„Doživeli smo pomirenje sa većinskim narodom”
Intervju sa zamenikom virovitičko-podravskog župana iz reda pripadnika srpske zajednice Igorom Pavkovićem.
Broj Srba u Virovitičko-podravskoj županiji, kao i u ostatku Hrvatske, u stalnom je padu pa je tako prema popisu stanovnika iz 2021. godine ovde živelo malo više od 3.000 pripadnika srpske zajednice koji su činili 4,5 odsto od ukupnog broja stanovnika. Zamenik župana koji zastupa interese pripadnika srpske nacionalne manjine Igor Pavković u razgovoru nam je rekao da ovaj popis ne pokazuje pravo stanje na terenu, a govorio je i o ostalim stvarima od važnosti za Srbe koji žive na ovom području.
U svom ste trećem mandatu na mestu zamenika župana Virovitičko-podravske županije. Možete li da uporedite ova tri mandata? Da li se odnos prema vama kao predstavniku srpske zajednice menjao tokom godina?
- Nema tu nekih velikih promena što se tiče samog rada, donošenja odluka i načina rešavanja problema. Jedino sam menjao župane, bilo ih je trojica, ali zadaci i poslovi su ostali isti. Svaki od župana bio je dobar sagovornik i uvek smo našli zajednički jezik da rešavamo probleme. A što se tiče njihovog odnosa prema meni to će možda najbolje ilustrovati primer kada sam tek izabran, a župan je bio Tomislav Tolušić. Na prvom kolegijumu rekao je pročelnicima: „Ovo je Igor Pavković, on je moj zamenik i to što on kaže je isto kao da sam to ja rekao”. Taj odnos se nastavio i sa narednim županima i sigurno je to međusobno uvažavanje doprinelo da u svom radu budemo uspešni.
Koje su specifičnosti u životu Srba na području vaše županije? Znamo da ih ima malo i da ni u jednoj jedinici lokalne samouprave ne čine više od 8-9 odsto u ukupnoj populaciji...
- Nakon rata je takvo stanje. Nekada je u Voćinu bilo više od 80 odsto stanovnika Srba, a u Mikleušu i Slatini oko 40 odsto. Nakon rata u svim opštinama smo pali ispod 15 odsto, ali je stanovništvo linearno raspoređeno po čitavoj županiji. Još uvek imamo dvadesetak naselja u kojima Srbi čine većinu koja su raspoređena po čitavoj županiji, ali ta naselja su uglavnom na dvocifrenom broju stanovnika. Najveća koncentracija Srba brojčano je u Slatini i Virovitici.
Srba je sve manje iz popisa u popis?
- Sad kad ste se dotakli tog popisa stanovništva moram da istaknem da on po nama nije dobro napravljen. Srba ima znatno više nego što je napisano. Mi sa lokalnog nivoa tu ne možemo ništa da preduzmemo, ali smatramo da je bar 30 odsto Srba napisano manje nego što ih stvarno ima. Reč je o malim opštinama u kojima se svi poznaju i možemo vrlo lako da utvrdimo stvarno stanje. Znamo da je u opštini Voćin u dane popisa bilo 130 Srba, a prema popisu ih je samo 90. Mi u ovom trenutku imamo u Voćinu 120 Srba. U opštini Sopje je bilo isto tako oko 130 i nešto, a u rezultatima popisa je prikazano 104. Kada razgovaramo s ljudima, svi oni kažu da su se popisali i izjasnili kao Srbi, a zašto je ovako izašlo nakon obrade podataka mi stvarno ne znamo. Ono što znamo je da već sada osećamo posledice i probleme toga. Na primer, ministarstva su raspisala konkurse za područja naseljena nacionalnim manjinama i opština Voćin sada ne može da konkuriše iako je svake godine ranije na ovim konkursima opština ostvarivala neke infrastrukturne projekte. Zbog pet Srba manje na popisu to pravo smo izgubili.
