Praznik Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista molitveno i saborno proslavljen je pod svodovima svih pravoslavnih hramova širom eparhije Dalmatinske. Pripremi za dolazak najradosnijeg praznika u hrišćanskom svetu prethodio je višenedeljni post, ali i dan koji se u hrišćanskom svetu smatra najtužnijim u godini – Veliki petak.
Tokom Velikog petka, koji je ujedno i najstrožiji dan vaskršnjeg posta, u domovima vernika simbolično su farbana crvena vaskršnja jaja, dok su u svim pravoslavnim hramovima služeni Carski časovi, uz večernje čitanje statija i iznošenje plaštanice – platna koje simbolizuje stradalog Hrista.
– Na ovaj dan obično odlazimo u hramove, da se poklonimo stradanju Hristovom, a zatim se vraćamo kućama i počinjemo sa pripremama za Vaskrs. Prvenstveno tu je farbanje vaskršnjih jaja, a zatim i bogatija i svečanija trpeza u odnosu na druge dane. Jaja se tradicionalno farbaju crvenom bojom, kao simbol nevino prolivene Hristove krvi, a ukrašavamo ih gotovo identično onako kako su nas učile naše majke i bake, listićima i cvetovima iz prirode, u lukovini koja se za ove dane prikuplja i čuva čitave godine. Na Veliki petak nema slavlja ni radosti, taj dan je posebna priprema za radost Praznika koji predstoji – objasnila nam je Željana Vujatović sa Vrbnika, dok je sa svojom i decom iz kraja zajedno pripremala jaja za Vaskrs.
Pored domova vernika, jaja su se neretko farbala i u parohijskim domovima pri hramovima, jer je to još jedan od načina da što više parohijana, posebno dece, zajedno učestvuju u pripremi za Vaskrs.
Podela jaja i pogačica prvi put organizovana i u Kninu
Na Veliku subotu, dan uoči praznika Vaskrsa, u Kninu je po prvi put nakon rata organizovana podela vaskršnjih jaja i pogačica. Uz želje da se iz ovog grada ponovo čuju poruke mira, ljubavi i tolerancije, predstavnici srpskih institucija počastili su svoje sugrađane posnim delicijama, ali i domaćim proizvodima koji su neizostavan deo praznične trpeze u ove velike dane. Uz narodne nošnje i običaje, zajedničko druženje baš kako to i dolikuje radosti praznika, napravljena je najlepša uvertira za proslavu praznika Vaskrsenja.
– Sve manjinske srpske institucije organizovale su se u nameri da zajedno, po prvi put odavde iz Knina, prenesemo radost Vaskrsa svim ljudima dobre volje, svim hrišćanima koji vrednuju i poštuju ovaj veliki Praznik. Pozvali smo naše sugrađane katoličke veroispovesti da nam se pridruže, da zajedno sa nama obeleže naš Praznik. Nadamo se da će ovo, kroz naredne godine, postati deo tradicije, jer smo došli sa najboljim namerama i najlepšim porukama koje treba da negujemo u čitavoj zajednici, kroz čitavu godinu. Uzevši u obzir da nam je ovo prvi put, možda će neki reći da smo imali propusta ili da smo mogli bolje, ali je bitno da je sve ovo proizišlo iz zajedničke želje i čista srca, a svake naredne prilike na nama je da budemo što bolji i da nas bude sve više – poručila je iz Knina saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga.
Pored brojnih Kninjana koji su podržali ovo inicijativu, podršku organizaciji dao je svojim dolaskom i Šibensko-kninski župan Marko Jelić.
Posebno svečano i ove godine u Vrlici
Sam dan Vaskrsa počeo je jutrenjem u hramovima dok su u nastavku služene Vaskršnje liturgije tokom kojih su vernici, okupljeni u zajednici, pristupali Svetoj tajni Pričešća. Pročitana je Vaskršnja poslanica patrijarha Porfirija, a potom su osveštana vaskršnja jaja i podeljena vernom narodu.
