Hej parkovi mrtve prirode

„Gde god nađeš zgodna mesta, tu drvo posadi! A drvo je blagodarno pa će da nagradi. Nagradiće izobiljem hlada, ploda svog, nagradiće bilo tebe bilo brata tvog.”

Tako je o drveću pisao naš poznati pesnik Zmaj Jova Jovanović znajući još u ono vreme da je drvo izvor života i obilja i njihov simbol. Ali nije Zmaj Jova bio jedini koji je cenio svako posađeno drvo znajući koliko vredi, znali su to ljudi odvajkada.

Jedna kineska poslovica kaže: „Ako razmišljate godinu dana unapred, posejte seme. Ako razmišljate deset godina unapred, posadite drvo.” Druga, i jednako poučna engleska poslovica kaže: „Onaj ko sadi drvo, voli ne samo sebe, nego i druge.” Grci takođe imaju lepu poslovicu koja kaže da će „Zemlja procvetati kada stari ljudi počnu saditi drveće znajući da se u njegovu hladu nikada neće odmarati.”

Stanovnici Vukovara bili su veoma iznenađeni kada su pre nekoliko dana videli posečene stogodišnje platane iz drvoreda na prilazu gradu iz pravca Borova naselja. Reakcije građana su više nego negativne, a obrazloženje zbog čega je to urađeno osećaj ljutnje i razočarenja pojačava još i više.

Naime, kako rekoše investitori, razlog za rušenje najmanje pet „zaštićenih” platana, koje su vozače za letnje žege bar na ovoj deonici puta štitile od nesnosnih vrućina, je otvaranje tzv. Hej parka. Novo šoping odredište osiguraće, kažu isti, minimalno 50 radnih mesta.

Da otvaranje trgovina nije baš najbolja investicija znaju već i vrapci na grani, ali koga briga, važno je da se para vrti. Samo, čija? Da li je trgovina jedino što nam treba? Ako već nije mogla da opstane kožna, gumeno-tehnička ili tekstilna industrija zašto je zamrla poljoprivreda? Bio je rat, reći će neko, ali može li nakon trideset godina on da bude izgovor za išta više? Je li taj Hej park nešto bez čega smo mogli i dalje? Iz firme koja ga gradi svojski se trude da nas uvere da bez toga ne možemo.

„Građanima na ovaj način pružamo mogućnost da sve što im treba za životne potrebe i normalno svakodnevno funkcionisanje pronađu u svom gradu.” – rekoše. Kao da do sada nismo mogli da funkcionišemo. Miler, Tedi i Pepko već imamo u gradu, a šta nam novo može doneti Špar što nema u već postojećem Lidlu, Kauflandu, Golubici ili Konzumu? Vredi li to posečenih platana?

Građanima trebaju mesta gde će da zarade novac, jer mesta na kojima ga mogu potrošiti ionako već ima i previše. I ono najvažnije, u tim trgovinama ništa nije hrvatsko sem građana, sva ta roba dolazi iz ostatka EU. Jeste li ikada čuli da se, npr. u Nemačkoj otvara neki hrvatski trgovački lanac? Naravno da niste jer ova naša sirotica bogatoj Evropi nema šta da ponudi osim možda mora, a i ono vrlo skoro neće biti naše, ako je uopšte i do sada bilo.

Ali, vratimo se platanama. Ispod obaveštenja o izgradnji tog (Ne)Haj parka podeljenog na Fejsbuku na stotine je komentara i svi su uglavnom negativni i sarkastični jer platane za građane imaju i emotivnu vrednost bez koje grad gubi svoju prepoznatljivost. Zbog posečenih platana pojedini pozivaju i na bojkot novootvorenog trgovačkog centra. Negoduju i zbog postavljanja još jednog semafora koji će znatno usporiti saobraćaj, a mnogi sumnjaju i da će u ovim trgovinama biti zaposleni isključivo stanovnici Vukovara. I ranije je tako nešto obećavano, ali se nakon toga broj automobila sa vinkovačkim i osječkim tablicama u Vukovaru naglo povećao.

„Svesni smo vrednosti i značenja koje drvored platana ima za sve nas, no ipak moram iskoristiti priliku i podsetiti na sistematsku i kontinuiranu brigu o zelenilu i okolini u našem gradu kao i na urbanističko planiranje prilikom rada na njegovom razvoju”, pokušao je da umiri građane šef Upravnog odeljenja komunalne privrede Grada Vukovara Dražen Čulig koji tvrdi da Grad Vukovar „nije imao puno izbora oko realizacije rešenja raskršća uz novi trgovački centar i pristupne puteve ka Vukovarskoj privrednoj zoni”.

Istina je međutim potpuno drugačija. Na novoizgrađenim parkiralištima nigde nije ostavljeno mesto ni za jedno drvo. Okovani smo asfaltom i betonom koji za letnjih vrućina isijava nesnosnu žegu pa mi oni Zmajevi stihovi s početka ove priče zvuče kao pusta bajka. Jer Zmaj kaže „gde god možeš ti drvo posadi”. Mogli su, na primer, da poštede bar jednu platanu i kada su pre nekoliko godina gradili kružni tok kod Kauflanda tako da je ostave u njegovom centru. I tada je stradao sličan broj, i tada su građani negodovali, ali su to gradski očusi očigledno zaboravili pa su ponovo uzeli motorke u ruke pa udri. I oko novoizgrađenog tržnog centra biće parkiralište, videćemo koliko će tu biti mesta za drveće.

„Bog je brinuo za ovo drveće, spasio ga od suše, bolesti, lavina i hiljada oluja i poplava. No, ne može ga spasiti od budala”, rekao je jednom prilikom Amerikanac Džon Mior, poznat i kao otac nacionalnih parkova prirode. Mior je za misiju imao spasavanje američke duše od potpune predaje materijalizmu. Gde su duše onih koji „sistematski i kontinuirano” naprečac i bez javne rasprave nemilice posekoše naše stoletne platane iz „zaštićenog” drvoreda, zaključite sami.