Dođe bagrem kad mu vreme nije

Poslednjih godina pčelari vode muku sa nepovoljnim vremenskim uslovima, a dodatne probleme im čine i mnogobrojne bolesti pčela kao i upotreba hemijskih sredstava.

Sa tim problemima suočavaju se svi, kako početnici u ovom poslu, tako i oni sa višedecenijskim iskustvom. Jedan od njih je i Milorad Gaković Ćibo iz Vukovara koji je pčelarstvom počeo da se bavi jako rano, negde u drugoj polovini pedesetih godina prošlog veka.

- Pčelarstvo je nekada bio jako unosan posao i pčelariti u to vreme sve do kraja devedesetih godina je bilo sasvim drugačije nego što je sada. Razlika je orgomna, ne može da se uporedi nikako jer u to vreme nije bilo ni toliko bolesti niti saobraćajnih sredstava gde su se ljudi toliko mešali i prenosili koješta. Ranije smo po jednom nastavku imali po dvadesetak kilograma meda, sada kad imam nekoliko kilograma po nastavku budem zadovoljan – istakao je Gaković.

Klimatske promene, odnosno sve toplije i sušnije godine, upotreba hemijskih sredstava, ali i neznanje i neprilagođavanje pčelara takvim uslovima doprineli su i lošijim i slabijim rezultatima.

- Imamo tu više različitih faktora, recimo kod uljane repice kao i kod suncokreta, imate neke sorte koje uopšte ne mede i pčele nemaju šta da donesu. Kod bagrema i lipe, koji su u našem kraju glavna paša, situacija je nešto drugačija, ali ako bagrem pre cvetanja nema kiše, što je slučaj poslednjih godina, onda je slabo i meda. Isto tako, ako tokom cvetanja dođe onaj topao vetar, tog dana gotovo sve izgubite. Kod lipe je gotovo ista situacija – kaže Gaković.

Milorad Gaković

Ova godina je posebno specifična kada je bagrem u pitanju. Mnogi pčelari tvrde da nikada u njihovoj karijeri nikada nije tako rano počeo da cveta, u pojedinim krajevima već u prvoj nedelji aprila. Tome su doprinele visoke temperature tokom ranog proleća, a dodatni problem koji je nastao nakon cvetanja su ekstremno visoke temperature, kao i naglo zahlađenje kada pčele gotovo nisu izlazile iz svojih košnica.

- Bagrem obično cveta početkom maja, desi se nekada da krene poslednjih dana aprila. Ove godine je bagrem počeo da cveta mesec dana ranije, negde čak i više od mesec dana. Verovatno je i to razlog da je tako mali unos meda. Gledao sam moje košnice i nisam zadovoljan, bar ne u ovom momentu, mislim da neću imati šta da vrcam, a bagrema oko mene svugde ima.

Gaković je u ovom kraju, ali i šire, poznat je i kao odličan predavač na mnogobrojnim edukacijama pčelara. Tome je svakako doprinelo kako njegovo znanje i iskustvo, tako i elokvencija.

- Uglavnom sam se bavio uzgojem matica i danas ima ljudi koji me zovu i traže od mene matice, ali zbog godina i zdravlja to nisam više u mogućnosti. U tom poslu potrebno je znati tehnologiju presađivanja i ishrane i održavanja pčele da bi se dobila dobra matica. Pored toga mora se dosta paziti da ne bi matica obolela od raznih bolesti, pogotovo nozemoze, odnosno pčelinjeg proliva – naglašava Milorad Gaković.

Uprkos brojnim problemima, ali i godinama, ovaj vukovarski pčelar ne odustaje od ovog posla.

- Za mene je pčelarstvo nešto što zaista volim. Mislim da kada ne bih imao pčele da ne bih imao ništa. Ne mogu da ih se rešim iako vidim da nemam meda, da imam gubitaka, da su mnogi napustili pčele, ali ja to i dalje teram jer ne znam šta drugo da radim s obzirom da sam zdrav i da još mogu da radim. Perspektiva za pčelara nije baš velika, sve su manji prinosi, a velika su ulaganja, uz sve to ni cena meda nije naročito povoljna – zaključuje Gaković.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.