Druženje oslobođeno od opterećujuće svakodnevice

U Vukovaru održana 26. likovna kolonija „Boje Vukovara” u organizaciji pododbora SKD „Prosvjeta” iz ovog grada na dve reke.

Boje Vukovara

Dvadesetak likovnih umetnika iz Hrvatske i susedne Srbije okupilo se proteklog vikenda u Vukovaru na likovnoj koloniji koju po 26. put organizuje pododbor SKD „Prosvjeta”. Slikari vole ovaj vid okupljanja i zajedničkog rada jer su ona prilika da razmene iskustva, da šire pozitivnu energiju, da steknu nova i prodube ranija poznanstva i prijateljstva.

Iako, za razliku od ranijih godina, dosta pozvanih umetnika nije bilo u mogućnosti da učestvuje, zbog već poznatih antipandemijskih mera, slikari koji su prebrodili te prepreke bili su izuzetno produktivni.

– Slikari koji su došli osetili su jednu moralnu obavezu da urade što je moguće više radova želeći da na taj način popune prazninu zbog nedolaska osam svojih kolega koji su pozvani ali nisu uspeli da dođu. Preuzeli su na sebe odgovornost da to nekako nadoknade, a to su mogli na način na koji oni jedino znaju i umeju, stvaranjem. Važno je da imamo kontinuitet i da, i po broju i po kvalitetu, imamo slike koje će biti dovoljne za jedan pristojan katalog i izložbu koju ćemo u doglednom vremenu prirediti – rekao je tim povodom predsednik vukovarskog pododbora Prosvjete Milenko Živković.

Osječanka Ranka Mirković redovna je učesnica gotovo svih likovnih kolonija koje se održavaju na prostorima dve najistočnije hrvatske županije. Učestvovala je i na nedavno održanoj koloniji u Borovu, a i u Vukovaru je redovan gost.

– Volim slikarstvo, volim da se družim sa slikarima, volim kada imam priliku da deo svojih emocija prenesem na platno i da na taj način zadovoljim ne samo svoju nego i maštu ljudi koji moje slike gledaju. Druženje je prekrasno i ovde smo oslobođeni od opterećujuće svakodnevice i svega lošeg što nas okružuje jer smo na likovnim kolonijama u svom svetu. To nam pomaže da dopunimo naše baterije i da se tom obnovljenom energijom nosimo sa svim problemima koji nas pritiskaju. Sve je na ovim kolonijama usmereno ka umetnosti i ka lepom, a ako se slučajno, a to se vrlo retko dešava, dotaknemo politike mi i to nastojimo da prevedemo u nešto lepo jer mi i svet doživljavamo na mnogo drugačiji način nego što političari žele da ga doživimo – kaže Ranka o svojim motivima za dolazak na kolonije.

Radu Marković iz Darde slikarstvu je privukla mogućnost da svoje emocije umesto rečima izrazi bojama i da ih potezima kistom prenese na platno.

– Te emocije i druženje su nešto što nas okuplja i ujedinjuje jer mislim da ljudi poput nas imaju mnogo veću senzibilnost. Da nije tako verovatno to ne bi mogli da radimo, to je nešto što nas drži, okuplja i motiviše – zaključuje slikarka i dodaje da su ovakva druženja lepa prilika za razmenu iskustava ali i za stvaranje novih ideja i načina za njihovu realizaciju.

Nebojša Šćekić iz Apatina je jedan od slikara koji je na ovoj koloniji prvi put. Nije krio svoje oduševljenje pozitivnom atmosferom i druženjem sa kolegama po kistu. Po zanimanju je arhitekta ali je sebe pronašao i u slikarstvu.

Boje Vukovara tekst
Nebojša Šćekić

– Slikarstvom se bavim još od prijemnog ispita jer da bi upisao fakultet arhitekta na prijemnom ispitu za zadatak ima i crtanje slobodnom rukom. Sledi četiri semestra i dosta likovnih predmeta za ulepšavanje jer arhitektura se bavi uređenjem prostora koji nas okružuje i zahteva dosta likovnosti. Pošto su i moja deca završila arhitekturu i bave se njome ja tu nisam hteo da smetam pa sam se okrenuo ovom malom formatu budući da sam se u arhitekturi već dosta ostvario. Likovna umetnost i druženje s ljudima me u poslednje vreme ispunjava jer je manje stresno i ulepšava mi život – ističe Šćekić i dodaje da je oduševljen i atmosferom i druženjem na ovogodišnjoj „Boji Vukovara”.

Vukovarski pododbor Provjete najmanji akcenat polaže na prodaju slika koje nastanu na njihovoj koloniji. Od nastalih radova odaberu najreprezentativnije i onda organizuju izložbe sa kojima putuju po celoj Hrvatskoj odnosno u mesta u koja ih pozovu. Na taj način održali su izložbe u Zagrebu, Borovu, Osijeku i Novoj Gradiški, ali i na domaćem terenu u Vukovaru.

– U Srbiji ili Bosni i Hercegovini likovne kolonije privlače mnogo veću pažnju i brojnije su nego što je to slučaj kod nas, ali mi nastojimo da izrađujući kataloge i održavajući izložbe i da na taj način popularizujemo ovakve manifestacije i da za slikarstvo zainteresujemo što više ljudi – ističe Milenko Živković.

Održavanje ovogodišne likovne kolonije u Vukovaru finansijski su podržali Zajedničko veće opština iz Vukovara, Savet za nacionalne manjine Republike Hrvatske i SKD „Prosvjeta”.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši