Crkva sv. Spiridona u Skradinu

Na ovom mestu kroz dva feljtona svakog petka donosimo priču o pravoslavnim crkvama u Hrvatskoj sa prostora istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, i sa prostora Dalmacije.

crkva svetog spiridona skradin
Foto: eparhija-dalmatinska.hr

Skradin je drevno naselje u šibenskom zaleđu, podignut na proširenom ušću Krke u more. U njemu hrišćani istočnog obreda žive vekovima, a pravoslavna zvona sa hrama Svetog Jovana Krstitelja u Skradinu, kako smatraju istoričari, čula su se u ovom gradu još pre šest vekova, ali je zla istorijska sudba učinila da njihov zvuk utihne, jer je pravoslavna vera u ovim primorskim krajevima oduvek bila na meti kako zapada tako i istoka.

Grad Skradin je mesto bogate pravoslavne prošlosti, o čemu svedoči i porušeni pravoslavni hram sagrađen krajem 18. veka.

– Po predanju, prvobitni hram posvećen Svetom Jovanu Krstitelju datira iz 14. veka, ali nekih većih i detaljnijih podataka o tome, nažalost, nemamo. Postoje priče i svedočenja starijih ljudi o hramu, ali mi nismo našli ostatke tog hrama. Situacija je drugačija kada se radi o staroj crkvi Svetog Spiridona iz 1754. godine koja je građena sredstvima pravoslavnih vernika u to vreme, i ona je danas pod zaštitom države Hrvatske.Nedavno smo dobili i rešenje da je zaštićeni spomenik nulte kategorije i sada se trudimo da pokrenemo i njenu obnovu.

STARA CRKVA SV. SPIRIDONASAGRAĐENA KRAJEM 19. VIJEKA
Ostaci stare crkve, foto: eparhija-dalmatinska.com

Do sada smo uradili projektnu dokumentaciju i troškovnik, na osnovu kojih konkurišemo svake godine kod Konzervatorskog odeljenja u Šibeniku za finansijska sredstva za obnovu – kaže paroh skradinski protojerej Savo Milanković i dodaje da je za sada finansijska situacija takva da su sredstva koja dobijaju dovoljna za održavanje ovog postojećeh hrama dok će stari čekati neka bolja vremena.

– Stara crkva Svetog Spiridona nalazi se nedaleko od ove, preciznije u Mesarskoj ulici i njeni ostaci su svima vidljivi. Zidovi svedoče, dok je unutrašnjost u jako lošem stanju. Pored same crkve nalazi se crkveno zemljište i Parohijski dom koji isto tako čeka obnovu i neka bolja vremena, nadamo se – govori paroh.

Gradnju pomogao lično car

Današnji hram u Skradinu, podignut u slavu i čast Svetog Spiridona, uistinu predstavlja ponos grada Skradina, pravoslavnih Srba, ali i celokupne Eparhije dalmatinske.

– Ova nova crkva Svetog Spiridona je građena u vremenu od 1863 do 1876. godine, a potpuno je završena, bez zvonika, 1878. godine kada je i osvećena, dok je zapadni deo hrama sa zvonicima završen 1893. Kako pravoslavni vernici ovoga kraja nisu imali dovoljno sredstava da završe pripratu sa zvonicima, a kada je car Franjo Josif Prvi, u to vreme, prolazio kroz Skradin i ove krajeve, dočekao ga je jedan sveštenik Dobrota, rodom iz Bratiškovaca. Dobrota je bio u Odboru za doček cara, i kada ga je ovaj, prolazeći pored hrama, upitao: “ Čija je ovo crkva’“ – sveštenik mu je odgovorio da je crkva od pravoslavnih Srba i da nedostaju sredstva za njen završetak. Car je tada dao svoj prilog za dovršetak izrade priprate i zvonika. U to ime, i danas postoji ploča na zvonicima koja svedoči o tome da je car bio priložnik u izgradnji, odnosno završetku izgradnje hrama, objašnjava paroh skradinski.

Skradin je u prošlim vremenima, naročito u 18. i 19. veku bio mesto u kome se širila srpska pismenost, što su omogućavali bogati srpski trgovci i intelektualci. Ovde je sagrađena još jedna crkvica 1894. godine posvećena Svetoj Petki što je još jedan dokaz o postojanju bogatih ljudi i bogatih trgovaca u ovom kraju koji su izdvajali sredstva za izgradnju pravoslavnih svetinja.

– Bogata je istorija pravoslavnih Srba u Skradinu i okolini. Prva škola nalazila se pri crkvenoj opštini kraj stare crkve gde je jedno vreme radio i sam Dositej Obradović, i tu su se školovali svi građani i sva deca grada Skradina i okoline bez podela na veru i nacionalnost – kaže Milanković.

Crkva devastirana u ratu

Ratovi su pustošili i ove krajeve i ovaj hram, ali je nešto od tog kulturno-istorijskog duhovnog blaga ipak sačuvano. Hram Svetog Spiridona u Skradinu teško je stradao i u proteklom ratu, nalazeći se na meti onih koji su nastojali iskoreniti pravoslavnu veru u ovim primorskim krajevima.

