti, odnosno da će broj pripadnika nacionalnih manjina biti smanjen. Nažalost, to smanjenje broja pripadnika nacionalnih manjina odraziće se i na prava koja one konzumiraju, ali to nije samo slučaj u Hrvatskoj, tako je i u Evropi i u svetu. Tako npr. kod srpske nacionalne manjine imaćemo pitanje dvojezičnosti u određenim sredinama mada sa odnosom prema tom pitanju nismo bili zadovoljni ni do sada i na to smo ranije i upozoravali. Iako smo skretali pažnju na to i vodili u medijima jednu pozitivnu kampanju, da se ljudi motivišu, da se izjasne kao pripadnici određene nacionalne manjine, njihov broj će ipak biti manji, ali na to su uticale i neke druge okolnosti.

Republika Hrvatska finansira ukupno 56 manjinskih medija

Savet za nacionalne manjine značajno finansira delatnost manjina na medijskom polju. Koliko je to, iz Vašeg ugla gledanja, dovoljno odnosno koliko je u redu i da li je dovoljno da se o manjinama govori uglavnom kroz manjinske medije?

- To je apsolutno tačno i treba konstatovati jednu stvar da podaci često ne korespondiraju sa stvarnim stanjem. Naime, mi kao država u Evropi sigurno finansiramo najviše manjinskih medija, ukupno njih 56. Isto tako, krajem prošlog meseca održali smo sastanak sa HRT-om vezano za njihov izveštaj o emisijama posvećenim nacionalnim manjinama sa kojim nismo zadovoljni za protekle dve godine. Tako je tokom 2020. Godine emitovano 5494 minute i 14 sekundi sadržaja koji su vezani za manjine, a to vam je 1,045 odsto celokupnog programa, a tu su ubrojane i stvari pod manjinski program koje ne spadaju u manjinske kvote. Mi smo tu izrazito nezadovoljni i postavili smo tu neke dogovore koji su vezani za potpisivanje novog ugovora kojeg HRT treba potpisati do kraja godine. S tim u vezi, uskoro ćemo formirati i jednu komisiju unutar Saveta koja će sa HRT-om pokušati da u realnim okvirima poboljša to pitanje, naročito da se edukuju novinari i da se edukuje čitava javnost.

Sa kolikim sredstvima će Savet raspolagati ove godine i kakvi su njegovi planovi za ovu 2022. godinu?

- Sredstva su u odnosu na prošlu godinu povećana i ona trenutno nisu problem. Mi smo pred velikim poslom jer smo ove godine dobili preko hiljadu zahteva za ostvarivanje kulturne autonomije. Na svaki taj zahtev moramo da odgovorimo, vidimo ko ima uslove, a ko ih nema. Posebno želim da istaknem da imamo operativni program i to je po prvi put da smo sa ovom Vladom dogovorili. Za donošenje tog operativnog plana izrazito pozitivno je delovao potpredsednik aktuelne vlade Boris Milošević koji je koordinisao tim pitanjima. Mi ćemo u skladu sa tim operativnim planom koji ima na stotine stavaka i raditi u budućnosti.

Kako ocenjujete rad ove Vlade i uopšte njen odnos prema manjinskim zajednicama?

- Mislim da mi sa ovom Vladom imamo veliku sreću. Zadovoljni smo naročito po pitanju operativnih programa, mada u dinamici njihovog provođenja ne možemo izraziti potpuno zadovoljstvo. Međutim, činjenica je da oni postoje i to je nešto što je za manjine od posebne važnosti bez obzira što u društvu imamo negativnih stavova i prema ovoj Vladi kao i tendencija da se smanje prava manjina naročito u smislu njihovog zastupanja i predstavljanja u Saboru. Uopšte, stvara se u javnosti jedan pogrešan utisak kao da manjine imaju neka posebna prava. Ono što je bitno reći i što treba ukratko definisati, manjine nemaju nikakva posebna prava nego svi zakoni i sva legislativa je namenjena da oni imaju ista prava kao i većina, a sami zakoni se donose da štite nešto. Prema tome, i Ustavni zakon i svi drugi zakoni su ona legislativa koja dovodi manjine u isti položaj sa većinom.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.