„Cilj nam je bolja organizovanost zajednice“

U seriji razgovora sa zamenicima župana iz reda pripadnika srpske zajednice u prošloj godini, na red je došao razgovor i sa Nikolom Ivanovićem iz Požeško-slavonske županije sa kojim smo pričali o aktivnostima i aktuelnostima u životu Srba zapadne Slavonije.

Kako su protekli Božićni praznici u Požeško-slavonskoj županiji?

- Rekao bih da su prošli standardno sa punim crkvama u Pakracu, Požegi i Kusonjama kod Pakraca na tradicionalnom paljenju badnjaka. Naši aktivisti iz manjinskih veća, Prosvjete i stranke su pomogli da se osigura hrana i piće u crkvama. Došlo je nešto ljudi i iz dijaspore pa je taj broj okupljenih bio i veći od očekivanog. Održali smo sa značajnim gostima i naš tradicionalni Božićni prijem u Požegi kojeg ovde organizujemo više od 20 godina. Osim toga imali smo i zabavu za Badnje veče u Kraguju kod Pakraca. To je jedino takvo okupljanje na prostoru zapadne Slavonije. Istovremeno sam i srećan zbog te zabave, ali i tužan što ih nema više. U našem kraju je odjeknulo i gostovanje vladike Jovana u emisiji Nedeljom u 2 pa smo sa pažnjom gledali i čekali poruke koje će biti poslane sa javnog servisa.

Prošlo je pola Vašeg prvog mandata na mestu zamenika županke. Šta je ono što je obeležilo dosadašnji rad na toj funkciji?

- Kada sam se kandidovao moji glavni ciljevi su bili da dostignemo bolju organizovanost srpske zajednice, a verujem da smo to i postigli kroz prošlogodišnje izbore za veća nacionalnih manjina. U dobrom delu županije nije bio pokriven rad zajednice kroz udruženja i institucije. Uključili smo sada neke nove ljude, a neke starije aktiviste smo motivisali da se ponovo angažuju. To se posebno odnosi na područje Požeštine koju smo oživeli. Ima tu još puno posla, a za to je važan i odnos Županije prema srpskoj zajednici. Taj odnos treba da se unapređuje, da položaj zamenika županke bude bolji, ali pre svega da sva ona preduzeća kojima je Županija osnivač budu servis svim građanima pa i našoj zajednici. U tom pogledu nemamo nekih većih problema, osim segmenta finansiranja županijskog manjinskog veća gde i dalje osetimo neke turbulencije u poslednjih 20 ili 30 godina.

Županija ne finansira ili ne finansira dovoljno srpsko manjinsko veće?

- Županija ne finansira nikakve programske aktivnosti srpske zajednice. Sredstva se izdvajaju samo za funkcionisanje manjinskog veća i održavanje sednica. Ono što je bitno je da, bez obzira na sve to, srpska zajednica je organizovana i kroz lokalna veća nacionalnih manjina, u Pakracu više decenija postoji pododbor Prosvjete, a početkom ove godine očekujemo i pokretanje pododbora u Požegi. Na području Pakraca i Lipika, a odnedavno i na području Požege deca imaju pravo da pohađaju manjinski model C u školama, a u Pakracu i Lipiku imamo i pravoslavnu veronauku kao izbor. Organizovani smo i kroz Srpski demokratski forum i Samostalnu demokratsku srpsku stranku.

Šta je ono što je aktuelno i na čemu radite?

- Dosta radimo na segmentu ruralnog razvoja i radu sa poljoprivrednicima. Tokom godine organizujemo nekoliko edukacija za stvari koje ljudima znače. Prošle godine bilo je to na temu voćarstva, stočarstva, a odlazili smo i na Novosadski sajam te pripremali prijave na projekte zajedno sa ljudima. Gledamo da okupljamo produktivni deo srpske zajednice i da im pomažemo te da ih na taj način jačamo. Radimo dosta i u pogledu jačanja aktivnosti u Srpskoj kući u Pakracu koja sada praktično ima svoj program rada te intenzivno radimo na stvaranju etno zbirke Srba pakračkog kraja. Prva postavka koju smo uspeli da sakupimo će uskoro biti otvorena, a treba znati da je do starina jako teško doći jer je ovaj kraj popaljen.

Kakva je situacija sa infrastrukturom?

- To nam je fokus i neprestana borba za rešavanje tih problema. Za društvenu infrastrukturu sarađivali smo sa SNV-om i sa nizom gradova i opština koje smo podstakli da uređuju svoje vlastite prostorije. Saobraćajna infrastruktura je takođe važna i moram da istaknem izuzetno korektnu saradnju sa Županijskom upravom za ceste pa se kvalitetno radi na tom segmentu. Unazad nekoliko meseci imamo i odluku Vlade da se asfaltiraju sela iznad Požege odnosno Komušina, Laze Ćosine i Laze Vasine. Očekujemo tokom proleća početak na tim radovima. Bitno nam je i vodosnabdevanje, ali nažalost u nekim opštinama i gradovima smo tek u fazi projektovanja pa se nadam da će u sledećih dve do četiri godine i to biti realizovano. Bez infrastrukture neće biti ljudi, ali i bez društvenog života džabe nam je sva infrastruktura.

