Dragana Jeckov: „Niko u Hrvatskoj, osim predstavnika srpske zajednice, ne brine o uslovima u kojima žive Srbi“

Samostalna demokratska srpska stranaka na parlamentarnim izborima u 12 izbornoj jedinici bori se za tri zastupnička mandata. Nakon nekoliko godina učestvovanja u vlasti predstavili su novi predizborni program. Tim povodom razgovarali smo sa kandidatkinjom SDSS-a Draganom Jeckov koja je i u prethodnom mandatu u hrvatskom saboru zastupala interese srpske zajednice.

Predizborna kampanju SDSS-a odvija se pod sloganom Hrvatska treba Srbe, koji je uspešno privukao pažnju javnosti, ali iza njega pronalazimo mnogo važniji predizborni program, možete li ga sažeto predstaviti našim čitaocima?

- Protekli mandat proveli smo u zalaganju za rešavanje decenijskih problema u krajevima koji su u većom meri naseljeni Srbima. Donekle možemo biti zadovoljni jer smo nakon puno vremena napravili određene iskorake. Nastavićemo sa našim insistiranjem na ključnim infrastrukturnim projektima što danas više ne uključuje samo struju i vodu, tu su putevi, internet, socijalna infrastruktura. Rad na terenu nam je pokazao da su nam potrebni domovi za starije, nastavićemo intenzivan rada po pitanju vrtića, potrebne su nam sportske sale i igrališta. To je ono što će okupirati našu pažnju u narednom mandatu. Uz državne projekte nastavićemo sa insistiranjem na finansiranju onih projekata koje provodi srpska zajednica, među kojima su dobro poznati projekat „Zaželi“, projekat SNV-a „Od vrata do vrata“, nastavićemo sa izgradnjom i opremanjem naših kulturnih centara po celoj Republici Hrvatskoj, jer je važno da srpska zajednica ima svoja kulturna sedišta koja su ujedno i centri okupljanja i jedina mesta okupljanja u mnogim sredinama.

Rekli da se neke stvari rešavaju godinama, a upravo nerešena pitanja koče razvoj ne samo srpske nego celokupne zajednice. Koliko je SDSS-ov program posvećen razvoju?

- U narednom mandatu intenzivno ćemo ulagati u taj razvojni impuls pogotovo u ruralnim krajevima, koji su najsnažnije zahvaćeni depopulacijom, a u pravilu to su krajevi naseljeni srpskim narodom. Ne mogu reći da je situacija dobra, pogotovo kada pogledamo zvanične podatke, a mi u SDSS-u potpuno smo svesni problema i kritički govorimo o njima , kritični prema sebi ali i prema sistemu koji je dozvolio neravnomeran razvoj krajeva nastanjenih našim sunarodnjacima. Od 33 službeno kvalifikovane slabije razvijene opštine čak 17 ih je naseljeno uglavnom srpskim stanovništvom. Upravo nas ti podaci okupiraju i zbog njih smo stavili akcenat na razvoj. Tražićemo povećanje nacionalnih i evropskih sredstava u tu svrhu, znači dodatne ili posebne projekte i fondove za najslabije razvijene. Transformišući postojeće programe kako bi osigurali udeo za izradu projektne dokumentacije, jer često nam se događa da nam čelni ljudi lokalnih samouprava ukažu na to da nemaju sredstava za projektnu dokumentaciju kao preduslov da bi se uopšte apliciralo na konkurse. To je ozbiljna prepreka . Ono što je posebno važno za ovo područje je naš naveći resurs, a to je poljoprivredno zemljište. Smatramo da je neophodno unapređivati proizvodnju hrane uz projektne navodnjavanja kako bi naša poljoprivreda bila konkurentnija. Važno je imati pravilan proces celokupnog održavanja zemljišta sa programima upravljanja. Da bi oživeli ruralne krajeve trebamo rešiti i slabu pokrivenost zdravstvenom skrbi jer njena nedostupnosto je takođe ozbiljan problem i tu imamo nekoliko predloga. Angažovaćemo se kako bi se osigurali T2 timovi hitne pomoći i zadržavanje lekara u ruralnim sredinama rešavanje njihvog stambenog pitanja. Briga o deci i starijima je neophodna i tome želimo doprineti izgradnjom multifunkcionalnih centra za pružanje socijalnih usluga u zajednici.

Ono što ističete je zalaganje za adekvatan status srpskih institucija, šta pod time mislite?

