Borovci ugostili 115 učesnika Međunarodne dunavske regate iz 13 zemalja

Učesnici 66. Međunarodne dunavske regate u Borovu imaju stalnu stanicu, a meštani ovog sela i opštine trude se da im boravak u njihovom mestu ostane u lepoj uspomeni. Da tako zaista i bude trudi se borovsko Udruženje za očuvanje prirode, tradicije, običaja i turizma „Plavi Dunav” čiji članovi ih svake godine dočekuju i obezbeđuju uslove za smeštaj i prehranu.

- Već nekoliko godina dočekujemo ovde o Borovu međunarodnu dunavsku regatu sa velikom pažnjom, otvorenog srca i voljom da ti ljudi, koji dolaze iz daleka, odavde iz Borova ponesu lepe utiske i da se tu ugodno osećaju. Noć uoči njihovog dolaska bili smo u Bogojevu, koje je stanica ispred nas, tamo smo, već po običaju, preuzeli prelaznu zastavicu i dobili informaciju da u regati učestvuje 115 učesnika iz 13 zemalja, dakle nešto više nego što ih je bilo prošle godine kada ih je bilo 106. Povratne informacije koje imamo govore nam da su učesnici zadovoljni, što je svima nama u Plavom Dunavu i u Borovu veoma drago – ističe predsednica udruženja Desa Jankov.

Borovo je postalo redovna stanica na kojoj se regata zaustavlja dok se Aljmaš i Bogojevo, kao predstanica, svake godine izmenjuju u domaćinstvu. To je za Borovo i članove udruženja „Plavi Dunav” velika čast i priznanje, ali i obaveza da opravdaju poverenje koje im je ukazano od strane osam podunavskih zemalja.

- Naša je obaveza da im obezbedimo prostor za smeštaj šatora i čamaca, pristup toaletima i vodi, a mi smo za njih pripremili i jedan kulturni program u kom će učestvovati KUD „Branislav Nušić”, Pevačka grupa „Naši koreni” i Zavičajno udruženje Srba Ozrena i Posavine. Osim njih u organizaciju i doček uključila su se sva naša društva, vatrogasci, EKO Dunav, penzioneri, antifašisti, ribolovci, lovci i svi drugi da ne nabrajam dalje da nekoga ne izostavim – rekla je Jankov.

„Kod nas Dunav nije ovako lep”

Učesnici, većinom Nemci i Austrijanci pristizali su na mahove na borovsko pristanište za čamce. Uglavnom su to stariji ljudi koji mogu sebi da priušte dugotrajno izbivanje od kuće jer su većina njih u penziji. Godine, međutim, za njih očigledno ne predstavljaju nikakvu prepreku. Na njihovim licima nema umora samo široko razvijen osmeh.

- Prešli smo do sada dalek put. Krenuli smo iz Ingolštata i sada smo ovde u Hrvatskoj u Borovu. Na regati učestvujemo prvi put i nismo znali šta možemo da očekujemo tokom puta kao i ovde u Borovu. Plaže su vam prelepe i imamo osećaj kao da smo na Karibima. Kod nas Dunav nije ovako lep, mnogo je električnih centrala, a ovde je priroda netaknuta – ističu Ciklinda i Udo, bračni par iz Nemačke.

- Mi smo iz Bona i ovo putovanje je divno, perfektno rekla bih, mnogo uživamo. Ovo nam je prva regata i svakoga dana zaista uživamo. Dunav je ovde jednostavno predivan. Mi živimo u blizini Rajne, ali Dunav je mnogo veća reka i svega ima više. Više ribe, više tišine, više sunca – kažu Ires Ulnig i njen suprug.

Dok pripremaju čamce za iskrcavanje i odlazak u kamp koji je za njih pripremljen na fudbalskom igralištu FK Sloge na licima učesnika nema znakova umora. Reklo bi se da su svi dobro raspoloženi i da su se tokom svog dugog putovanja već dobro uvežbali.

Sa šezdesetsedmogodišnjim Otmarom Frantalom iz Austrije razgovarali smo u kampu gde je već podigao šator, osvežio se i spremao da nešto prezalogaji. On je već iskusan rečni putnik koji niz Dunav plovi drugi put.

- Dunav je prelep i volim da budem na reci. Mnoge godine proveo sam na Muri i Dravi u vašoj zemlji, a i vaš deo Dunava je, čini mi se, najlepši. Toliko je mnogo prirode i to one netaknute. Sledeća stanica nam je Bačka Palanka u Srbiji. Put je ugodan, nije nimalo teško, jednostavno se puštamo rekom – kaže Otmar.

Opština Borovo potrudila se da gosti imaju sav komfor, a za njih je nakon kulturnog programa organizovana i večera. Pripremljeno je dva kazana čobanca koji je za goste bio potpuno besplatan.

Ragata je krenula 24. juna iz nemačkog grada Ingolštata i kreće se kroz podunavske zemlje, Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju u kojoj 7. septembra i završava u gradu Svantu George (Sveti Đorđe) na ušću Dunava u Crno more.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.