Fotografije kao podsetnik na zlatno doba fabrike Borovo

Gradski muzej Vukovara 7. juna organizovao je izložbu fotografija nastalih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u fabrici Borovo i istoimenom radničkom naselju.

Slavko Bubalo 10.06.2024.

Izložba fotografija fabrike i naselja Borovo priređena u vukovarskom Gradskom muzeju privukla je u ovu kulturnu ustanovu veliki broj zainteresovanih, među njima i dosta bivših radnika, a održana je na dan kada je u Borovu pre 93 godine, odnosno 7. juna 1931. godine proizvedena prva industrijska cipela.

- Fotografije koje gledamo na ovoj izložbi vraćaju nas u sedamdesete i osamdesete godine dvadesetog veka. One su sećanje na vreme kada je Borovo cvetalo, a zajednica bila povezana kao nikada pre. Svaka fotografija je svedočanstvo kulturne i industrijske baštine koju moramo čuvati i prenositi budućim generacijama – rekla je između ostalog u svom uvodnom izlaganju direktorka vukovarskog muzeja Ana Filipović.

Poesetioci su imali priliku da na izloženim fotogafijama vide motive iz fabričkih pogona, sa sportskih i kulturnih manifestacija, borovskih ulica i parkova, škola i dečjih vrtića i da se na taj način podsete na jedno vreme koje mnogi danas karakterišu kao idilično.

- Značajan momenat u pripremi ove izložbe desio se kada nam je fabrika Borovo 2006. godine poklonila preko pet hiljada negativa arhivskih snimaka. Kada smo ih digitalizovali i skenirali videli smo s čime raspolažemo, priča se zavrtela i shvatili smo da to moramo prikazati. Sada je došlo vreme da ih izložimo i nadamo se da će ljudi biti zadovoljni, a datum se nekako logično nametnuo – objašnjava dokumentarista fotografske zbirke u vukovarskom Gradskom Muzeju Dinko Kukuljica koji je i priredio ovu izložbu.

Gradski muzej Vukovara raspolaže sa zbirkom od oko 7000 fotografija fabrike i naselja Borovo. Iz tog bogatog fonda načinjen je izbor od 400 fotografija koje su prikazane na izložbi i objavljene u svojevrsnoj monografiji, odnosno katalogu pod naslovom „Borovski spomenar“, štampanom povodom ove izložbe.

- Naprosto je bilo nemoguće da ih prikažemo sve, ali potrudili smo se da kroz ove koje smo odabrali prikažemo duh tog vremena, tu predanost radu u fabrici. Na tim fotografijama se zaista vidi sa koliko žara su ljudi radili u fabričkim pogonima, koliko su voleli Borovo naselje, zašto su ga toliko čuvali i vidimo šta je Bata napravio kada je kupio komad te zemlje uz Dunav, sagradio fabriku, dao ljudima stanove i omogućio im prosperitet. Drago mi je da je izložba ovoliko dobro posećena što najbolje svedoči o tome da ljudi još uvek vole svoje Borovo – ističe Kukuljica.

Jedan od onih koji možda i najbolje poznaje Borovo i život u njemu je Božidar Markotić, najdugovečniji urednik novina Borovo, za koje su ove fotografije i rađene.

- Svakako da pozdravljam održavanje ove izložbe jer Borovo i njegovi radnici su to zaslužili, ali mi je malo i žao što ovom prilikom nisu pomenuti mnogi istaknuti ljudi zaslužni za osnivanje i početak rada firme Bata u Borovu i što nije pomenuto da su u Borovu radili i živeli radnici pripadnici 20 nacionalnosti. Ipak, drago mi je da ceo događaj nije ispolitizovan u ovom vremenu i ovom gradu – rekao je Markotić.

Po završetku programa posetioci su imali priliku da se i na kulinarski način prisete jednog vremena. Naime, učenici Strukovne škole u Borovu naselju došli su do, kako je rečeno, originalnog recepta za pripremu viršli u testu sa čvarcima. Po njima i pogačicama sa čvarcima nadaleko je bio čuven borovski Mlečni restoran u kome su se hranili radnici i učenici industrijske škole.