U avgustu ove godine pravnik iz Vukovara Dejan Drakulić postao je peti po redu predsednik Zajedničkog veća opština. Povodom toga razgovarali smo o raznim temama vezanim za rad ove institucije.
Institucija čije ste kormilo preuzeli prošla je kroz razne faze, bilo je uspona i padova, uspeha i neuspeha, ali je ona uspela da opstane i da se nametne kao jedan od važnih faktora u oblikovanju života srpske zajednice, posebno ovde na istoku Hrvatske. Iako ste njen novi predsednik vi u ovoj instituciji ipak niste novi, radili ste ovde kao predsednik Odbora za ljudska prava ali ste sticajem okolnosti dosta dugo bili i van nje na nekim drugim dužnostima. Koliko se ono što ste sada zatekli razlikuje od vremena kada ste napustili ZVO?
– Najveća razlika je u finansiranju, načinu funkcionisanja, u odnosu sa Vladom i to je nešto što je definitivno pozitivno. Važno je da je institucija finansijski stabilna i da ne zavisimo o političkoj volji pojedinaca, nego je to jedan sistem. Kada je reč o finansiranju nadam se da ćemo uspeti još neke stvari da popravimo, ali stanje je definitivno bolje u odnosu na onaj period kada sam ja u njoj radio, s obzirom da je to bio period Oreškovićeve Vlade nakon koga se stanje stabilizovalo i kada sam ja nedugo zatim otišao. Bez obzira na to koliko sredstava ima, Zajedničko veće opština ima važnu ulogu i sećam se nekih perioda kada je bilo puno teže, kada su bili razbijeni prozori na zgradama dok je to još bilo u Borovu naselju, kada nije bilo grejanja i kada je bilo i puno manje zaposlenih ljudi. Naš cilj je da Zajedničko veće opština iz godine u godinu bude bolje i da ima značaj i status koji treba da ima kao institucija koja je nastala na osnovu Erdutskog sporazuma i pisma namere Vlade RH. Ostaje samo pitanje statusa jer Zajedničko veće opština je registrovano kao udruženje. Videćemo da li postoji način da se to promeni, a ako ne važno je da ZVO izgradimo iznutra i postavimo ga kao instituciju što bolje možemo.
Koliko naša matična država Srbija pomaže, je li to danas drugačije u odnosu na neke prijašnje godine?
– I ranije je matična država pomagala koliko je mogla ali ti iznosi su danas značajno veći. Kada ispratimo samo ono što je u periodu od osmog meseca urađeno, od školskih torbi, radnih sveski, finansiranja lista Izvor, finansiranja projekata koji se tiču digitalizacije arhivske građe, to su sve iznosi i projekti koji su za nas značajni i sredstva koja omogućavaju da u punom smislu obavimo svoj zadatak, da uradimo sve što smo zamislili i to nam je zaista velika pomoć. Naravno pojavile su se tu još neke stvari kao što je projekat nabavljanja knjige „Moja prva knjiga” na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. I tu smo takođe nedavno dobili 200.000 dinara, poslan nam je ugovor tako je da taj iznos u nekom periodu bio oko 5 miliona dinara. Naravno da sve to zavisi od snage matične države i mogućnosti, ali evo, hvala Bogu, Srbija je sada ipak u tom smislu puno jača i ekonomski stabilnija i naravno da može više i da pomogne i mi smo joj na toj podršci i finansijskoj pomoći veoma zahvalni.
Pomenuli ste period Oreškovićeve vlade, Karamarka i Hasanbegovića. Kako bi ocenili današnju situaciju?