I brojna druga prava se gube s manjim brojem pripadnika nacionalnih manjina. Srba u Županiji je sada manje od pet odsto što znači i da će po Zakonu mesto zamenika župana biti ukinuto. Kako to komentarišete?
- Županija više neće biti u obavezi da ima zamenika župana ispred srpske nacionalne manjine, ali sa druge strane niko joj neće ni braniti da ga ipak ima. To pitanje svakako nije na lokalu da ga rešava i smatram da bi to trebalo da se reši na državnom nivou. Nije ovo jedina županija u toj situaciji jer od sadašnjih deset srpskih zamenika župana, ostaće ih samo šest. U tom smislu mogu da pomenem Istarsku županiju gde postoji pozitivna diskriminacija pa proporcionalna zastupljenost postoji i tamo gde je zakonski broj manji. Bio je jedan primer u opštini Lećevica u Splitsko-dalmatinskoj županiji pre desetak godina kada je broj Srba pao, ali je opština u Statutu zadržala da jedan predstavnik Srba ostane u opštinskom veću. To su primeri dobre prakse, a smatram da je ova naša situacija koju sada imamo pomalo apsurdna. Prava proizlaze iz brojnosti, a ako nekom pada broj znači da mu nije dobro i sada kada mu nije dobro onda mu još više ukidamo prava. Valjda će mu onda na taj način biti još gore.
Šta je nešto najbitinije što ste radili u proteklom periodu?
- Najbitnije je da smo stekli uslove da možemo da rešavamo probleme i da smo stvorili klimu u kojoj to možemo da radimo. Sećam se, kada smo pre petnaestak godina počeli sa organizacijom manjinskih veća pa onda kasnije i stranke, trebalo mi je šest meseci da dođem uopšte do načelnika opštine u Voćinu da ga pitam da li možemo da dobijemo većnicu da održimo sastanak. On nikada nije imao vremena, ali sam vrebao priliku da ipak dođem do njega i nisam odustajao. Nakon toga smo pozicionirali naša veća i stvari su se u potpunosti promenile. Sada je stvorena ta dobra klima jer naša zajednica ne može samostalno da reši nijedan problem bez koordinacije sa lokalnom i regionalnom vlašću.
A što biste voleli da istaknete?
- U prvoj fazi nam nisu bili prioritetni neki objekti koje sada gradimo, jer ranije nismo imali struju. Zato smo najpre dovodili struju pa asfalt pa vodovod i sada mogu da kažem da smo tu infrastrukturu u potpunosti rešili. Sigurno smo jedina, od ovih ratom razorenih, županija koja je to napravila. Svaka kuća ima pristup osnovnim infrastrukturnim potrebama. Svaka kuća u kojoj neko živi ima struju i asfalt vodi do svake takve kuće. Ovih dana će i Manastir Orahovica dobiti struju koju nikada ranije nije imao. Telefon i brzi internet do svake kuće će takođe biti završen početkom sledeće godine. Kada je vodovod u pitanju i to je skoro završeno, mislim da je preostao samo završetak radova u Slatinskom Drenovcu. Sada smo došli u fazu da gradimo i kulturne centre pa smo sredstvima SNV-a kupili i uredili jednu zgradu u Voćinu. Zatim smo krenuli u izgradnju jednog lepog objekta u Slatini u saradnji SPC-a i SNV-a. I u Virovitici smo na ekskluzivnoj lokaciji kupili jednu kuću koju ćemo prilagoditi potrebama srpske zajednice. Još nam preostaje da nađemo neki prostor za Srbe u gradu Orahovica.
Kakva je situacija u obrazovanju, ima li dece koja uče srpski jezik?
