Analiza stanja nacionalnih manjina

Ovo je drugo izdanje knjige koja je prvi put objavljena 2005. godine, a koja je tada na neki način bila analiza okvira za zaštitu nacionalnih manjina koji je oblikovan nakon donošenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.

- Rekao bih da ovo novo izdanje knjige treba da prikaže tu sliku kako izgleda manjinska politika u praksi i ona je analiza ostvarivanja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina u različitim segmentima društvenog života nacionalnih manjina. Na ovaj način imamo jednu celinu, dakle imamo taj okvir, odnosno normativni okvir, a imamo i sliku života manjina koji je takav kakav danas imamo i koji je ostvaren na temelju Ustavnog zakona. Dakle, danas imamo jedan dobar normativni okvir, imamo pozitivnu praksu provođenja manjinskih prava, ali imamo i sve manje manjina – istakao je autor knjige Siniša Tatalović koji je govorio i o problemima u javnom životu koji se javljaju u hrvatskom društvu kada se govori o ovim pitanjima.

- Ako govorimo o volji političke elite da se ostvaruju prava nacionalnih manjina ni tu nemate nekih problema. Ja imam i to lično iskustvo i nikada nisam čuo od nekoga da se ta prava opstruišu iako znamo da je u polju politike bilo opcija i ljudi koji su zagovarali tu redukciju. Međutim, često puta je problem u društvu i niz pritisaka koji dolaze iz društva od različitih grupa koje to čine iz nekih svojih pragmatičnih razloga. Tako nekada od možda neke benigne priče o zastupljenosti nacionalnih manjina dobijete priču koja ide toliko redukcionistički da se zagovara i ukidanje tih prava – naglasio je autor pomenute knjige koja je izašla u izdanju SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba.

Prava manjina ne smeju biti vezana za njihov broj

Evidentno je da je pre tridesetak godina pripadnika manjina bilo oko 23 odsto, danas ih je negde oko pet odsto sa tendencijom opadanja, pogotovo ako se uzme u obzir da je prosečna starost pripadnika manjina desetak godina veća od prosečne starosti pripadnika većinskog naroda.

- Jedan od zaključaka ove knjige je da se ne smeju vezivati prava za brojeve, odnosno brojevi ne bi trebali menjati ona prava koja su manjine stekle u nekom vremenu, jer to zašto se smanjio broj pripadnika nacionalnih manjina nije samo rezultat njihove volje nego i rezultat različitih okolnosti života u sredini gde žive. Posebno je to vezano za ovaj najnoviji popis iz 2021. godine koji je proveden u vrlo složenim okolnostima korona krize gde je pitanje kako su se ljudi mogli izjasniti, da li su se izjasnili kako su se izjasnili i jedan od mojih predloga u knjizi je da bi bilo dobro da se politika pozabavi tim pitanjem i razmisli da se možda prava manjina dugoročno ne vezuju od popisa do popisa nego da se to poveže sa nekom referentnom godinom kao što je npr. 2011. godina kada već imamo donet Ustavni zakon – rekao je Tatalović.

Knjiga je podeljena u nekoliko celina u kojima je donet prikaz istorijskog razvoja i naseljavanja pripadnika manjina na prostoru današnje Hrvatske, zatim demografija, razvoj prava i politike zaštite nacionalnih manjina, te formiranje i njihova organizovanost uz priloge niza zakona i sporazuma vezanih za nacionalne manjine.

- Ovo je knjiga u kojoj svi oni koji se bave zaštitom manjinskih prava mogu da dobiju odgovore na mnoga pitanja iz ovog domena, a za nas je to posebno važno kada je u pitanju srpska nacionalna manjina. Ako govorimo o srpskoj nacionalnoj manjini na ovom prostoru, problemi još uvek postoje, mnoga pitanja su još uvek otvorena, zakoni su dobri, ali vrlo često se ne provode u praksi – naglasio je ispred organizatora ove promocije Svetislav Mikerević.

Siniša Tatalović je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu. Bavi se međunarodnim odnosima i sigurnosnim studijama, a ekspert je za pitanja nacionalnih manjina. Od 2005. do 2015. godine bio je i savetnik predsednika Hrvatske, autor je brojnih stručnih i naučnih članaka i knjiga i aktivan član SKD „Prosvjeta“.