Eskaviljo u svom Vukovaru

Vukovarski pododbor Prosvjete organizovao je izložbu u spomen na slikara prekratkih ruku – Matu Kovačevića Eskavilja.

Srđan Sekulić 17.10.2023.
eskaviljno naslovna

Bokser i slikar Mato Kovačević Eskavliljo rođen je 1944. godine u mestu Podcrkavlje kod Slavonskog Broda. Već u ranoj mladosti dolazi u Borovo naselje gde počinje i društveno da deluje, najpre kroz sport kao bokser, a potom i kroz kulturu i umetnost kao član likovne sekcije KUD-a Maksim Gorki. Po izbijanju rata 1991. godine odlazi u Nemačku, u grad Špajer, gde je i preminuo u maju ove godine.

- Lično nisam poznavao Matu, ali sam poznavao njegova dela, a motiv da organizujemo ovu izložbu bila je zapravo likovna kolonija ove godine u Vukovaru kada nam je i stigla vest da je Eskaviljo preminuo. To je bila subota, 27. maja. Onda smo ustali i odali počast Mati i tada sam rekao da ćemo da organizujemo njegovu izložbu, ne znajući ni sam kako i od čega. Nakon toga obratili smo se ljudima koji imaju njegove slike koje su nam ustupili i na taj način izložena je ukupno 51 slika, ali su još ljudi doneli nekih desetak slika na samo otvaranje izložbe – istakao je jedan od organizatora ove izložbe i predsednik Prosvjetinog pododbora u Vukovaru Milenko Živković.

- Koncepcija izložbe bila je nesvakidašnja jer smo želeli privući jedan deo poštovalaca Matine slike, da ih donesu i da nešto kažu o svom prijateljstvu sa njim, čoveku i slikaru koji je mnoga svoja dela poklonio. Isto tako, mnogi su od njega na poklon dobili slike, ali mnogi nisu ni došli na ovu izložbu – naglasio je Živković.

Slikar u očima poznanika

Priliku da nešto kažu na ovoj izložbi i večeri posvećenoj ovom sjajnom umetniku dobili su ljudi koji su ga poznavali, kako njega lično kao čoveka, tako i njegov umetnički rad.

- Matu sam upoznao preko boksa kada je šezdesetih godina u Borovo došao neki mladi, mršavi momak. Kasnije je postao sjajan bokser, gledao sam puno njegovih mečeva, a opet nešto kasnije pratio sam ga i kroz KUD Maksim Gorki gde je pokojni Slobodan Drašković jako veliku pažnju pridavao slikarstvu i nastupima Mate Kovačevića Eskavilja kao i svih drugih članova kluba slikara. S vremenom je izrastao u sjajnog slikara koji je radio čudesne slike i nisam verovao da on to radi. Kad je otišao u Nemačku nekoliko puta me je zvao telefonom da me pita kako sam, a 2011. godine sreli smo se u Borovu gde smo proveli nekoliko sati, a na samom početku susreta me je portretirao i napravio crtež koji mi je poklonio. Nakon toga više se nismo videli. Večerašnja izložba i ovi govori o njemu pokazuju da Mato nije zaboravljen i da će on trajati – rekao je doajen borovskog novinarstva i najdugovečniji glavni i odgovorni urednik fabričkog lista Borovo Božidar Markotić.

eskaviljo tekst

Poslednjih nekoliko godina u Nemačkoj se vrlo često sa Eskaviljom družio i Dragoljub Stojić iz Vukovara, takođe njegov raniji poznavalac.

- Poznavao sam ga još iz fabrike Borovo gde smo radili zajedno, a u Nemačkoj smo se slučajno sreli na jednom rođendanu. Nakon toga imali smo stalna druženja na kojima se okupljaju ljudi sa ovog našeg područja. Kada je počeo da razgovara sa mnom uvek me je pitao za grad i za ljude iz grada i često je govorio da sam njegov gugl. Uvek ga je interesovalo kako rade Tri vrške, da li ima kupanja na Adi, da li se održavaju likovne kolonije – istakao je Stojić deo svog sećanja na ovog umetnika.

Eskaviljo je bio izuzetno plodan umetnik koji je imao 72 samostalne izložbe, dok je bio učesnik na više od sto izložbi širom sveta. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja od onih lokalnog karaktera iz Borova naselja i Vukovara, preko Kraljeva, Pljevlja, Zagreba, do Bolonje. Fotomonografija pod nazivom „Eskaviljo“ izašla je u avgustu 1986. godine, a 2011. godine izašla je i monografija „Slikar prekratkih ruku“ čiji je autor dr Dimitrije Panfilov. Eskaviljo je 2012. godine bio i učesnik likovne kolonije Boje Vukovara u organizaciji SKD Prosvjeta iz Vukovara gde je i nastala slika „Ljudi koji žure“ koja je deo stalne postavke u Prosvjetinoj galeriji.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.