Đorđe Ćurčić: „Borba za veća prava srpske zajednice je borba koja nema kraj“

Treći mandat ste zamenik župana Vukovarsko–sremske županije. Koliko je položaj srpske zajednice u periodu od kada se zamenik župana doživeo promenu. Može li se razgovarati o poboljšanju, stagnaciji ili pogoršanju položaja naše zajenice?

- Kada je u pitanju položaj srpske zajednice u Vukovarsko-sremskoj županiji ne mogu, kao zamenik župana, biti u potpunosti zadovoljan postignutim. Naravno da u nekim segmentima ima poboljšanja, a u nekim nismo uspeli da dostignemo nivo kojim možemo biti zadovoljni. Mislim da uz dobru komunikaciju ima prostora da se stvari poprave i nadam se da ćemo u narednom periodu zajedno sa partnerima i većinskim narodom uspeti u tome.

Koji su to, kako ste ih nazvali, segmenti u kojima je potrebno više rada kako bi se postigao bolji položaj Srba?

- To su Ustavnim zakonom zagarantovana prava srpske zajednice u Hrvatskoj. Oblasti jezika i pisma, škole, kulture, naravno i zapošljavanja i svih drugih segmenata koji su objedinjeni zakonom o pravima srpske nacionalne manjine. Prostora ima za napredovanje, nismo zadovoljni postignutim, ali optimista sam i smatram da će se i to rešiti u dogledno vreme.

Skromni budžeti opština su veliki problem

Jedan od vaših zadataka je uspostaviti što bolju komunikaciju i saradnju jedinica lokane samouprave i županijske vlasti. Koliko srpske opštine, a to su Borovo, Negoslavci, Trpinja i Markušica sarađuju sa županijskom vlasti na čelu sa županom koji dolazi iz redova HDZ-a Božom Galićem?

- Komunikacija postoji i zadovoljan sam načinom na koji se odvija. Kao zameniku župana i predstavniku srpske zajednice moj delokrug rada se proširuje i na sredine i opštine u kojima živi srpsko stanovništvo, a nisu u prilici da budu u lokalnoj vlasti. Saradnja je dobra, ali uvek može biti bolja. Uglavnom se odnosi na poboljšanje životnog standarda svih ljudi koji žive na ovom području. To su pitanja infrastrukture i svih stvari koje utiču na bolji kvalitet života. Naravno da jedinice lokalne samouprave u delokrugu rada koje one pokrivaju same odrađuju mnogo posla, a u onom delu gde ne mogu sami tu je županija. Bitno je istaći, jer uglavnom se sve meri finansijskim sredstvima, da županija pruža i drugu vrstu pomoći i usluga. Na primer, područje izgradnje i izdavanja građevinskih dozvola je u nadležnosti županije, zatim pitanja iz oblasti poljoprivrede gde naši poljoprivrednici dobijaju podršku Kancelarije za poljoprivredu, dok firma „Eko sistem“ pruža podršku i pomoć u delu eko-sistema, a agencija „Hrast“ zadužena je da bude na usluzi opštinama po pitanju projekata.

Koji su najčešći i najveći problemi ove četiri srpske opštine?

- Najveći problemi su skromni budžeti koje naše jedinice lokalnih samouprava imaju. Naravno da zbog toga sve planove koje imaju ne mogu same da realizuju. Zato je nužna saradnja sa regionalnom samoupravom u ovom slučaju sa Vukovarsko-sremskom županijom, naravno i svim resornim ministarstvima kako u Republici Hrvatskoj tako i u Republici Srbiji i sekreterijatima u Vladi Vojvodine.

Koliki je senzibilitet županije na probleme srpskog stanovništva? Rekli ste da određeni nivo komunikacija postoji, ali kada govorimo o realizaciji jeste li zadovoljni?

