I dalje mali broj pronađenih tela nestalih osoba

Povodom Međunarodnog dana nestalih osoba – 30. avgusta u Vukovaru su se sastali članovi srpskog Udruženja Protiv zaborava. Bila je ovo prilika da se razgovara o tekućim problemima, ali i da se vidi koja su moguća rešenja kako bi se konačno moglo doći do istine o stradanjima Srba u proteklom ratu.

- Pomaka po ovom pitanju gotovo da nema, jako malo je ekshumirano tela, u proteklih godinu dana tek njih osam. Sve je nekako na kapaljku i šturo. Mi imamo dvadesetak članova u našem udruženju, nisu svi aktivni. Najviše aktivnih je u Vukovaru i okolini, nešto u Kninu i Varivodama – istakla je predsednica Udruženja Protiv zaborava Marica Šeatović.

Udruženje Protiv zaborava osnovano je sa ciljem da okupi članove porodice ubijenih Srba tokom proteklog rata kako bi zajedničkim naporima uspeli da dođu do konačne istine o stradanjima njihovih najmilijih, ali i do pronalaska tela nestalih i nasilno odvedenih lica.

- Ja sam supruga Save Sarkanjca kome će 2. septembra biti ravno 30 godina kako je nestao. Nakon svega još uvek se nadam da ću uspeti da ga pronađem, da će se javiti neko ko zna gde se nalazi njegovo telo. On je nestao na bentu ispod Drave u Osijeku. Znam sve o tome i ko ga je prevezao i ko je još bio s njim i gde je bio zatvoren. Policija je za celo ovo vreme bila samo jednom kod mene, našli su neke ostatke, ali to je bilo od prošlog rata, nisu bili od moga muža – naglasila je Vaja Sarkanjac.

Mala očekivanja od novog Zakona

Ovom sastanku prisustvovala je i saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov kao i zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova srpskog naroda Srđan Kolar.

- Treba napomenuti da po podacima Međunarodnog crvenog krsta najviše se potražuju iz Hrvatske, odnosno Srbi iz Hrvatske. Ono što svakako treba reći jeste činjenica da ne postoji saradnja između dve zemlje kada je rasvetljavanje slučajeva nestalih u pitanju. Ono malo saradnje što je postojalo više ne postoji, potpuno je zaustavljeno. Nakon 30 godina imamo brojne zastoje, a porodice i dalje sa tugom čekaju da saznaju gde su tela njihovih najmilijih jer oni žele samo konačan mir za svoje nastradale, žele da pronađu njihove posmrtne ostatke – napomenula je Jeckov.

Sredinom jula je izglasan Zakon o civilnim žrtvama rata koji u narednom periodu treba da stupi na snagu.

- Velike nade polažemo u Zakon o civilnim stradalnicima rata koji ima svojih nedostata, ali svakako da je civilizacijski iskorak koji treba poštovati. Osnovna intencija tog zakona je da sve civilne žrtve rata na neki način dobiju satisfakciju i budu obeštećene. Nadam se da će na taj način porodice biti obeštećenje ako se u ovakvim slučajevima uopšte o nekom obeštećenju može i govoriti kada na ovakav način izgubite nekog svog – istakla je Jeckov dok sa druge strane članovi Udruženja nemaju velika očekivanja tim povodom.

- Iskreno, nemam nikakvih velikih očekivanja od novog Zakona o civilnim žrtvama rata. Nadam se da će neko od naših članova moći ostvariti neka prava. Previše je tu glasina da će agresori dobiti prava, a to nas jako vređa. Bila sam i na sastanku sa ministrom Medvedom i potpredsednikom Vlade Miloševićem, dobili smo određena obećanja, ali videćemo kad zakon usvojen i u realizaciji. Ponavljam, lično nemam nekih velikih očekivanja – naglasila je Šeatović.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.