- Insistiraćemo na doslednom provođenju Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, što uključuje ravnopravnu zastupljenost u svim granama vlasti, ali i u javnim službama, firmama i medijima za koje odgovorno tvrdimo da smo nedovoljno zastupljeni. Zbog toga smo vrlo često i stigmatizirani. Tražićemo bolje uređenje statusa manjinske samouprave u Hrvatskoj, to se pre svega odnosi na Zajedničko veće opština i Srpsko narodno veće. I dalje ćemo podsticati rad i razvoj svih naših organizacija, bilo da se radi o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kulturnim, sportskim, humanitarnim i drugim udruženjima. Zajedničko veće opština i SNV-a , naše krovne institucije srpske zajednice u RH imale su kroz protekli mandat mogućnost proširenja svojih aktivnosti uz uvođenja novih programa te im je osiguran kontinuitet u radu . Posebno želim da istaknem kapitalne investicije SNV-a i ZVO-a koje su zapravo vrlo konkretne mere i programi koje građani mogu da vide i prepoznaju u mestima u kojima žive. To su značajna sredstva koja su osigurana preko Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina sa kojim naše institucije imaju izvanrednu saradnju i nadam se da ćemo u narednom mandatu nastaviti sa konkretnom realizacijom programa. Kada su u pitanju garantovana mesta za manjine ona su se do sada pokazala kao jedina sredstva za rešavanje životnih problema pripadnika nacionalnih manjina, a upravo njih mnogi kritikuju i napadaju. Zato je važno reći da se niko nikada kada su u pitanju Srbi u Hrvatskoj osim predstavnika srpske zajednice ne brine o uslovima u kojima žive pripadnici naše zajednice. Mi smo kroz naše saborske rasprave i slobodne govore ukazali na probleme o kojima se nije govorilo, te teme smo otvorili, a neke od njih i rasvetlili. Isto tako zalagaćemo se i u narednom mandatu za destigmatizaciju našeg ćiriličnog pisma i srpskog jezika i za njegovu normalnu primenu u skladu sa zakonom Republike Hrvatske, želimo razvijati demokratsku kulturu koja prihvaća različitost.

Koji su po Vama konkretni pokazatelji značajne uloge naših institucija za život srpske zajednice?

- Projekti koje smo realizovali u našem mandatu su pokazatelji, jer to su bili naši ciljevi. Ostvarili smo ih preko kapitalnih investicija upravo putem naših institucija ZVO-a i SNV-a koje su se finansirale preko Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Kada je u pitanju područje istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema svako može da uoči te investicije. Tako je u Vukovaru nemoguće zaobići velelepno zdanje Srpskog doma koji je zahvaljujući ulaganjima i Vlade RH i Vlade RS postao kulturno i duhovno središte, jer često dvorana Srpskog doma bude mala za sve one koji žele prisustvovati određenom programu. Tu naravno trebamo pohvaliti i upravu Srpskog doma. U opštini Borovo gradi se zgrada Fudbalskog kluba Sloga, u opštini Erdut domovi kulture, u Markušici uređenje dečijeg vrtića i obnova prostorija fudbalskih klubova, u Šodolovcima se bave uređenjem sportske zgrade kao i društvenog doma u Palači, u Negoslavcima su takođe značajni projekti realizovani u oblasti sporta, u Jagodnjaku rekonstrukcija i opremanje Kulturnog centra mladih, uređenje spomen sobe Bolmanska bitka u Bolmanu, u Trpinji i Boboti kupljene su kuće koji će biti Srpski kulturni centri. Nismo zaboravili ni one manje poput Tordinaca gde smo uredili prostorije za Srpsko manjinsko veće, u opštini Nijemci smo se bavili obnovom područne škole Banovci i nabavkom informatičke opreme, u Mirkovcima je kupljena kuća koju smo opremili, takođe su određena sredstva uložena i za uređenje fudbalskog kluba. U Borovu naselju je takođe kupljena i opremljena kuća. Intenzivno smo se bavili i nizom manjih projekata koji su vidljivi pomaci i rezultati u našim opštinama.

U predizbornom programu stranke navodi se značaj manjinskog obrazovanja, koliko je u proteklim godinama bilo napretka u uređenju i unapređenju sistema manjinskog obrazovanja? Znamo da je registracija srpskih škola i dalje problem?

- U proteklom periodu trudili smo se ojačati i poboljšati kvalitet sva tri modela manjinskog obrazovanja kada je u pitanju naša zajednica. To ćemo i dalje činiti kroz naše manjinske i državne institucije, jer želimo osigurati što bolji razvoj obrazovanja. Pored formalnih A, B i C modela nastavićemo davati podršku i dodatnim neformalnim modelima kroz Program Plus. Sa ovim programom započeto je prošle godine na tri mesta u Republici Hrvatskoj tačnije u Rijeci, Kninu i Belom Manastiru. U 2024. godini imamo zahteve i molbe za 12 novih lokacija. To interesovanje je najveće na područjima gde je zastupljen model C ili ne postoji nikakav oblik manjinskog obrazovanja. Interesovanje raste i od postojeća tri centra sada nas čeka još 12 novih mesta koje žele ovakav model obrazovanja. Ono to sam često isticala za saborskom govornicom je da smatram da manjinsko obrazovanje nije prepreka, ono je sredstvo zbližavanja svima onima koji žele izgraditi multikulturalno društvo. Zato želimo manjinske modele obrazovanja učiniti atraktivnijima. Ono što nas muči već dugi niz godina i nešto preko čega nećemo preći to je formalizacija statusa manjinskih škola kako imaju i druge nacionalne manjine u Hrvatskoj. Jedino su se u slučaju Srba postavljale neopravdane prepreke. U narednom mandatu to će biti naš osnovni zadatak kada je u pitanju obrazovanje.

Vaša stranka ističe izgradnju slobodnog društva, šta to konkretno znači?

- Ono što većina stanovnika u Hrvatskoj želi, a posebno pripadnici srpske zajednice je mir kao glavni princip unutrašnje i vanjske politike. Mi u SDSS-u smo intenzivno u prošlom mandatu insistirali na strožem sankcionisanju govora mržnje i zločina iz mržnje. Želimo razvoj političke kulture gde je politički, kulturni, identitetski pluralizam zapravo poželjan, a nikako ne može biti povod za nasilje. Zato ćemo u narednom mandatu tražiti konstruktivne partnere koji su spremni zajedno sa nama insistirati na rešavanju onoga što opterećuje srpsku zajednicu. Sigurno da ćemo u narednom mandatu nastaviti odličnu saradnju sa našom matičnom državom Republikom Srbijom kroz konkretne programe i projekte uz svu zahvalnost na podršci našim politikama tokom svih ovih godina.

Nažalost u našoj zemlji još postoje naselja bez struje i vode i uglavnom su to mesta naseljena srpskim stanovništvom. Upravo su ti nerešeni dugogodišnji problemi oni koji se SDSS-u stavljaju na teret, koji je Vaš odgovor?

- Klub zastupnika SDSS-a bavi se ovim pitanjima. Kada je u pitanju celokupno područje Republike Hrvatske važno je reći da smo započeli pripremu projektne dokumentacije za 22 vodovodne mreže. Voda je dovedena u opštinu Dvor i Islam Grčki. Upravo su ove dve opštine bile simbol problema sa vodoopskrbom. Kada je u pitanju elektrifikacija 2018. god je krenulo intenzivnije rešavanje ovog problema. Tada smo imali više od 200 zahteva, danas smo tu brojku sveli na dvadesetak. Možda, mnogima neće značiti ime mesta Parčić, ali to je jedno naselje koje je bilo simbol za nedostatak električne energije u 21. veku. Kada pričamo o rešavanju tih višedecenijskih pitanja tu je svakako i pitanje povratka nekretnina Srpskog društva Privrednik i Prosvjete. Nakon 80 godina imovina Privrednika je konačno u njihovom vlasništvu odnosno vlasništvu srpske zajednice kojoj je bila neopravdano oduzeta . To su nekretnine u Preradevićevoj ulici u Zagrebu koje imaju i simboličan značaj za srpsku zajednicu jer su je decenijama stvarali i čuvali istaknuti Srbi tadašnjeg vremena. Kada je u pitanju imovina Prosvjete ona je takođe konačno vraćena na upravljanje našoj najstarijoj kulturnoj instituciji. To nas je pitanje otete imovine dugi niz godina frustriralo i predstavljao nam je zaista veliki problem. Naravno da ćemo i dalje radom podržavati projekte, inicijative i zakonske predloge koji idu u smeru izgradnje otvorenog, uključivog i ravnopravnog, zapravo progresivnog društva. To se posebno odnosi na područje kulturnih, verskih i obrazovnih politika. Naš je cilj podsticati i ohrabrivati kako državne tako i nedržavne subjekte, institucije u kontinuiranom radu na izgradnji poverenja, razvijanju solidarnosti i širenju duha tolerancije.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.