Bakljom na porodičnu kuću u Dalju

Zbog sumnje u ratni zločin P.G. iz Dalja je šest meseci proveo u istražnom zatvoru. Čim je pušten da se brani sa slobode na kuću mu je usred noći bačena navijačka baklja.

Dalj ratni zločin

Nepoznati počinioci bacili su u noći sa petka na subotu zapaljivu napravu na porodičnu kuću u Dalju uz povike „ovde živi ratni zločinac“ i „selite se u Srbiju“. U kući su se u tom trenutku nalazili otac (52) , majka (42) i troje dece (22, 20 i 15 godina). Iz Policijske uprave Osječko-baranjske šturo su nam potvrdili da policijski službenici trenutno „provode izvide temeljem zaprimljene telefonske dojave građana iz Dalja o narušavanju javnog reda i mira nepoznatih osoba”. O tome šta se dogodilo razgovarali smo sa D.G, majkom troje dece.

– To je bilo oko pola tri u noći. Malo pre toga merila sam suprugu šećer i taman me uhvatio prvi san kada sam čula viku. Neko je vikao „Ovo je kuća ratnog zločinca, šta radite tu, marš u Srbiju“. Nakon toga sam čula udarac i vrlo brzo naša soba je bila obasjana nekim narandžasto-crvenim svetlom. Skočila sam jer sam mislila da se kuća zapalila i istrčala na terasu. I deca su poskakala iz kreveta. Sa terase sam videla jedan auto koji je odlazio niz ulicu i nakon toga se okrenuo i vratio pred kuću. Zastao je nakratko u tom dimu i otišao – priča nam D.G. koja je odmah pozvala policiju.

– Prošlo je sigurno 40 minuta i pošto policija nije stigla ponovo sam zvala. Nakon toga su došli i napravili uviđaj. Bila je i forenzička ekipa, a i danas su došli po izjave – dodaje ona.

Napad i povici na upravo ovu kuću nisu bili slučajni jer u toj kući živi P.G. koji je u januaru ove godine, zajedno sa još dvojicom meštana Dalja, uhapšen i osumnjičen za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Njih trojicu tereti se da su, kao zatvorski čuvari, u periodu od oktobra 1991. do juna 1992. godine u Dalju protivpravno držali zarobljene šest civila i osmoricu hrvatskih vojnika. Tereti ih se da su zarobljenike fizički i psihički zlostavljali iako zvanična optužnica još uvek nije podignuta.

Dalj ratni zločin 2

Sva trojica osumnjičenih provela su šest meseci u istražnom zatvoru, a 15. jula su, založivši svoju imovinu kao jamčevinu, pušteni da se brane sa slobode. Pretpostavka je da je upravo zato kuća osumnjičenog P.G. bila meta sinoćnjeg napada zapaljivom napravom, najverovatnije navijačkom bakljom. Napadači su očigledno znali da je P.G. pušten i odlučili su da uzmu pravdu u svoje ruke.

Nije prvi napad

Treba reći da je P.G. skoro ceo svoj boravak u zatvoru proveo u zagrebačkoj zatvorskoj bolnici u Svetošimunskoj s obzirom na to da je osoba sa invaliditetom koja se kreće uz pomoć hodaljke, od ranije ima dijabetes, tri ugrađene srčane premosnice, a preživeo je i četiri moždana udara. Njegova supruga kaže da je nakon sinoćnjeg napada potresena čitava porodica, ali da su takve i slične incidente imali i ranije,  pre nego što je P.G. postao osumnjičeni za ratni zločin.

– Imali smo kafić i piceriju u kući i od 1997. godine nam dolaze tu. Lupali su nam prozore i roletne, ulazili sa palicama. Supruga su dva puta pretukli. To traje već 24 godine. Ulazili su nam tu u kasnim satima i provocirali. Izlupali su nam sve žardinjere ispred kuće. Okupe se tu ispred pa viču da smo četnici. Svaki put smo prijavljivali policiji, ali uvek sve to ostane na tome – ogorčeno govori supruga D.G.

Pisao otvoreno pismo – tvrdi da nije kriv

P.G. je pre nešto više od mesec dana, dok je u zatvorskoj bolnici čekao da mu odobre zahtev da se brani sa slobode, napisao otvoreno pismo koje je njegova supruga poslala predsedniku Osječkog županijskog suda, ali i drugim relevantnim institucijama i pojedincima. On je u pismu negirao da je bilo kada mučio ili se neljudski ponašao prema zatvorenicima. Negira da je bio zatvorski čuvar, već tvrdi da je u zatvoru bio ekonom, a za sam zatvor tvrdi da je bio legalan i osnovan upravo zato da bi se ratni zločini sprečavali. Osvrnuo se i na izjave dva svedoka koji ga terete, a za koje kaže da su neistinite.

– Prema meni i mojoj familiji vrši se najgora moguća diskriminacija, a mene se predstavlja kao ratnog zločinca. Mojoj supruzi, kćerima, sinu i meni se stavlja meta na prsa. Zbog čega? Zbog izjave dva gospodina od kojih jedan tvrdi da sam ga ošamraio, a drugi da sam ga udario šakom i terao da jede hranu. Ta gospoda govore neistinu, jer znaju da im niko ne može ništa, a na konto izgovorenih optužbi dobijaju privilegije, razne dijagnoze invaliditeta i visoke penzije te ih nije briga što uništavaju porodice i što to rade ljudima koji su ih spasili od sigurne smrti. Radio sam kao ekonom u legalnom zatvoru kojeg su osnovali časne sudije na čelu sa gospodinom Milošem Vojnovićem da bi uspostavili sudbenu vlast, da bi sprečili bezakonje i anarhiju. Pa zar je moj zločin što sam u tom zatvoru tražio, molio hranu, što sam zatvorenike prehranio, kuvao, obukao ih, ugrejao, okupao, ošišao ili previo rane? Zar je moj zločin što sam zajedno sa svim čuvarima, upravnikom, nadzornikom, sekretaricama i sudijama uspeo da zatvorenici ostanu živi i da se vrate svojim prorodicama? – naveo je P.G. u svom otvorenom pismu pre malo više od mesec dana.

Komentariši