Članovi udruženja „Protiv zaborava“ i dalje traže svoje nestale

Povodom Međunarodnog dana nestalih osoba, članovi Udruženja porodica nestalih, ubijenih i nasilno odvedenih „Protiv zaborava“ okupili su se u Vukovaru gde su im svojim prisustvom podršku dali predstavnici Srpskog narodnog veća i Zajedničkog veća opština.

„Protiv zaborava

Prema poslednjim podacima, trenutno su u registru nalaze 1832 osobe nestale tokom rata devedesetih. Najviše je onih srpske nacionalnosti, a članovi srpskih porodica koje još uvek tragaju za istinom okupljeni u udruženju „Protiv zaborava“ nisu zadovoljni potragom za nestalim civilima.

– Nikada nećemo biti zadovoljni zato što je sve jako usporeno i nema dijaloga između Republike Hrvatske i Srbije. Tu sve staje i nastaju svi problemi, jer jedni druge optužuju, a nažalost ljudi koji traže svoje nestale tu ispaštaju. Problem je ekshumacijama, ali ima i dosta onih koji nisu identifikovani. Udruženje trenutno broji 30 članova, puno je ljudi umrlo neki su odustali, a kako odmiče vreme ljudi je sve manje. Izgubili su svaku nadu – rekla je predsednica udruženja „Protiv zaborava“ Marica Šeatović.

Član ovog udruženja Miloš Grujić neumorno traga za svojom suprugom Darinkom Grujić koja je nestala u Vukovaru 1991. godine. Kao rukovodilac Crvenog krsta odvedena je sa svog radnog mesta.

– Sve sam pronašao od izjave osoba iz hrvatske vojske, od lica koji su bili na saslušanju u Beogradu. Tačno sam saznao i ko ju je i kada odveo, gde je bila. Međutim do danas mi niko nije ništa javio niti sam saznao gde je, obraćao sam se i bivšem ministru unutrašnjih poslova, ali ništa nije poduzeto. Mislim da država jako malo ulaže u otkivanje istine i da je nekima stalo da se to sve ne sazna – rekao je devedesttrogodišnji Miloš Grujić iz Borova naselja.

Doneta su zakonska rešenja koja priznaju status i prava civilne žrtve rata

Međunarodni dan nestalih osoba bio je povod da se članovi udruženja okupe i podsete javnost na bol i nepravdu sa kojom žive više od 30 godina. Okupljanju u Vukovaru prisustvovao je i predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić koji je istakao da je ova institucija pružiti svaku vrstu pomoći u procesu traganja za nestalim ljudima. U ovoj borbi za istinom srpske porodice nestalih nisu same istakao je saborski zastupnik SDSS-a Boris Milošević koji je prisustvovao okupljanju u Vukovaru.

– Ovo je svakako bolna tema pogotovo kada se susretnemo sa porodicama čiji su bližnji nestali u toku ratnih zbivanja. Njima je svakako najteže i na nama koji smo u politici je da im pokušamo olakšati taj teret, na neki način da ih pokušamo utešiti i da damo konkretan savet kako da ostvare neka od svojih prava. Doneta su određena zakonska rešenja koja priznaju status i prava civilne žrtve rata. Sve to im neće vratiti najbliže, ali ipak može dati određenu moralnu satisfakciju da se njihova žrtva prizna u društvu. Jako je važno osnažiti rad udruženja, da se oni redovno okupljaju i razmenjuju informacije, da se obrate Srpskom narodnom veću i Zajedničkom veću opština i da podnesu zahteve prema nadležnom ministarstvu i ostvare status civilne žrtve rata i sve što taj status donosi – izjavio je saborski zastupnik SDSS-a Boris Milošević koji je i kao potpredsednik Vlade RH ulagao napore u cilju rešavanja problema nestalih lica.

„Protiv zaborava" Dejan Drakulić

– Nastojao sam da ovaj problem na neki način maknem sa dnevnog reda politike i da to bude isključivo humanitarno pitanje. Organizovao sam jedan sastanak u Vladi, gde su bili predstavnici udruženja „Protiv zaborava“, ukazivao sam na njihov status i probleme. Imajući u vidu njihove pojedinačne sudbine da ostvare sva prava jer oni su i bez zakona neosporno svih ovih godina civilne žrtve rata. To moramo da posmatramo isključivo kao jedan humanitarni problem – dodaje Boris Milošević.

Potpredsednica SNV-a Dragana Jeckov istakla je da se porodice koji tragaju za nestalim članovima bude i ležu sa neizvesnošću, tugom i bolom, a s obzirom na to da je prošlo više od 30 godina i sa rezigniranošću zbog svega što ih je zadesilo.

– Mi u ZVO- u i SNV- u trudimo se pružiti im adekvatnu pravnu pomoć posebno kada je u pitanju Zakon o civilnim žrtvama rata. Do sada je po ovom osnovu od 1.1.2022. godine predato 73 zahteva. To su upravni postupci za koje se materijali skupljaju po službenoj dužnosti i čim budemo imali prva rešenja o njima ćemo moći nešto i konkretnije reći. Zvanična brojka je 1832 nestala lica, to znači da su 1832 porodice zavijene u crno i sigurno da treba imati saosećanja i poštovati njihovu žrtvu. Bez namere da se određuje bilo koja pripadnost, među tim licima je veliki broj Srba i jednako kao za sve nestale zainteresovani smo za rasvetljavanje njihovih nestanaka i stradanja – istakla je Jeckov.