- Često sam isticao da je komunikacija sa županom, saradnicima, svim pročelnicima i kolegama dobra. Međutim, ponekad, iako postoji dobra volja da se neke stvari reše, i županijski budžet je dosta skroman, sagledaju se sve mogućnosti jedinica lokalne samouprave, nešto sredstava odvoji županija, a zatim se svi zajedno obraćamo ministarstvima. Županija je dosta otvorena i pokušava biti prisutna u svim segmentima života stanovništva. Naravno prostora za bolje uvek ima i stvar je komunikacije, jer svi smo mi različiti, iz različitih političkih opcija pa često zna da se umeša i dnevna politika. Stvari koje se dogovore zbog toga se ostave na čekanju, ili se dogode kasnije, ili se ne dogode. Mislim da postoji jedna dobra atmosfera, jer ono što smo imali ranije nije bilo dobro i svi zajedno uložili smo mnogo truda kako bi ti odnosi bili korektniji i kako bi bilo više međusobnog uvažavanja i poštovanja, da projekti koji su ambiciozni i u interesu svih koji ovde žive dobiju podršku i da se realizuju.

Jesu li politički predstavnici Srba dovoljno „agresivni“ i aktivni, da li koriste sve mogućnosti i prava ne samo kada govorimo o projektima već i ostalim potraživanjima i prema županiji?

- Moram reći da želja postoji. Naravno nikada ne možemo sve realizovati, ali kroz programe ukupnog razvoja koji sve opštine imaju one su definisale šta su njihovi ciljevi i prioriteti i otprilike se tako projekti i slažu. Postoji baza podataka koja se stalno dopunjava i naravno oni projekti iz svake pojedine opštine koji su značajni za širu zajednicu, uzimaju se u obzir i dobijaju maksimalnu podršku, kako u stručnom tako i u finansijskom smislu. Bitno je istaći da za sve projekte jedinica lokalnih samouprava pa i županija nema dovoljno vlastitih sredstava i upravo iz tih razloga župan je otvoren i obećao je da će svaki projekat koji prođe županija pomoći. Formirana je Agencija za razvoj koja ima zadatak da pomogne jedinicama lokalne samouprave u realizaciji projekata.

 Vukovarsko-sremska županija izgubila mnogo stanovništva

Znamo koliki problem je iseljavanje. S tim se suočava cela Hrvatska. Kakva je situacija u našoj županiji? Koliko danas ovde ima Srba.

- To je trend koji je zahvatio ceo region, a naša je županija nažalost izgubila mnogo stanovništva. Trudimo se da upravo kroz ove projekte o kojima razgovaramo, posebno onima koji se odnose na razvoj privrede, omogućimo radna mesta onima koji su ostali i naravno da se jedan deo onih koji su otišli vrati. Prema podacima zadnjeg popisa stanovništva Srba ovde ima 15,5 % to je oko 30.000. Od zadnjeg popisa pa do danas od 201.000 stanovništva sada ih je 182.000, jedan manji grad je nestao. Naravno da su pripadnici nacionalnih manjina, posebno srpske zajednice otišli u nešto većem broju.

Da li je privredni razvoj način da se zaustavi demografski sunovrat? U poslednje vreme veoma ste aktivni po pitanju uspostavljanja privredne saradnje sa Srbijom? 

- Prekogranična saradnja je u delokrugu mog rada i tu postoje velike mogućnosti. Mislim da u današnjim okolnostima uspostavljanja dobrih odnosa između Hrvatske i Srbije u poslednjih godinu dana postoje vrlo intezivni razgovori na temu privredne saradnje. Nije reč samo o privlačenju privatnog kapitala već i korišćenje fondova koji se pojavljuju kao što je sada INERREG Hrvatska-Srbija i drugi evropski fondovi. U fondu Ministarstva za regionalni razvoj postoji oko 10 milijardi evra koji su na raspolaganju upravo ljudima koji se bave privredom. Pokušavamo biti jedan servis, da prenesemo sve informacije o našim potencijalima isto tako da budemo dobri domaćini svima koji dolaze ovamo i zajedno sa čelnim ljudima opština i gradova upoznamo investitore sa mogućnostima i subvencijama koje mogu dobiti. Moram reći da grad Vukovar u okruženju ima najbolje uslove za ulagače, ovde postoji i radna snaga koja je spremna i sposobna da zadovolji sve zahteve. Svi smo uključeni u taj posao i optimista sam da će se trend odlaska ljudi zaustaviti i da će se određeni broj ljudi vratiti i da ćemo stvoriti mogućnost da ovde žive i rade.