– Odnos prema manjinama, bar kada je reč o hrvatskoj vladi, danas je definitivno bolji što se vidi i kroz saradnju u samom Saboru kroz podršku projektima pripadnika svih nacionalnih manjina. Naravno, od sredine do sredine, to zavisi i od lokalne samouprave. Na državnom nivou su krenuli projekti koji se raspisuju za opštine u kojima su pripadnici srpske nacionalne manjine u većini, pa i tamo gde nisu, ako imaju zaposlene pripadnike srpske nacionalne manjine ljudi mogu da se prijave i dobiju određena sredstva. To je za nas izuzetno važno s obzirom da bez privrede nema ostanka ni opstanka i onda ne vredi ni sve ono što se radi u kulturi ili u obrazovanju ako neće biti ljudi i ako neće biti dece. Meni je pred očima uvek jedna slika, a to je Sent Andreja gde smo još 2013. godine bili u poseti srpskoj zajednici u Mađarskoj. Tamo imate sedam hramova i mislim da pripadnici srpske zajednice koriste samo jedan jer ih je ostalo jako malo. O tome i mi moramo da razmišljamo, da sve što radimo bude usmereno ka tome da našim ljudima omogućimo privredni opstanak. Što se tiče saradnje sa predstavnicima lokalnih vlasti, od sredine do sredine je to drugačije. Imali smo priliku da vidimo šta se u zadnjih dve-tri godine dešavalo u Vukovaru, sećamo se tenzija i problema. Jednostavno, situacija nije bila sjajna. Međutim, nakon ovih zadnjih izbora situacija je dosta drugačija. Javljaju se neki pozitivni pomaci. Na primer, gradonačelnik Penava i njegov zamenik iz srpske zajednice Srđan Kolar zajedno su obišli Dobru vodu. Tu je Grad uložio neka sredstva, dakle postoji neki znakovi saradnje i nadamo se da će to ići u boljem pravcu i da će funkcionisati sve bolje. Naravno, treba razgovarati i mi ćemo se u svakom momentu truditi da budemo otvoreni, da radimo transparentno i da budemo partneri svima. Upoznao sam se sa županima, bili smo u Osječko-baranjskoj i Vukovarsko-sremskoj županiji i naša poruka je da želimo biti partneri i sarađivati na dobrobit svih.
Iskustvo sa mesta zamenika ministra uprave
Pre preuzimanja dužnosti predsednika ZVO-a radili ste u Ministarstvu uprave kao pomoćnik ministra, koliko vam iskustvo koje ste tamo stekli može pomoći na ovom novom zadatku?
– Može pomoći, naravno ako je čovek spreman da uči. Bez obzira što je posao u Ministarstvu uprave, odnosno posao pomoćnika ministra, zaista visoka funkcija i ozbiljan posao isto tako i na ovoj poziciji ću nastojati da iskustvo koje sam stekao tamo primenim kako bih doprineo da budemo što efikasniji, bolji, i da sve to dobro funkcioniše kako bi ZVO bio dostupniji svim našim građanima i brže rešavao određene probleme. Nadam se da ćemo u tome uspeti uz neku otvorenu politiku, uz osnaživanje predsednika odbora i svih ostalih zaposlenika i verujem da će naši građani imati pozitivan stav o ZVO-u kakav su uostalom i do sada imali. Ali kažem, uvek treba težiti tome da napravimo bar jedan iskorak. Želimo da uspostavimo saradnju i sa institucijama koje ne deluju na teritoriju Osječko-baranjske i Vukovarsko-sremske županije, sa našim institucijama kao što su Privrednik, Prosvjeta i SNV. Bolje povezivanje značiće i nama puno više mogućnosti za rad i nadam se da će to sve biti na korist naše zajednice, to je pod broj jedan.
Pomenuste naše institucije. Jeste li zadovoljni dosadašnjom saradnjom, sinergijom, ili ima prostora da to bude bolje?
– Ne mogu da kažem koji je to bio intenzitet do sada, ali video sam da saradnja definitivno postoji. Međutim, kroz zajedničke projekte i zajedničke programe ipak se možemo više povezati. Imali smo priliku da vidimo kako to dobro izgleda tokom nabavke udžbenika iz veronauke. Kada smo okupljeni puno lakše možemo da realizujemo neke stvari i to je ono što je suština cele priče. I problemi su možda drugačiji, svako je usmeren na svoje, ali neke goruće probleme ili neke koji su na nivou države zajedno smo rešavali i rešavaćemo. Naravno da smo uvezani i sa „Prosvjetom“ oko nabavke udžbenika i to traje već dugi niz godina i tu je saradnja izuzetno dobra, ali postoje i mogućnosti da taj naš odnos i unapredimo kako bi naši đaci dobili bolje i kvalitetnije udžbenike. Naravno, na neke stvari ne možemo da utičemo, na primer kada će udžbenik biti odobren ako je preveden, jer je to posao ministarstva. Naše je da pokušamo ubrzati samu proceduru i na tome ćemo raditi i radimo. To je primer gde su i „Prosvjeta“, SNV, ZVO i SPC udružili snage i zajedno obezbedili udžbenike za sve naše srednjoškolce. S obzirom da ni u Republici Srbiji ne postoji takav udžbenik našim sveštenicima se javljaju i veroučitelji iz Republike Srbije i traže primerak udžbenika.
