Crnogorska porodica pomaže socijalno ugroženom stanovništvu

U vreme Vaskršnjeg posta, kada se hrišćani na svim meridijanima pripremaju da postom, molitvom i dobrim delima dočekaju praznik nad praznicima, još uvek ima onih kojima je stalo da obraduju druge, njima potpuno nepoznate ljude, da u njihovim srcima upale iskru nade da pokažu kako u današnjem svetu obremenjenom krizom i ratovima, ispunjenom sebičnošću i nebrigom za potrebe „običnog“ čoveka, ima i onih kojima je stalo do sreće drugih ljudi, čija im lica čak nisu ni poznata.

Crnogorska porodica čija je trenutna adresa u dalekom Berlinu, ne prestaje pomagati onima kojima je to najpotrebnije. Naime, ovi ljudi velikog srca samo u ovogodišnjoj vaskršnjoj pošiljci za Dalmaciju obezbedili su 1.500 prehrambeno-higijenskih paketa za porodice koje se nalaze u oskudici i kojima je ova pomoć više nego dobrodošla. Pošiljka u vidu osnovnih prehrambenih namirnica, tri puta veća od one koju je ista ova porodica uputila i pre dve godine, distribuira se preko osamnaest parohija u Eparhiji dalmatinskoj, od Imotskog preko Knina, Šibenika do Zadra. Zahvaljujući gestu porodice dobročinitelja, vaskršnje parče ljubavi dobiće oni kojima, nažalost, i ono najosnovnije za preživljavanje neretko postaje luksuz, ali nezanemarljivo važno je to što će mnogi od njih osetiti da nisu usamljeni u svojoj muci, da neko, iako daleko od njih, hrišćanski i ljudski misli i brine o njima.

Dobrotvori ne žele da se eksponiraju

Ono što je u naše vreme najneobičnije u celoj ovoj humanoj priči jeste želja dobrotvora da se poštuje princip anonimnosti koji prati njihov celokupni humanitarni angažman, da se ne pominju njihova imena, ali ni imena onih kojima će ova pomoć biti uručena.

S obzirom na broj paketa i broj korisnika kojima je pomoć namenjena, možemo zaključiti da je reč o pozamašnoj sumi koju su donatori uplatili kako bi ugrejali srca drugih ljudi, a imajući u vidu da je ta ista porodica činila mnoga druga dobra dela u Dalmaciji, kako kroz obnovu duhovnog života u vidu obnove sakralnih objekata, tako i kroz adaptaciju domova egzistencijalno najugroženijima čemu smo i sami svedočili, stičemo utisak da je njihova jevanđeljska požrtvovanost za druge ljude najbolji primer delatnog čovekoljublja koje danas, nažalost, iščezava.

Dosledni u stavu da ostanu privrženi anonimnoj filantropiji, želja ove porodice je da se ne odvraća pažnja od suštine, tj. osnovne međuljudske solidarnosti i pružanja pomoći onima kojima je najpotrebnija, bez dodatnih promovisanja onih koji pomoć pružaju, i bez nepotrebnog eksponiranja onih koji su, sticajem životnih okolnosti, primorani da zavise od tuđe pomoći. Korisnici nikada neće saznati imena svojih dobročinitelja, niti će im ikada moći uzvratiti, ali osmeh onih koji će biti obradovani tuđom brigom najbolje će svedočiti o ispravnosti odluke onih koji pomažu, bez ikakve želje da im se odaju priznanja i pohvale.

U svojoj dugoj prošlosti Dalmacija je bila više gladna nego sita, ali uvek je bila toliko dostojanstvena da upamti one koji su bili uz nju kad su teška vremena vapila za tuđom podrškom i bratskom ispruženom rukom. Verujemo da će i pomoć crnogorske porodice iz Berlina ostati upamćena u srcima onih koje su mnogi zaboravili. Dalmacija im bar toliko duguje!

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.