Posebno svečano i ove godine bilo je u gradu Vrlici gde se, po vekovnoj tradiciji, okupljaju Čuvari Hristovog groba. Svi obučeni u tradicionalne narodne nošnje, pristigli iz svih krajeva Srbije gde su, nakon rata, nastavili običaj koji se nosi iz kuće a vezuje isključivo za devet sela Cetinske krajine.
– Moj otac je rođen u Garjaku, a tradicija Čuvara Hristovog groba veže se isključivo za ovaj naš vrlički kraj, tako da je to nešto što se nosi iz kuće i prenosi sa kolena na koleno, iako većina nas odavno više ne živi ovde. Naš hram u Vrlici stariji je od četiri stotine godina, i danas ponosno stoji obnovljen i okuplja nas pod svojim svodovima makar u ove velike, praznične dane. Većina naših kuća i dalje je porušena, mnogi čak nisu ni sahranjeni ovde, zbog poznatih okolnosti iz prošlosti, ali i dalje su ovde i dalje su naše, i na nama je da dolazimo, da ih obilazimo i da negujemo svoje običaje gde god da nas je život razasuo. Želja nam je da sve što su nama naši preci ostavili, prenesemo i na mlađe naraštaje, jer je u osnovi običaja Čuvara da to budu mladi momci. Mi smo ovde tri dana, od Velikog petka do Vaskrsa, i samo ime nam govori koja je naša obaveza, ali mimo ta oficijalna tri dana, obaveza svih čuvara je da žive uz Hrista tokom cele godine, da sebe popravljaju i pripremaju za Sveto Pričešće na dan Vaskrsa, da na neki način služimo svojoj veri, crkvi i narodu – poručuje ovogodišnji harambaša među vrličkim Čuvarima Petar Škrbić.
Vrlički kraj poznat je po tradiciji Čuvara Hristovog groba, koji postoji još samo u svetom gradu Jerusalimu. Tačni podaci o samim počecima običaja nisu zabeleženi u istorijskim izvorima ali prema usmenim predanjima, običaj postoji najmanje 400 godina. Nesumnjivo duga tradicija je utkana u ovaj pravoslavni običaj, koji je najverovatnije u Vrliku donet iz samog Jerusalima. U vreme predvaskršnjih praznika okupljaju se muškarci, mladići vrličkog kraja, i uz blagoslov sveštenika, pristupaju čuvanju Hristovog groba. Smena straže započinje na Veliki petak i traje sve vreme služenja Svete liturgije na sam Vaskrs. Čuvanje groba počinje od trenutka iznošenja plaštanice.
Narodna poslovica kaže: „Bolje da izumre selo nego običaj“, a svojim dolaskom vrlički Čuvari potvrdili su da ne odustaju ni od svog sela, običaja svojih predaka, ni od svoje pravoslavne vere koja je vekovima bila najveća uzdanica i oslonac pravoslavnog naroda u ovim krajevima.
– I pre fizičkog dolaska u Vrliku mi smo srcem i dušom već svi bili ovde. To živi u nama i u našim porodicama. Naša velika tragedija je što su crkve najčešće prazne većim delom godine, zato se trudimo i mlađim generacijama biti uzor, pa makar u one dane kada nam se ukaže prilika, leti ili u vreme praznika, da dolazimo u većem broju, da pružimo podršku našim ljudima koji su ostali ovde da žive, i našem svešteniku koji pomaže ovim ljudima. Ma kolika čija vera bila, čak i njeno zrno je dovoljno da se ne odustaje i ne zaboravlja ono što nam je ostavljeno u amanet – govori Škrbić, sa željom da narednih godina dolasci u Dalmaciju budu sve brojniji.
U lepoti i raskoši narodnih nošnji i običaja, ali pre svega zbog radosti najradosnijeg praznika Vaskrsenja, koji je u ove dane ponovo oživio usnulu Dalmaciju, uživali su i gosti i domaćini. Praznovanje Vaskrasa nastavljeno je kroz tri dana, uz bogate trpeze, porodice i prijatelje, u radosti i ljubavi, uz vaskršnji pozdrav Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.
