Čuvanje tradicionalne umetnosti Srpkinja iz Dalja

Proučavanje nekadašnje svakodnevice pojedinačnih porodica jedan je od načina da se bolje upozna kultura naroda kome te porodice pripadaju. Budući da je svako istraživanje najbolje započeti u neposrednom okruženju, i članovi Udruženja „Đorđe Ocić” iz Dalja zainteresovali su se i počeli da „zapitkuju” članove svojih porodica, rođake i komšije, koji su u potrazi za odgovorima, krenuli da prekopavaju po svojim sećanjima ali i ormanima.

Tako su oni, zajedničkim snagama, otkrili koliku vrednost mogu da otkriju porodični sanduci i ormani, za koje mnogi od nas, makar u trenutku, pomisle da su samo bezvredni predmeti. Naišli su na prava umetnička dela svojih daljskih predaka.

-  S realizacijom projekta „Digitalizacija tradicionalne tekstilne baštine srpskih porodica iz Dalja” Udruženje „Đorđe Ocić” započelo je marta ove godine, ali s razvijanjem te ideje krenulo se još ranije, početkom prošle godine. Sam rad na projektu, svojom stručnom podrškom, podstakli su Tinde Šipoš Živić i Vlasta Šabić iz Muzeja Slavonije u Osijeku, čiji predstavnici su pokazali otvorenost i spremnost da prihvate rezultate istraživanja Udruženja, kao i dr Milina Ivanović Barišić, viši naučni saradnik beogradskog Etnografskog instituta SANU i Vera Šarac Momčilović, etnolog i muzejski savetnik iz Beograda. Finansijski su taj istraživački rad Udruženja podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije i Osječko-baranjska županija - objašnjava predsednica Udruženja Dejana Ocić.

Namera udruženja je bila da osvetli trud, rad ali, pre svega, kreativnost nekadašnjih Daljkinja. Od nečega se mora početi pa su se za sada ograničili na prostor Dalja, ali očekuju da će im se s informacijama o svom porodičnom umetničkom blagu javljati i ljudi sa šireg prostora, odnosno s prostora celog Erdabova (Erduta, Dalja, Borova, Vukovara). Za sad se pokazalo da je to od čega su krenuli odlična osnova za razvijanje ove vrste arhiviranja baštine.

- Plan je bio da sa popisom tekstilne baštine završimo do kraja ove godine. Pokazalo se, međutim, da će biti zaokružena samo jedna faza, jer su se u međuvremenu javile još neke porodice koje čuvaju umetnost svojih predaka. Uz to, otvorena su i potencijalno nova polja za istraživački rad. U porodičnim arhivama našle su se i razne stare porodične fotografije, sa tavana su spušteni delovi starih razboja, preslice, ali i rekviziti za tkanje i sl. Jedan razboj je, zahvaljujući Katerini Novoselić iz Habjanovaca, rekonstruisan i konzerviran, a Vidosava Radojčić i Nikola Kojčić su udruženju na čuvanje ostavili delove svojih porodičnih razboja - ističe Dejana Ocić.

Istovremeno sa popisivanjem i arhiviranjem, Udruženje naveliko radi na pripremama za izložbu pod nazivom „Mustre daljske”, koju planira da otvori početkom 2022. godine, a koju je finansijski podržala Kancelarija za Srbe u dijaspori i regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Pored nesumnjivog divljenja umetnicama, bakama i prabakama, duboko poštovanje i zahvalnost, naglašavaju predstavnici Udruženja, duguju njihovim kćerima i unukama koje su taj trud umele da cene. Te predane i pedantne čuvarke baštine nisu sačuvale samo svoje nemerljive uspomene, one su sačuvale i trag jedne porodice u vremenu raznih iskušenja, trag naroda u istoriji, a koje će se zahvaljujući tom njihovom čuvanju upisati u večnost. Zaslužuju te čuvarke da zauzmu posebno mesto u dokumentaciji Muzeja Slavonije, u zapisima i na izložbi Udruženja „Đorđe Ocić”. Da se ne zaboravi pomenućemo ovde i njihova imena. To su Vidosava Seka Radojčić, Ankica Ilinčić, Mirjana Novaković, Gordana Orsić, Branka Utvić, Milica Ocić, i nedavno upokojena Veselinka Gavrilović.