To bi trebalo da ide jedno sa drugim...

- Da. Sa SNV-om imamo kvalitetnu saradnju kroz finansiranje aktivnosti, ali i na druge načine pokušavamo da se nametnemo i da podstaknemo društvene aktivnosti na našem prostoru. U tom smislu ističem završetak i rad Srpske kuće u Pakracu, a u ovoj godini očekujemo i završetak jednog takvog objekta u Požegi. Time ćemo zaokružiti jednu veliku potrebu za prostorom u županijskom centru. Napominjem i da smo u saradnji sa opštinama i pravoslavnih parohijama pronašli prostor za rad manjinskih veća u Jakšiću, Velikoj, Čagliću, a još nam preostaje pronalazak adekvatnih prostorija za rad veća u Lipiku i Brestovcu. Vidim u pojedinim sredinama da je probuđena neka nada i da je moguće raditi te da smo pokazali da su neki strahovi koji su ljudi imali iracionalni. Ljudi sada malo više shvataju da imamo pravo da radimo na očuvanju vlastite kulture i identiteta.

Nikola Ivanović na otvaranju Srpske kuće u Pakracu

Poslednji popis stanovništva je pokazao nekih 2.800 Srba na području županije što je 4,37 odsto. Možemo li se složiti da je reč o veoma malom broju u odnosu na ranija vremena?

- Prosto od 1991. godine promenio se odnos stanovništva odlaskom velikog broja stanovnika i sa područja zahvaćenih, ali i onih područja koja nisu bila zahvaćena ratom, a kasnije je i teška postkonfliktna situacija otežavala povratak na područjima Lipika, Pakraca i Brestovca. Danas se broj celokupnog stanovništva smanjuje, a ono što je meni posebno zabrinjavajuće je da je na području naše županije više od 2,5 odsto ljudi koji ne znaju svoju nacionalnost. Bez obzira na brojeve, smatram da je potrebno i dalje raditi, boriti se za vlastita prava, ali i učiti od drugih manjina koje su možda malo brojnije od naše, ali ljubomorno čuvaju ono što su im njihovi stari ostavili. Mi sada verovatno gubimo mesta zamenika župana i zamenika gradonačelnika Pakraca i zajednica mora da bude svesna da sutra verovatno neće biti tih osoba koje će na sebe preuzeti dobar deo posla u organizaciji programskih aktivnosti. Taj teret se mora raspodeliti na zajednicu i mi na tome upravo radimo.

Vaš kraj prošao je teško, ne samo u poslednjem ratu, nego i u Drugom svetskom ratu kada su zabeleženi brojni zločini, ubistva i pokrštavanja. Koliko vam je danas važno očuvanje sećanja na taj period?

- Trudimo se da razvijamo kvalitetnu kulturu sećanja na prošlost i na stradanje srpskog naroda. Obeležavamo sve ono što je bitno. Tokom avgusta održavamo komemoracije za „krvavi avgust 1942. godine“ kada obilazimo niz sela u pakračkom kraju, a završavamo u Sloboštini koja je nakon Jasenovca mesto najvećeg stradanja u Slavoniji. Niz je još lokacija, sela i stratišta koja tokom godine obilazimo zajedno sa našim sveštenstvom sa kojim se prožimamo u svim tim aktivnostima. Ne zaboravljamo ni dešavanja u proteklom ratu. Prošle godine smo obeležili u Pakracu stradanje i egzodus Srba zapadne Slavonije i Bilogore, a puna crkva na Gavrinici je pokazala da se ljudi sećaju. Odlazimo i u Jeminovac, Gornje Grahovljane, Pakračku Poljanu i Marino Selo, ali želeo bih da istaknem da lično odlazim i u Bučje, Pakračke Vinograde i druga mesta na kojima su nedužno stradali civili hrvatske nacionalnosti.

Kako generalno gledate na budućnost tih krajeva, a i srpskog naroda u njima?

- Indeks razvijenosti opština i gradova je pokazao da ovaj kraj, unatoč strašnim ratnim razaranjima, ekonomski jača. Nedostatak i mali broj stanovništva će otežavati dalji razvoj, međutim ovde žive vredni ljudi koji su naučili da se bore i mogu slobodno da kažem da zbog toga vidim perspektivu. U srpskoj zajednici vidim trend smanjenja broja i biće nam neophodno dodatno uključivanje mlađih ljudi koji će preuzeti inicijativu i odgovornosti unutar zajednice kako bi održali sadašnji tempo rada.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.