– Nešto malo dragocenosti smo sačuvali, ali je mnogo toga uništeno i nestalo u poslednjem, nesrećnom ratu koji je zadesio ove prostore. Zahvaljujući ljudima iz šibenskog muzeja, i tadašpnjem biskupu Srećku Badurini, ikone sa ikonostasa ove crkve su skinute i pohranjene u Šibenski muzej. Kada je episkop Fotije došao na službu u Eparhiju dalmatinsku, 1999. godine, a nakon toga i početkom obnove ovog hrama, ikone iz Šibenskog muzeja su nam vraćene i one danas, Bogu hvala, opet stoje na ikonostasu i ljudi mogu da ih vide, stavljene su u njihovu službu – priča otac Savo.

On kaže da je 2005. godine kada je došao na službu u ovu crkvu zatekao zaista teško stanje.

– Godinu dana stanovao sam kao podstanar u jednom selu nedaleko od Skradina, nastojeći da podnesem zahtev za obnovu parohijskog doma kako bi imao gde da živim sa svojom porodicom. Nakon godinu dana uspeli smo da sredimo obnovu i stvorimo uslove za useljenje. Sam sam sproveo jedan kabal kako bismo imali struju, dok nije došlo vreme i to da se reši. Ipak, slava Gospodu, to se polako sredilo i mi smo svesni činjenice da je to naš krst koji nosimo ovde u Dalmaciji. Dalmacija je ipak blagosloven kraj i ovde čovek spasava dušu. Sam hram je bio zaista u lošem stanju i rane na njemu bile su daleko vidljive. Crkva je bila pogođena sa nekoliko projektila, krov je bio kompletno razrušen, prozori polupani, unutrašnjost puna smeća. Negde 2008. godine krenuli smo sa obnovom, urađen je kompletan krov, stolarija, ikonostas, unutrašnja žbuka. Sada nam predstoji pod, fasada, zvonik, ikonopisanje, i mnogo toga što bi joj, bar donekle, vratilo stari sjaj.

IKONOSTAS I UNUTRAŠNjOST CRKVE SVETOG SPIRIDONA
Unutrašnjost i ikonostas crkve Svetog Spiridona, foto: eparhija-dalmatinska

Parohiji skradinskoj pripadaju još neki hramovi koji se nalaze u blizini grada Skradina o kojima danas brine i njima duhovno rukovodi paroh skradinski. Pored tri crkve koje smo naveli, u sastavu skradinske parohije nalaze se još i crkva Svetog Nikole u Bratiškovcima (1594.), crkva Svetog Nikole u selu Čista Mala (1894.), crkva Svetog Nikole (1878.) u selu Nos Kaliku iznad Krke, i kapelica na groblju Svetog Kneza Lazara u selu Smrdelji (1891.).

Povratak je odavno stao, a ono malo povratnika je starije životne dobi, tako da demografsko stanje skradinskih Srba nije nimalo obećavajuće. Mladih je sve manje, a stariji polako iščezavaju sa pozornice života.

Ipak, pravoslavni Skradinjani, ali i meštani okolnih sela, za potrebe crkve, prevođeni svojim sveštenikom, pokrenuli su više privrednih aktivnosti kako bi potpomogli pravoslavnu crkvenu opštinu.

– Mi, kao crkva, stalno apelujemo na naše ljude da se vraćaju i da ne zaboravljaju svoja vekovna ognjišta. Ne govorimo to bez osnova jer ovo je za život zaista dobar kraj, kraj sa ogromnim potencijalima i svako ko želi da radi može pristojno živeti od svog posla. More je blizu, uspevaju masline, vinogradi, i zaista ima mnogo mogućnosti da se pristojno živi. Na parohiji imamo oko 620 vernika, što je samo pet posto od preratnog perioda. U vreme turističke sezone otvaraju se nove mogućnosti za zaposlenje. Naša crkvena opština ima veliku ekonomiju, imamo svoje maslinike, vinograde, proizvodimo pravo, ekološko maslinovo ulje, vino, i sa razlogom se možemo pohvaliti da su ovde plodovi uloženog rada uvek vidljivi i isplativi – priča otac Savo.

S obzirom da je Skradin mesto u koje dolaze turisti, mnogi od njih posećuju pravoslavnu crkvu, ostajući impresionirani ovom pravoslavnom građevinom, njenom istorijom, ali i njenim stradnjem.

Povodom većih crkvenih praznika okuplja se pod svodovima skradinskog hrama i preostalo stado Hristovo u ovom delu Dalmacije. Uprkos brojnim poteškoćama sa kojima se suočavaju pravoslavni Skradinjani, njihova deca danas pohađaju časove pravoslavne veronauke, a trenutno ih je dvanaestero. Važno je, kaže otac Savo, da mališani ne zaborave čiji su i kome pripadaju, da neguju svoje pismo, tradiciju i duhovnost.

Komentariši