Planiran odlazak kod predsednika Hrvatske
Odnosi Srbije i Hrvatske nisu na zadovoljavajućem nivou. Položaj našeg naroda u Hrvatskoj u mnogome zavisi od tih odnosa. Preko leđa srpske zajednice u Hrvatskoj često se lome razni nesporazumi na relaciji Srbija-Hrvatska i obrnuto. Koliko Zajedničko veće opština može da pomogne da se ti odnosi poprave?
– Naša pozicija nekada zna da bude izuzetno teška, ali možda ne treba ni tako gledati jer kao pripadnici srpske nacionalne manjine i srpske zajednice u RH mi možemo i trebamo biti most i stvari uvek treba gledati na pozitivan način. Ako na takav način pristupimo našem radu, odnosu i komunikaciji između institucija u jednoj i drugoj zemlji, može se napraviti određeni pomak. Pre svega treba komunicirati i razgovarati. Što se nas tiče, za sada postoji dobra saradnja. ZVO ima određene partnerske odnose sa pojedinim gradovima u Republici Srbiji i to je način kako mi možemo da gradimo poverenje između nas. Želimo biti poveznica i most između dve zemlje, na tome želimo da radimo i upravo u poseti kod osječko-baranjskog župana, gospodina Anušića, pričali smo o onome što je interes opština i sa jedne i sa druge strane Dunava. Nadam se da ćemo mi biti taj neki most koji će povezati dve zemlje i da ćemo uspeti na dobrobit svih naših građana da nešto zajedno napravimo.
Pomenuli ste odlazak kod predsednika republike. Pripremate li se na to u dogledno vreme?
– Naravno. Želimo da koristimo to naše pravo. S obzirom da smo obišli županije i regionalni nivo vlasti, bili smo u prvoj poseti kod našeg Vladike u eparhiji, sledi nam obilazak opština i razgovor sa načelnicima. Kada napravimo jedan zajednički dogovor, sastanak, zajedničku strategiju, definitivno jedna od opcija jeste da se ode kod predsednika i da se predstave i problemi i da možda otvorimo i neke kanale komunikacije i mislim da treba da idemo u sve institucije da se koristimo svojim pravima jer, na kraju krajeva, to je i naš posao.
ZVO je vlasnik trećine Srpskog doma u Vukovaru. Imate li neke planove s tim, nazovimo ga tako, svojim delom ove zgrade?
– Kao jedan od suvlasnika Zajedničko veće opština ipak ne donosi odluke sam. Postoje određeni planovi. Radi se o registraciji ustanove i sada je taj postupak već pri kraju i nadamo se da će Srpski dom postati jedna od ustanova visoke kulture i da će uz podršku matične zemlje, ali i kroz projekte koji se finansiraju iz sredstava RH zadovoljiti potrebe srpske zajednice, ali i svih ostalih građana za nekim višim nivoom kulture. Ako uspemo dovesti Srpsko narodno pozorište ili neke viđenije glumce, to je ipak viši nivo nekog kulturnog sadržaja u odnosu na ono što amaterska društva mogu da pruže, bez obzira što su naši programi kvalitetni i što naša udruženja zaista imaju dobre programe. Tako da, što se tiče Srpskog doma, možda još nije vreme da govorim o detaljima zato što ništa nije u potpunosti izvesno. Kada smo bili kod predsednika pokrajinske vlade Vojvodine, Igora Mirovića, pomenuli smo upravo Srpski dom. Oni su izrazili volju za saradnjom i želju da nam pomognu i finansijski i na druge načine i videćemo šta će biti. Više od toga zaista ne bih mogao da vam kažem jer bi bilo neodgovorno zato što još ništa konkretno nije dogovoreno.
Rad na poboljšanju delovanja odbora ZVO-a
U toku je popis stanovništva. Od brojnosti Srba u mnogim sredinama zavise i brojna manjinska prava. Kakva su vaša očekivanja, prognoze? Hoće li nas rezultati popisa iznenaditi?