Sve srpske opštine u županiji nalaze se u sastavu Zajedničkog veća opština, koje takođe deluje sa krajnjim ciljem da poboljša položaj srpskog naroda i zaštiti njihovih prava? Znamo da ste i kao potpredsednik ZVO-a i zamenik župana uključeni u sve aktivnosti. Jeste li zadovoljni radom Zajedničkog veća opština?

- U proteklem vremenu nisam bio zadovoljan delovanjem Zajedničkog veća opština u smislu pozicije koje ono ima u našoj zajednici. Dolaskom novog predsednika Srđana Jeremića mislim da je ZVO počelo da postaje ono što je i trebalo da bude. Vlada srpskih opština koja će u svim oblastima propisanim i Erdutskim sporazumom objediniti sve i biti još jedna pomoć srpskoj zajednici. Bilo je dosta aktivnosti od kada je došao novi predsednik i čini se sve što je u našoj mogućnosti te se i oseti jedna nova energija. Zbog toga sam optimista u vezi svega što smo pominjali u ovom razgovoru i da će ZVO sa punim kapacitetom raditi i biti na usluzi građanima.

Žalosno je što neka pitanja još uvek nisu rešena

Zašto županija ne rešava pitanje registracije srpskih škola? Kakav je vaš stav po ovom pitanju?

- U proteklih osam meseci zaista je ZVO imalo dosta aktivnosti vezanih za gotovo sve segmenate života i mislim da su upravo ovim boljim odnosima Hrvatske i Srbije i ta pitanja su stavljena na sto. Zajedničkim snagama bili smo u svim institucijama koje su uključene u rešavanje tog problema. Vrata su nam bila otorena i dobili smo potvrdne odgovore da će se uložiti napori da se oni reše . Žalosno je da se pitanje srpskih škola u ovom vremenu nije rešilo. Očigledno je da mi ovde na lokalnom i regionalnom nivou to ne možemo, jer kao srpska zajednica nemamo dovoljno moći odnosno dovoljno ruku da tamo gde se to izglasava, u Skupštini Vukovarsko-sremske županije, donesemo tu odluku. Tu su uključena i resorna ministarstva i Vlada RH pa i SDSS kao vodeća politička stranka Srba u Hrvatskoj koja radi na tome da se i ti problemi reše. Žalosno je da se manjinska prava koja su zagarantovana zakonom moraju rešavati kroz političku borbu i angažovanje koje oduzima mnogo vremena.

Da li je zapošljavanje pripadnika srpske zajednice na zadovoljavajućem nivou?

- Što se tiče zapošljavanja i to je jedan od segmenata gde smo se založili i iz Ureda državne uprave dobili podatke da nas ima negde oko pet odsto i to ne zadovoljava broj koji bi trebao biti. To je osetljivo pitanje i ono što je bitno je da oni koji raspisuju konkurse moraju staviti i član 22. Ustavnog zakona o pravima manjina. To se nažalost izbegava i imali smo razgovore na tu temu i u Uredu državne uprave gde smo dobili obećanja da će taj postotak zastupljenost Srba u narodnom vremenu biti u plusu.

Na kraju razgovora recite nam šta nas očekuje u narednom periodu? Novi projekti, planovi ili vaše aktivnosti?

- Naravno borba za ostvarivanje svih naših prava je konstantna i ona nam je svakodnevna tema i to je nešto što nam je broj jedan. Tu je nastavak rada na svim pitanjima vezanim za privredu, otvaranje radnih mesta, sve u cilju poboljšanja standarda života na područjima gde žive pripadnici srpske zajednice. Naravno i davanje doprinosa srpske zajednice celokupnom društvu. Želimo da budemo most saradnje između dve države i tu ulažemo dosta napora da glavna ulica Evrope, reka Dunav, bude ona koja će nas spajati, a ne razdvajati. Tu ima dosta potencijala i moramo svi zajedno da shvatimo i prihvatimo da su ružna vremena iza nas. Mi naravno imamo i obavezu da pronađemo nestale i tu dajemo pun doprinos i učestvujemo u tome i svakako je to jedan od prioriteta. Moramo za buduća pokolenja stvarati bolje uslove i bolju atmosferu za život.