- Kod nas to ranije nije nikad bilo. Bilo je za češki, slovački i mađarski jezik, ali nikad za srpski iako smo najbrojnija manjina. Roditelji se na to nisu odlučivali, međutim imali smo tokom prošle godine jednu malo žešću kampanju i krenulo je to u Orahovici i Slatini, a čekamo odluku ministarstva i za školu u Virovitici. Bilo nam je najteže animirati ljude da pošalju decu i nadam se da će, nakon što ovih prvih petnaestak učenika po modelu C sedne u klupe, drugim generacijama to biti normalnije i da će to ići lakše. Imamo mi oko 400 dece do deset godina, ali problem je i što je zajednica disperzirana po čitavoj županiji, a neka deca putuju autobusom u školu i još je dodatno u nekim školama od ove godine krenula celodnevna eksperimentalna nastava i onda je zaista teško sve to uštimati.
Šta je potrebno napraviti da se broj Srba u županiji, ako ne poveća, onda bar zaustavi pad tog broja?
- Broj stanovnika u državi rapidno pada, ne samo broj pripadnika manjina i teško da tu možemo nešto da napravimo. Trenutno nam ne nedostaje posla, nego radnika. Nisu više ni primanja tako loša, Imamo stambenih jedinica više nego što imamo stanovnika. Jednostavno smo mi, u toj tranziciji, ostali bez stanovništva. Naša županija je izgubila oko 20 odsto stanovništva u deset godina, a to su ogromne cifre. Stanje je sve gore, ali mogu da kažem da smo mi kao Srbi zadržali broj stanovnika. To smanjenje se dogodilo zbog toga što smo imali staro stanovništvo koje prirodno odumire, a ovi mladi i radno sposobni su nam ostali, imaju svoje poslove ovde i neće nikuda otići. Mi smo poljoprivredni kraj, ali poljoprivreda nije danas nešto od čega živi veliki broj ljudi. Prerađivačke industrije nemamo, a što se tiče turističkog potencijala tu se nadamo da će nešto ozbiljno da zaživi.
Koliko su danas ljudi zainteresovani da se društveno angažuju kroz manjinska veća ili politički stranku i predstavljanje zajednice u telima lokalnih samouprava?
- Mi svi radimo kao tim, i ja i predsednica županijskog veća zajedno sa predstavnicima gradskih i opštinskih veća. Reč je o više od 100 ljudi koji rade kao tim. Oni nam donose svoje ideje sa terena i mi pronalazimo rešenja kako da to napravimo. Negde postoji veći, a negde manji interes za manjinska veća, zavisi od sredine do sredine, ali imali smo jedne godine u opštini Čađavica 70 odsto izlaznost na manjinskim izborima što je daleko iznad državnog proseka. Kada su u pitanju politički predstavnici drago mi je da kao SDSS svugde imamo svoje predstavnike, a negde i naši predstavnici učestvuju i u većini kao što je to situacija u Novoj Bukovici i Suhopolju. Upravo sad se na području ovih opština obnavljaju društveni domovi u naseljima koja su većinski srpska.
Kakva je atmosfera kada su u pitanju međunacionalni odnosi u odnosu na pre dvadeset godina?
- Mislim da imamo jednu jako dobru i relaksirajuću atmosferu kada su međunacionalni odnosi u pitanju. Uporedio bih ovo sa periodom kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka. Živimo normalno i samo kada tako živimo možemo i da rešavamo probleme. Iskreno verujem da smo svojim radom, ali i strpljenjem, doprineli tome. Kada ste u takvoj poziciji u kakvoj smo mi bili, morate da budete jako strpljivi, ali i da nađete sagovornika sa druge strane. Gradske, opštinske i županijske vlasti danas se pojavljuju na našim manifestacijama, a kada oni imaju neke svečanosti pozivaju nas i predsednike naših veća. Kada jedni drugima dolazimo, onda ne možemo pričati jedni protiv drugih i tako stvaramo atmosferu zajedničkog života, a ne suživota. Mi smo ovde jedna izolirana zajednica, ne samo Srbi, već i čitava županija, i maltene se svi međusobno poznamo. U takvim uslovima mogu slobodno da kažem da je ovde došlo do pomirenja.