Crkva će biti najlepši poklon za stoti rođendan sela Karadžićeva

Dan uoči pravoslavnog praznika Ivanjdana vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje nekoliko sveštenika ove eparhije osvetio je temelje za hram u Karadžićevu.

Karadžićevo crkva naslovna

Ideja da se u Karadžićevu podigne pravoslavna bogomolja rođena je pre nekoliko godina, a ove godine kada selo proslavlja vek postojanja, dolazi i do njene realizacije. Tim povodom vladika Heruvim osvetio je temelje budućeg hrama koji će biti posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu.

– Neka bude svima na zdravlje i spasenje ovo veliko delo koje smo danas ovde u Karadžićevu posvetili, koje smo započeli sa zidanjem ovoga svetoga hrama. Danas se radujem jer smo posle dve godine od kada smo počeli intenzivno da se bavimo oko početka izgradnje ovoga svetoga hrama, danas dobili epilog kada smo položili i osvetili temelje ovoga svetoga hrama. Sećam se mnogih problema koji su nam bili na putu do ovoga čina, ali pomoć Božija i vera koju smo svi imali je bila jača i nepokolebljiva od svih problema. Ovaj hram kojeg gradimo je primer da nikada ne treba da posustanemo, da svoje grobove i svoja ognjišta čuvamo, da svoj sveti hram posećujemo, bez obzira gde god da se nalazimo, da li u Srbiji, da li u nekim trećim zemljama. Jer ovaj hram nas sabira, ovde danas vidim tablice na automobilima iz raznih gradova u Srbiji, i Bogu hvala da je to tako, da ovaj hram sabira ljude ovoga mesta, da ih poziva da se vraćaju svojim ognjištima, da ne zaborave za svoje grobove – istakao je u svojoj besedi okupljenom narodu vladika Heruvim.

Nakon ovog čina slede dalji radovi na izgradnji, stavljanje hrama pod krov kao i njegovo unutrašnje uređenje kako bi se u što skorije vreme u njemu mogle održavati svete liturgije.

– Kod nas se ovakvi događaji dešavaju na taj način što izlaze iz naroda, jer narod je taj koji je začetnik ideje, koji ima volju i želju da, sticajem okolnosti slavi i stogodišnjicu postojanja ovoga sela, živi životom ne samo ovozemaljskim, nego i duhovnim. Odatle i ta ideja da ovde jednoga dana nikne pravoslavna bogomolja. Nakon osvećenja temelja sledi stavljanje hrama pod krov, a potom i njegovo uređenje kako to budemo mogli, budući da su finansije nešto što diktira tempo pa ovim putem pozivam sve ljude dobre volje da ugrade sebe u ovaj hram svojim dobrovoljnim prilozima jer su hramovi svedočanstvo našeg postojanja na ovim prostorima – napomenuo je nadležni paroh jerej Branimir Mihajlović.

Mesto solunskih dobrovoljaca

Karadžićevo crkva

Karadžićevo, u neposrednoj blizini Vinkovaca, je mesto koje je formirano nakon Prvog svetskog rata, kada su ga naselili solunski dobrovoljci, mahom iz Like. Prvi stanovnici u ovo mesto došli su 1921. godine, a dvadeset godina kasnije proterani su od strane hrvatskih ustaša. Nakon Drugog svetskog rata stanovništvo se vraća kada selo doživljava svoj uspon sve do poslednjeg rata devedesetih godina. Danas ovde živi stotinak ljudi, a dobar deo nekadašnjih stanovnika rasut je po celom svetu.

– Božijim blagoslovom, evo tako se ispostavilo, ove godine nam je sto godina našeg sela i tim povodom nismo mogli imati bolji poklon od ovoga da zidamo hram u toj godini. Želeo bih ovom prilikom da se zahvalim svima koji su pomogli u ovom činu, od našeg vladike Heruvima, preko sveštenika oca Branimira, crkvenog odbora Gaboš, opštini Markušica, Zajedničkom veću opština, Srpskom narodnom veću, svima onima koji su dali donacije, a pre svega meštanima sela Karadžićeva kako onima koji su ovde tako i onima koji su rasuti po celom svetu. Neka nam ovaj sveti hram, svima nama, bude na zdravlje, radost i spasenje, a njemu trojedinom Bogu neka je večna slava – naglasio je u svom nadahnutom govoru član crkvenog odbora i jedan od inicijatora za izgradnju ovog hrama Srđan Marjanović.

Budući hram Svetih apostola Petra i Pavla gradi se na placu kojeg je Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini 2014. godine poklonila Drenka Marić, a na kojem je tri godine kasnije prilozima sestara Nade i Nede Kokotović izgrađen zvonik sa namerom da se ovde jednog dana podigne i sveti hram.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši