Film „Gde si Adame?“ prikazan i u Kninu

U organizaciji Crkvene opštine Knin, druge kninske parohije, u studentskom domu „Fra Lujo Marun” kninskoj publici prikazan je film „Gde si Adame?”. Nakon niza promocija u Republici Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, film je stigao i do Benkovca, Imotskog i Knina u Republici Hrvatskoj.

Idejni tvorac i producent filma, đakon Aleksandar Pliska, pre prikazivanja filma srdačno se obratio kninskoj publici te ih upoznao sa idejom za nastanak ovog dokumentarca koji je do sada osvojio brojne nagrade i priznanja, ali i preveden na dvadeset jezika.

Aleksandar Pliska tokom cele jedne decenije provodio je veliki deo vremena u manastiru Dohijar na Svetoj Gori živeći rame uz rame sa tamošnjim monasima i deleći sa njima svakodnevni život i rad. Cilj filma je, kako je rekao, da se sačuva tišina koja tamo obitava.

- U filmu nećete primetiti ni misli, ni reči autora i producenta filma. Tamo nema našeg pogleda na svet. Mi smo nastojali da sačuvamo tišinu, da bi svako od vas imao lični doživljaj sa junakom ovog filma, da svako od vas oslušne ritam svog srca i u tom ritmu otkucaja srca sagleda lepotu drugog čoveka. Bog nas čeka u tišini, a mi često od naše buke života ne čujemo kucanje Gospoda na vratima naših srca - rekao je Pliska.

Uz brojne prepreke, kako je istakao, snimanje je trajalo četiri godine, a osnovna karateristika filma su monaške scene koje se ne glume, već je to život zabeležen okom kamere. U filmu nema scenarija ni pisanog teksta, nego je život ispisan onako kako je kamerom zabeležen. Na putovanju kroz film gledaoci imaju priliku „zaviriti” unutar visokih zidina drevnog svetogorskog manastira Dohijar, oslušnuti mir i uzvišenost strogo podvižničkog života monaške zajednice.

Glavni junak filma, iguman ovog atonskog manastira, monah Grigorije, vedar je i harizmatičan vremešni čovek koji sa dugogodišnjim monaškim iskustvom iznosi svoje duboko razumevanje ranjene ljudske duše, i njeno stremljenje da se ponovo vrati u Očev zagrljaj.

Iguman Grigorije, zajedno sa svojim monaškim, manastirskim bratstvom, preuzima na sebe teškoće, trud i trpljenje života u ime Hristovo i sledovanje monaškom idealu.

„Od svih vrlina na Svetoj Gori najviše sam se naučio svetom trpljenju” u jednoj rečenici izgovara iguman dok sa rediteljem, pred kamerama, naglas razmišlja o monaškom životu. Po njegovim rečima, za sve su potrebni veliki trud i napor, inače se i manastir pretvara u „gomilu kamenja”.

Želja autora filma bila je da se verodostojno prenese atmosfera manastira Dohijar, uz obećanje starcu Grigoriju da će film prikazati suštinu života, naše prirode i borbe na zemlji onakve kakva ona zapravo jeste, daleko od bilo kakve potrebe za bilo čijom ličnom promocijom.

Upravo to je još jedan od razloga zašto je ulaz na projekciju filma svuda slobodan, a dobrovoljnim prilogom koji publika može ostaviti obezbeđuju se sredstva za nova prevođenja na neke od svetskih jezika. Po rečima producenta, želja im je da film bude preveden na pedeset stranih jezika.

Manastir Dohijar je pravoslavni grčki manastir na Svetoj Gori, geografski blizu manastira Hilandar. U manastiru živi oko pedeset monaha i u njemu se čuva jedna od čudotvornih i veličanstvenih ikona Majke Božije, ikona Presvete Bogorodice-Brzopomoćnice.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.