Božićno jahanje – običaj koji ponovo oživljava

Običaj jahanja konja drugog dana Božića oživeo je pre nekoliko godina u Trpinji kada je nekoliko mlađih ljudi iz sela osnovalo Konjičko udruženje „Žerav“.

Srđan Sekulić 09.01.2020.
Božićno jahanje Trpinja naslovna

Običaj jahanja drugog dana Božića, odnosno na praznik Sabora Presvete Bogorodice, bio je nekada zastupljen u gotovo svim selima istočne Slavonije i zapadnog Srema. Muškarci, mahom mladići, tog dana su izvodili svoje konje iz štala i jašući na njima obilazili selo čestitajući Božić domaćinima koji su ih dočekivali ispred svojih kuća.

S vremenom ovaj običaj je polako počeo da odumire i dugo godina do njega se nije držalo, što zbog sve manjeg broja konja po selima, a jednim delom i zbog zabrane tadašnjih komunističkih vlasti. Ipak, u naše vreme ponovo je u nekim sredinama oživela ljubav prema ovim plemenitim životinjama pa su se uz uzgajanje konja počele obnavljati i druge tradicionalne vrednosti.

Na pomenutom prostoru jahanje za drugi dan Božića najpre je obnovljeno u Bijelom Brdu, a nekoliko godina potom ovaj lepi običaj oživeo je i u Trpinji, kada je nekoliko mlađih ljudi osnovalo Konjičko udruženje „Žerav“.

- Naše udruženje osnovano je pre tri godine, danas nas ima dvadesetak članova i od toga broja nas 12 ima konje. Članovi našeg udruženja su uglavnom iz Trpinje, imamo dva člana iz Bobote i jednog iz Vere, a ovim putem pozivam sve koji su zainteresovani da nam se pridruže. Na ovom Božićnom jahanju trenutno je prisutno pet jahača i jedna zaprega, ostali konji su mladi i većina njih biće sa nama tek sledeće godine. Sa ovim jahanjem želimo da održimo tradiciju koju su naši dedovi vekovima čuvali i negovali – istakao je predsednik Žerava Radovan Knežević.

Kada je udruženje krenulo sa radom u Trpinji je bilo svega par konja, danas ih je daleko više i iz godine u godinu njihov broj se uvećava. Pored jahanja drugog dana Božića organizuju i druga okupljanja, a nedavno su članovi udruženja učinili i jedan lep gest kada su jednom kolegi kao svadbeni dar poklonili konja.

Jahanje uz blagoslov

Povorka sa konjima i zapregom u kojoj su bila i deca kao i mladići i devojke u narodnim nošnjama, krenula je iz kuće Dragoslava Mikovića jednog od osnivača udruženja i organizatora celokupne ideje da se ljubav prema konjima prenese i na druge.

Božićno jahanje Trpinja tekst

Prva stanica bila im je crkva Vaznesenja Gospodnjeg gde ih je dočekao sveštenik jerej Marko Šukunda koji je očitao molitvu i dao blagoslov okupljenima.

- Povod da se danas drugog dana Božića ovde okupimo i sa konjima prođemo kroz selo je tradicija koja je dosta duga. U mojoj familiji, plemenitoj porodici Miković, ona se prenosi s kolena na koleno, ta ljubav prema konjima koja će se verujem nastavljati i u budućnosti. Ovo je jedan lep običaj, a ljubav prema konjima je nešto posebno, ko to jednom zavoli teško se toga odriče. Obilazeći selo nas dočekuju domaćini i hvala Bogu odaziv je iz godine u godinu sve veći. Takođe, sve je više i konjara, ljudi koji su na svojim imanjima ponovo zapatili konje – naglasio je Miković.

Nekada je na drugi dan Božića kroz Trpinju prolazilo stotinak konja, pričaju oni koji se sećaju tih vremena. Danas je to daleko manje, ali opet dobro je da ima onih kojima je stalo do ovih životinja, ali i do čuvanja običaja.

- Trenutno u štali imam četiri konja, jednog kastrata, kobilu i dva mlada pastuva od dve godine. U mojoj kući konji su se uvek držali, imao ih je moj deda, pa otac i onda sam i ja od njih nasledio tu ljubav prema konjima, a preneo sam to i na sina. Meni konji nisu zahtevni, bavim se poljoprivredom tako da imam hranu za njih, a moja usluga, odnosno to što im služim je besplatna, izražena kroz ljubav prema njima. Konj je životinja koja bi verovatno izumrla da nema nas koji ih držimo, a gde su konji tu je pesma i veselje – zaključio je najstariji u ovoj božićnoj povorci Dragan Stanković.

Tako je i bilo. Uz pesmu i veselje, iskrene čestitke i želje, ovi ljudi dali su dašak nade da će čuvajući običaje očuvati i svoj identitet, a uz negovanje ljubavi prema konjima još čvršće se vezati za svoj prag.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.