Izložba koju su pojeli posetioci

Baranja je već godinama unazad veoma atraktivna turistička destinacija, a važan segment njene ponude predstavlja i hrana koja je ovde u multikulturalnoj sredini jako raznovrsna i ukusna. Delić toga posetioci su imali priliku da vide na manifestaciji „Izložba tradicionalnih jela” koju je 4. novembra organizovao folklorni ansambl „Čuvari tradicije baranjskih Srba”. Zapravo ne samo da vide, nego i da pomirišu, a na kraju i probaju sve ono što su izložila brojna udruženja u Baranjskoj srpskoj kući u Belom Manastiru. Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom Grada Belog Manastira, a u sklopu obeležavanja Dana grada.

- Po prvi put smo kao zajednica ušli u program proslave Dana grada Belog Manastira i imamo priliku da učestvujemo u tom programu sa manifestacijom ovakvog tipa. Ovde su nam danas udruženja iz Virovitičko-podravske, Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije. Svako je doneo dašak svog kraja i načine na koji priprema hranu. Cilj je da se ne zaboravi tradicija, a ovde su i naša deca koja obilaze štandove i od žena traže recepte za jela. Sa druge strane, nadamo se da na ovaj način kao zajednica doprinosimo našem gradu – kaže predsednica Čuvara tradicije baranjskih Srba i zamenica belomanastirskog gradonačelnika iz reda pripadnika srpske nacionalne manjine Svetlana Žarković.

Svoje slatke i slane delicije predstavila su udruženja iz Ostrova, Slatine, Viljeva, Darde, Bolmana, Popovca i mnogi drugi među kojima i Mađarsko kulturno udruženje iz Belog Manastira, ali i makedonsko kulturo društvo „Braća Miladinovci” iz Osijeka čija se kulinarska-etno sekcija potrudila da pripremi sve ono što je specifično za makedonsku trpezu, a što je i kod posetilaca izložbe izazvalo veliku pažnju i interes.

- Tu je gravče-tavče, a tu je i turli tava, sarme u blitvinom listu, hleb namazan sa ajvarom i belim sirom. Imamo i pite od poriluka, šopsku salatu, a od poslastica tu su kadaif, baklava i tulumbe. Gravče je nekakav specifikus i kad kažete Makedonija, onda svi samo govore o tome i to je ono čega nam najpre nestane kada su manifestacije ovakvog tipa u pitanju. Noćas smo sve to pripremali da bude sve sveže i toplo – priča Marija Činčurak iz ovog osječkog udruženja makedonaca.

Da i srpska kuhinja ima šta da ponudi potrudila su se brojna udruženja, a jedno od njih je i Kolo srpskih sestara Sveta Jelena Dečanska iz Belog Manastira.

- To su jela koja mi pripremamo u Baranji, recimo pogača, bačka pita, hleba i masti,ruskavci, šape, uštipci, proja, pihtije, a pošto je sada sezona doneli smo i pečene bundeve. U Baranji je oduvek živelo više nacija pa je tako i kuhinja isprepletena i teško je reći šta je od svega ovoga specifično baš za Srbe. Možda je to pogača česnica ili gibanica od semenki bundeva koja se pravi za Badnje veče – govori Radmila Šćekić.

Posebna atrakcija na manifestaciji bilo je kuvanje jela na živoj vatri u kotlićima i keramičkim ćupovima. Za kuvanje pasulja u ćupovima bio je zadužen Marko Horvat iz udruženja „Tako je to nekad bilo” iz Duboševice na samom severu Baranje.

- Ovo je najstariji način pripreme hrane u loncima. Kuvam pasulj onako kako su ga naši stari nekad kuvali. Sinoć sam natopio pasulj i pripemio slaninu, kobasicu i kolenicu bez kosti. Kuvamo između četiri i pet sati, zavisi od vrste pasulja, koliko je star ili tvrd. Imamo ovde tri stara keramička ćupa koji su skinuti s tavana i stari su oko 120 godina. Napravljeni su da mogu da izdrže temperaturu do 1200 stepeni. Svako ko proba hranu pripremljenu u njima se oduševi i kaže da je ukus jako dobar – ističe Horvat.

Dobro se, dakle, nekad jelo u Baranji, a sudeći prema ovoj manifestaciji dobro se jede i danas. Prazne posude ostale su kao jedini eksponati ove prve izložbe tradicionalnih jela, na radost organizatora, a bogme i posetilaca.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.