Đorđe Mirosavljević Linjak (1923-2021)
U Borovu je, na pragu stote godine, preminuo Đorđe Mirosavljević Linjak, dugogodišnji predsednik Udruženja antifašističkih boraca i antifašista opštine Borovo, učesnik NOB-a i nekadašnji prvotimac Fudbalskog kluba „Sloga” iz Borova.
Đorđe Mirosavljević je rođen u Borovu 1923. godine i bio je jedan od poslednjih živih radnika čuvene borovske fabrike obuće „Bata” u kojoj se zaposlio 1. marta 1940. godine. Prva tri meseca radio je za proizvodnim krugom u obućarskoj radionici, a kasnije kao administrator u personalnom odeljenju fabrike. Izbijanjem rata i preuzimanjem fabrike od strane ustaških vlasti čika Đorđe postaje svedok promena koje su srpskom narodu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj svakoga dana donosile sve više nevolja.
Vrela mladalačka krv i žudnja za slobodom dovela ga je do odluke da krajem avgusta 1943. godine zajedno sa grupom Borovaca prebegne u partizane. Njegova družina prebacila se u selo Paučje na oslobođenoj teritoriji. Kraj rata dočekao je kao kapetan prve klase, a odlikovan je i ordenom za hrabrost.
Na vlastiti zahtev demobilisan je 1946. godine i ponovo se zaposlio u fabrici „Borovo” u kojoj je na raznim dužnostima radio sve do 1965. godine. Kasnije je bio referent nabave i prodaje u Veleprometovoj zadruzi gde je bio do 1971, a posle je, sve do penzionisanja 1976. godine, radio kao poslovođa samousluge u Borovu.
Voleo je fudbal i pedesetih godina prošlog veka bio je jedan od najboljih sloginih igrača. Ostalo je upamćeno, a i zapisano, da je 1950. godine zabio gol Partizanu u prijateljskoj utakmici odigranoj na stadionu JNA. Zabio je Đorđe gol i Zvezdi takođe u prijateljskoj utakmici odigranoj u Borovu 1952. godine. Iako su obe te utakmice fudbaleri Sloge izgubili sa 3:1 odnosno 8:1, na obe je Đorđe bio jedini strelac iz borovskih redova.
Čika Đorđe je voleo Borovo, voleo je mlade i često je bio u njihovom društvu. O Borovu je sakupljao istorijsku građu, novine, fotografije, zapise, a i sam je zapisivao sve čega se sećao iz perioda svoje mladosti. Onima koji pišu, novinarima i publicistima, uvek je bio spreman da pomogne u prikupljanju građe ili izsnoseći im svoje spoznaje i sećanja iz prošlosti svog mesta.
Bio je uvek dobro raspoložen i vedar, a iako u poznim godinama čika Đorđe nije propuštao ni jednu manifestaciju koja je održavana u njegovom rodnom Borovu. Svima koji su ga poznavali ovaj izuzetan stari gospodin, pun čovekoljublja i volje za životom ostaće u trajnom sećanju.
Đorđe Mirosavljević biće sahranjen sutra na borovskom mesnom groblju u 13 časova.
Neka mu je večna slava i hvala!