Hram u Vrlici sada je jedan od najlepših u Dalmaciji
Povodom završetka radova na freskopisanju unutrašnjosti hrama Svetog Nikolaja u Vrlici, čime je završena njegova celokupna obnova u novije vreme, služena je Sveta arhijerejska liturgija, osveštan je novi freskopis, a donatorima zaslužnim za obnovu hrama dodeljena su visoka priznanja Srpske pravoslavne crkve.
Prošlo je tek pet godina od dana kada je najstarija pravoslavna bogomolja u Vrlici, crkva posvećena Svetom Nikolaju, proslavila četiri veka svoga postojanja. Začajan datum i godišnjica, svedočanstvo o četiri stotine godina postojanja njihovog Svetog Nike, kako narod ovoga kraja svom zaštitniku od milja tepa, obeležen je i završetkom prve faze obnove hrama koji je kroz istoriju stradao u nekoliko navrata.
Za veliki jubilej u celini je obnovljena vanjska fasada hrama, zvonik je dobio novu krunu i pozlaćeni krst, izvršena je izolacija vlage koja je ugrožavala crkvu, obnovljeno je stepenište u zvoniku, hram je pokriven novim crepom, obnovljena je hramovna ograda, kapija na porti, dok je prethodnih godina obnovljen Parohijski dom sa ogradom i kapijom.
U današnje vreme kada je, mnogima, sve materijalno preče i svetije od duhovnog, Vrličani su sačuvali ponos i obraz predački sakupivši i donirajući zavidna materijalna sredstva za obnovu i novi izgled svog hrama. Za mnoge i ne sluteći, bio je to samo deo onoga što su iza sebe želeli da ostave.
Sada, pet godina kasnije, hroničari i istoričari mogu potpisati i u zapise staviti da je: „Živopis hrama Svetog Nikolaja u Vrlici osveštan leta Gospodnjeg 2023. godine, od strane episkopa dalmatinskog Nikodima i bihaćko-petrovačkog Sergija, a na čast i ponos narodu kraja Vrličkog i pravoslavnog roda srpskog.”
Bio je to povod za još jedan spomena vredan sabor pravoslavnih Srba podno Dinare, u gradiću Vrlici u kojoj je pravoslavnih žitelja danas svega nekoliko. Ali, oni koji su morali otići nisu zaboravili, ni svoj hram, ni pretke ni svoja sela.
Zahvaljujući Udruženju Čuvara Hristovog groba koji sve protekle godine gotovo neprekidno čuvaju jedan od najstarijih običaja ovoga kraja, tradiciju dugu vekovima, ali i brojnim pojedincima koji nastoje očuvati i sačuvati nit koja ih veže sa predačkim poreklom, vrlički hram kompletno je freskopisan i danas je, po mišljenju mnogih, zasluženo uvršten među najlepše hramove u Eparhiji dalmatinskoj.
Povodom završetka poslednje faze obnove, dvojica episkopa Bihaćko-petrovački Sergije i dalmatinski Nikodim, služili su Svetu arhijerejski liturgiju i tom prilikom osveštali freskopis vrličke svetinje.
- Bog umnožava u svojoj prirodi koju je stvorio i dao nama na upravljanje, vidite i sami na svojim njivama od jednog zrna pšenice koliko se zrna umnoži. Sav ovaj svet neprestano se Božijim blagoslovom obnavlja, tako se i Božiji blagoslov umnožava u svakom domu. Gospod nam je dao prirodu da u njoj uživamo, a ne da je kvarimo. I ekstremni vremenski uslovi kojima smo svedoci opomena su zbog naših slabosti i grehova. Bog dopušta da se dogode da bi nas preobražavao – istakao je, između ostalog, u svojoj besedi episkop Sergije, čestitajući narodu vrličkog kraja na trudu, zalaganju i ljubavi koju su uložili u obnovu svoje svetinje.
Crkvena odlikovanja zaslužnima za obnovu hrama
Nakon svete liturgije, pred mnoštvom okupljenih vernika pristiglih ovim povodom sa svih strana, zaslužni pojedinci koji su se istakli svojim trudom i ljubavlju prema Crkvi nagrađeni su od episkopa dalmatinskog ordenjem.
- Smatram da je njihovo bogougodno delo, kao i delo svih ostalih koji su učestvovali u obnovi, jedno delo koje će konačno i sam Bog da blagoslovi upravo onim što je jedini cilj svih nas koji nosimo veliko ime hrišćana, a to je prilika da naslede Carstvo Nebesko i postanu deca i naslednici svetlosti, kako se to kaže u Svetoj tajni krštenja. Nadam se da ćemo se tamo sa radošću gledati svi zajedno licem k licu, gledajući na prvome mestu lice Božije i kroz to dobiti onu nagradu na koju smo pozvani kao hrišćani. Zahvalan sam veoma Čuvarima Hristovoga groba, jer su oni održali tradiciju ovoga kraja da u Strasnoj nedelji čuvaju Hristov grob, da se trude i kroz to pokažu svoju veru u Hrista, raspetoga i vaskrsloga koji je jedini siguran put za zadobijanje večnog života - rekao je episkop dalmatinski.
Članovima udruženja Čuvari Hristovog groba on je uručio visoko odlikovanje SPC, orden Svetog Save drugog stepena, u znak priznanja za nemerljiv doprinos očuvanju tradicije srpskog naroda vrličkog kraja i viševekovnog pravoslavnog običaja čuvanja Hristovog groba, kao i učestvovanje u obnovi hramova u vrličkom i kninskom području. Ovim ordenom odlikovan je i Đuro Đurđević iz Beograda u znak priznanja za ljubav prema majci Crkvi, naročito iskazanu neizmernom brigom za obnovu crkve Svetog Nikole u Vrlici i drugih svetinja vrličkog kraja.
Ordenom Svetog kralja Milutina za svoj doprinos u obnovi dalmatinskih svetnja nagrađen su firme Resa gradnja i Pavkom iz Beograda, kao i pojedinci Damir Dragić, Goran Samardžija, Drago Arnaut, Draginja Đurić, Branko Radujko i Nemanja Marjan.
Dobitnici priznanja istakli su kako je ovo za njih posebno emotivan i važan događaj jer neke od njih čitav život i najlepše uspomene vežu za vrličkog Svetog Niku.
- Izuzetna mi je čast što mogu danas da vam se obratim i da se zahvalim svim divnim ljudima koji su svojim prilozima pomogli da oslikamo i rekonstruišemo ovu crkvu. Meni lično je ovaj orden svakako najdraži, posebno jer mi je uručen u ovoj crkvi za koju sam posebno vezan. Ovde sam kršten, išao sam tu na veronauku, dobio prva saznanja o veri i ljubav prema Gospodu. Kada smo pre nekoliko godina rešili da obnovimo ovu crkvu bilo je dosta pesimizma kod pojednih ljudi jer su, kažu, teška vremena. A kakva su tek vremena bila onih godina kada su naši preci samo zahvaljujući ljubavi i veri uspeli da je sagrade? Retko gde je priroda tako surova i škrta prema ljudima kao ovde u Dalmaciji, a isto tako retko koji narod je odan svom zavičaju i veri kao što su to Dalmatinci – poručio je u svom obraćanju Đuro Đurđević
Predsedniik udruženja Čuvari Hristovog groba Dragan Pavlović prisetio se početaka obnove vrličkog hrama i sa puno emocija govorio o tom vremenu.
- Davne 1972. godine, kada je naša Crkva Svetog Nikolaja izgorela, ja sam postao čuvar Hristovog groba sa 16 godina. Sanjao sam tada da jednoga dana naša crkva zasija ponovo u punom sjaju. Hvala Bogu, ja sam taj dan dočekao, bio sam inicijator obnove ovog hrama i ne samo to, nego i sve svetinje u parohiji imaju pečat udruženja Čuvara Hristobog groba. Danas su naša srca puna, naši su se snovi ostvarili i sve ono što je bilo teško danas smo zaboravili. Ponosni smo na to, pre svega da smo, kako je rekao vladika, Svetog Nikolu napravili najlepšom crkvom u Eparhiji dalmatinskoj - rekao je Pavlović uputivši episkopu dalmatinskom obećanje da u Čuvarima Hristovog groba uvek ima sigurne ljude koji će, kao i u protekle vekove, čuvati pravoslavnu veru i tradiciju.
Episkopu Nikodimu uručen je simboličan dar, portret blaženopočivšeg episkopa Nikodima Milaša, jednog od Dalmatinaca sa trona episkopa dalmatinskih, kao sibol čvrste vere, vekovnog postojanja i borbe za opstanak pravoslavnog naroda u Dalmaciji.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.