Deca koja vole matematiku
Na regionalnom sudoku školskom takmičenju nastupilo је troje učenika iz vukovarske OŠ Nikole Andrića.
Sudoku je vrsta matematičke zagonetke koja je u poslednjih dvadesetak godina postala izuzetno popularna u enigmatskim časopisima i na zabavnim stranama dnevnih novina. Na japanskom reč sudoku znači jedan broj, a cilj je u 81 polje upisati brojeve od jedan do devet na način da se isti broj ne ponavlja u istom redu ili stupcu ni u istom manjem kvadratu od devet polja. Oni koji ne vole matematiku i brojeve često ni ne pokušavaju da shvate ovu igru koja se zasniva na logici i eliminaciji, dok je prosto obožavaju oni drugi koji vole da se uhvate u koštac sa izazovom i zadacima. U ovu drugu grupu definitivno spadaju učenici Osnovne škole Nikole Andrića Damjan Brkljač, Aleksandra Šarčević i Katarina Simeunović koji su 25. novembra u Osijeku učestvovali na regionalnom školskom Sudoku takmičenju.
- Bilo je tamo dosta dece i bilo je jako zanimljivo, ali moram da kažem da su zadaci bili malo i teški. Spremao sam se dosta i pre školskog takmičenja i sada. Ide mi matematika i volim sudoku. Želeo bih da idem na takmičenja i narednih godina jer mi je to baš zanimljivo. Pored matematike i rešavanja matematičkih zadataka volim i fudbal. Treniram u Vuteksu – kaže Damjan koji je najmlađi među njima i ide u četvrti razred, a na pitanje šta mu bolje ide, matematika ili fudbal, odgovara samouvereno da je dobar u obe te stvari.
Školsko Sudoku takmičenje održava se na nivou čitave Hrvatske poslednjih godina u organizaciji Hrvatske Mense i enigmatičkog kluba „Božidar Vranicki“ uz podršku Agencije za odgoj i obrazovanje. Da bi došli na regionalno takmičenje učenici prvo moraju da pređu bodovni prag na školskom takmičenju. U OŠ Nikole Andrića na školskom takmičenju bilo je 25 talentovanih učenika koji idu na dodatne časove matematike, a samo je njih troje uspelo da ode na regionalno u Osijek. Bodovni prag za odlazak na državno takmičenje još uvek nije poznat, ali je i ovo već sasvim dovoljan uspeh.
- Ovo mi je bio prvi put da idem na neko takmičenje van svoje škole i bilo mi je jako lepo. Nekako sam bila uzbuđena. Zadovoljna sam kako sam rešila, ali moram da kažem da je bilo baš jako teško. Počela sam sudoku da rešavam još dok sam bila manja i onda kreneš da rešavaš sve teže i teže zadatke, a pošto volim izazove onda mi je to motiv i u ovakvim zadacima. Imam kod kuće knjižicu sa sudoku zadacima i rešavam je u slobodno vreme. Volim i druge matematičke zadatke i predstavlja mi veliko zadovoljstvo kada dođem do rešenja – ističe učenica petog razreda Aleksandra Šarčević.
Razvijaju logičko razmišljanje
Da je takmičenje Mense prilično teško može se zaključiti već samim pogledom na zadatke koje su učenici rešavali. Klasični sudoku kakav znaju laici rešava se u na početku, a zatim slede varijacije sudokua sa nepravilnim likovima ili dijagonalni sudoku, a najteži zadaci bili su oni gde je osim logike bilo potrebno koristiti i matematiku. Za Katarinu koja je najstarija među njima i ide u šesti razred sudoku je samo jedna u stvari u kojima je dobra i koja joj ide od ruke.
- Sudoku mi je prilično zabavan. Nastavnica mi je dala puno tih papira i kad mi je dosadno uzmem to i rešavam. Idem i na druga takmičenja. U petom razredu sam išla na geografiju, informatiku, matematiku, likovno, astronomiju i sudoku i u svemu sam se plasirala na županijsko takmičenje. Uz sve to sviram i gitaru – nabraja Katarina Simeunović.
Da je interes dece za matematiku višestruko koristan smatra i nastavnica ovog predmeta Slađana Lađarević koja je ove godine bila zadužena za pripremu dece za sudoku takmičenje.
- U ovoj školi sam počela da radim prošle godine i ono što sam primetila da u svakom razredu bude po troje ili četvoro dece kojima zaista ide matematika, a naši su razredi uglavnom po 12 ili 13 učenika. Kako to već sa decom i matematikom ide, nije baš da svi vole da idu na dodatne časove pa mi bude krivo ako neko odustane. Na ovaj način deca dodatno razvijaju svoje logičko razmišljanje, zaključivanje ili rešavanje problema. Možda toga sada nisu svesni, ali će im razvoj ovih sposobnosti koristiti kasnije u životu pa će moći lakše da rasuđuju o svim stvarima, ne samo o matematičkim zadacima i formulama – zaključuje Slađana Lađarević.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.