Episkop Platon – primer ljubavi i žrtvovanja za svoj narod i veru

U crkvi Sv. Stefana Dečanskog u Borovu naselju održana je duhovna akademija u čast svetog sveštenomučenika Platona banjalučkog.

Episkop Platon akademija Borovo naselje

U čast sv. sveštenomučenika Platona banjalučkog u crkvi Sv. Stefana Dečanskog u subotu 11. maja održana je duhovna akademija na kojoj su učestvovali učenici Tehničke škole i Strukovne škole iz Borova naselja sa nastavom na srpskom jeziku i pismu. Akademiju je otvorio njen domaćin paroh borovonaseljski Slobodan Blažić koji je okupljene u svom kratkom obraćanju upoznao sa samim programom akademije i nekim činjenicama koje sveštenomučenika Platona povezuju sa crkvom u Borovu naselju.

– Jedna od dobrota Gospodnjih ovde u našoj parohiji u Borovu naselju desila se 2013. godine kada je u našem hramu položen deo moštiju Svetog Platona banjalučkog. Od tada mi nastojimo da se ovom svecu i samom Gospodu Bogu na dostojan način zahvalimo molitvama na ovom velikom daru. Jedan od vidova naše zahvalnosti je i ova duhovna akademija i to treća po redu posvećena ovom velikom srpskom stradalniku, episkopu Platonu – rekao je prota Slobodan Blažić.

Borovo naselje i ovog srpskog sveca povezuje jedan događaj iz 1938. godine kada je episkop Platon u prisustvu 25.000 ljudi osveštao novootvorenu Oglednu narodnu školu „Kralja Petra drugog“ koju su podigli češki industrijalac Jan Bata i direktor njegove fabrike u Borovu Toma Maksimović. Tri godine kasnije episkopa Platona ubile su ustaše. O njegovom životu i stradanju govorio je u svojoj besedi đakon Srđan Lukić.

– Ukoliko lik i delo ovoga svetitelja želimo da uporedimo sa nekim događajem iz Jevanđelja najbolje je da se setimo svima nama poznate priče o pastiru koji ne ostavlja svoje stado nego i život svoj polaže za njega – rekao je između ostalog đakon Srđan Lukić.

U nastavku programa učenici Tehničke i Strukovne škole održali su muzičko-recitatorski program. Izveli su kompozicije „Vera naša“, „Simonida“, „Braćo i gospodo“, „Rasti, rasti“ i druge, te recitale o Svetom Platonu i „Zaveštanja“ Sv. Stefana Nemanje.

Odbio naređenje ustaša da napusti svoj narod

Dužnost episkopa banjalučkog episkop Platon (Jovanović) preuzeo je u samo predvečerje Drugog svetskog rata, odnosno 1. oktobra 1940. godine. Po ulasku u Banja Luku Nemci su zaposeli episkopski dvor, a bez obzira na naredbu ustaških vlasti da, kao Srbijanac, mora iseliti u Srbiju episkop Platon odlučio je da ostane u poverenoj mu eparhiji.

„Ja sam kanonski i zakonito od nadležnih vlasti postavljen za episkopa banjalučkog i kao takav obavezao se pred Bogom, Crkvom i narodom da ću voditi brigu o svojoj duhovnoj pastvi, trajno i postojano, bez obzira na ma kakve prilike i događaje, vežući nerazdvojno život i sudbinu svoju sa životom i sudbinom svoga duhovnoga stada i ostajući u njegovoj sredini na duhovnoj straži za svo vrijeme dokle me Gospod u životu podrži“ – napisao je u svom odgovoru ustaškom stožerniku Viktoru Gutiću episkop Platon, koji je svoju neposlušnost ustaškim vlastima i ljubav prema svom narodu platio životom.

Episkopa Platona i arhijerejskog namesnika u Bosanskoj Gradišci Dušana Subotića ustaše su uhapsile u noći između 4. i 5. maja 1941. godine. Njihova unakažena tela nađena su tek posle sedamnaest dana na obali reke Vrbanje. U Kumsalama je nađeno iznakaženo telo episkopa Platona koga su seljaci dovezli u mrtvačnicu u Banja Luci. Po naređenju ustaških vlasti sahranjen je na Vojničkom groblju 24. maja bez pratnje, opela i bez imena na krstu. Prota Dušan Subotić pronađen je u selu Vrbanja u kom je i sahranjen.

Na Vojničkom groblju zemni ostaci episkopa Platona počivali su sve do 1. jula 1973. godine, kada su preneti u kriptu novosagrađenog Sabornog hrama u Banja Luci. Sveti arhijerejski sabor SPC proglasio ga je 1998. godine sveštenomučenikom. Posle te odluke njegove mošti iznete su iz kripte i nalaze se u ćivotu pred oltarom Sabornog hrama. Praznuje se 5. maja, na dan svoje mučeničke smrti.

Novoizgrađena Crkva Sv. Stefana Dečanskog u Borovu naselju, gradu koga je 1938. godine episkop Platon pohodio, danas neguje molitvenu uspomenu na ovog srpskog svetitelja. U njoj se nalazi i deo njegovih moštiju, a svakog četvrtka u njegovu čast služi se akatist.

Komentariši