– Što se tiče popisa stanovništva sve zavisi kako će popis biti odrađen na terenu. To je vredelo i za prošli popis, a vredi i za ovaj. Činjenica je da je i tada bilo nekih nepravilnosti. O tome sam i javno govorio nekoliko puta. Na primer, bilo je popisivanja pripadnika naše zajednice u svesku pa onda naknadnog popunjavanja obrazaca. I na ovom popisu postoje određene, ne mogu baš reći nepravilnosti, ali dešava se da ljudi nemaju uvid u ono što su popisivači upisali u samu aplikaciju. Popisivači i nemaju obavezu da to pokažu ljudima, ali ako vi za nekoga popunjavate podatke ništa vas formalno-pravno ne sprečava da kažete: „Evo vidite gospodine, ovo je obrazac, evo ovde je upisano ono što vas najviše interesuje. Sada ćemo kliknuti na završetak i ti podaci idu kakvi idu”. Zaista teško je tu bilo šta prognozirati. Činjenica je da u gradu Vukovaru ima puno manje stanovnika. Veliki broj ljudi se samopopisao i to je nešto što je zaista prednost i mislim da olakšava i rad popisivačima. Mislim da je to ljudima operativno puno lakše, popišete se i kada dođe popisivač samo date svoju šifru. Ako gledamo po nekim drugim pokazateljima koliko ima pripadnika srpske zajednice teško je to sve upoređivati, jer popis stanovništva je specifičan, odnosi se na referentni period ko je tada bio tu ili nije, i ne možete ga upoređivati ni sa popisom birača ni sa prebivalištem, ni sa čim drugim. Nadam se samo da će ta slika biti realna i da će biti onakvo stanje kakvo zaista jeste.
Na kraju, kako u narednom periodu vidite rad ZVO-a? Gde smatrate da treba pojačati rad i prisustvo?
– Saradnja, komunikacija, dijalog, otvorenost i transparentnost, jedan partnerski odnos sa ostalim institucijama. Uvek postoji prostor da se poboljšamo i da možda bolje i efikasnije delujemo. Kada je reč o obrazovanju postoje segmenti gde bi mogli puno bolje i još možda neke dodatke projekte da napravimo. Postoje određeni problemi oko upisa na fakultete. Došlo je do smanjenja nekih prava zbog čega pripadnici naše zajednice imaju probleme prilikom upisa na fakultete u Srbiji i o tome smo već započeli određene razgovore i pregovore. Poslali smo određene poruke i na nama je da u budućem periodu to sve nekako iskristališemo i u neku ruku vratimo na onaj nivo na kome je bilo i, ako možemo i da unapredimo i programe i prava naše zajednice u Republici Srbiji i naših studenata. Isto je i sa kulturom, neka pitanja smo pokrenuli, do sada je saradnja više bila sa kulturno-umetničkim društvima, a nešto manje sa sportskim. Otvorili smo priču i sa ostalim udruženjima koja ovde deluju, to su lovačka udruženja gde želimo napraviti zajedničku priču gde je do sada saradnja bila sporadična. Želimo jedan dogovor o pravcu razvoja tih društava, na koji način možemo da im pomognemo. To želimo da proširimo na sva ostala udruženja, na čitavu našu zajednicu, i da napravimo zajedničku strategiju delovanja i finansiranja. Prostora za napredak ima i kroz Odbor za privredu gde želimo da to bude zajednički rad svih naših privrednika i strategija razvoja naših opština koja je izuzetno važna. Želimo kroz zajedničku strategiju sa našim opštinama da kroz Projektni centar i kroz Odbor za privredu obezbedimo servisne informacije kako bi našim privrednicima bili podrška u radu. Da im pomognemo pri apliciranju na projekte, proširenju proizvodnje ili na neki drugi način, zavisno od njihovih potreba. I kod medija imamo isto projekat koji je mnogo važan i gde se nadamo da ćemo kroz drugu fazu razvoja medija uspeti da naše sadržaje emitujemo i na internetu uživo. To bi bilo izuzetno značajno i za naš Odbor za medije, odnosno našu TV produkciju, s obzirom da će informacije biti puno aktuelnije. Stvorili bi uslove da neke naše programe i događaje našim građanima koji ne mogu da vide ili da dođu na program, direktno prenosimo. Nadam se da će do kraja iduće godine to sve i profunkcionisati.
