Kako izgleda povratak iz inostranstva u Hrvatsku?

Đurđa Stević se 25. marta vratila u Vukovar iz Engleske gde je bila u poseti sinovima. Za naš portal opisala je atmosferu u Engleskoj nakon izbijanja pandemije korona virusa i proceduru kroz koju je prošla tokom povratka u Hrvatsku.

Povratak iz inostranstva u Hrvatsku

Kada je krenula u posetu svojim sinovima Aleksandru i Nemanji koji studiraju u Engleskoj Đurđa Stević nije mogla da pretpostavi da će se njen povratak kući odvijati u okolnostima opšte zdravstvene uzbune izazvane pandemijom korona virusa. Proteklih dana svedočili smo raznim peripetijama i komplikacijama koje su ljudi iz Hrvatske i okolnih zemalja imali tokom povratka kući. Mnogi su ostali zarobljeni na aerodromima, bez novca, hrane ili lekova i sve se pretvorilo u pravu noćnu moru.

Na sreću, Đurđa se u Vukovar vratila bez većih problema.

– Bila sam u Kenterburiju u poseti sinovima koji tamo studiraju. Stariji sin, Aleksandar, studira psihologiju, a mlađi, Nemanja, grafički dizajn. Kenterburi je negde oko 200 kilometara udaljen od Londona, a trenutno stanje u Engleskoj je dosta slično ovom u Hrvatskoj. Englezi su na početku bili, rekla bih, dosta opušteni, ali kada su videli koliko se to brzo širi, pogotovo u Londonu i većim gradovima, i oni su uveli ozbiljnije mere. Na primer, ljudi tamo imaju mogućnost da samo tri puta dnevno izađu iz kuća, i to da odu do trgovine, da prošetaju ili da odu do apoteke. Sve to trebala bi da kontroliše njihova policija, ali ja policiju na ulicama uopšte nisam videla – priča Đurđa.

Iako, kako svedoči naša sagovornica, policija na ulicama nije vidljiva, stanovništvo se dosta pridržava svih mera koje su preporučene. Izbegavaju kontakte, drže se rastojanja od dva metra, nose i maske ili rukavice i čini se da je sve pod kontrolom.

Đurđa je iz Kenterburija za London putovala vozom. Vozovi su, kaže, uglavnom prazni, a ona je u vagonu bila sama. Jednim delom putovala je i podzemnom železnicom, metroom, i tu je, kaže, bila sama.

Povratak iz inostranstva u Hrvatsku Đurđa Stević
Đurđa Stević

– Aerodrom Hitrou je gotovo potpuno prazan. Kada sam odlazila za Englesku putovala sam sa beogradskog aerodroma, ali tim putem nisam mogla da se vratim jer je u međuvremenu let otkazan. Zato sam uzela drugu kartu za Zagreb. I aerodrom u Zagrebu je potpuno pust. Čim sam stigla, mene i ostale putnike sačekala je policija i pregledali su nam isprave. Morala sam da im dam svoj broj mobilnog telefona i od policije sam odmah dobila poruku da moram biti u samoizolaciji.

Čini se da sve dobro funkcioniše

Od policije je Đurđa dobila i pisano uputstvo kako se pridržavati izolacije, a sa njom u petnaestodnevnoj izolaciji mora biti i njen suprug koji je po nju došao automobilom. Kako bi napustio Vukovar i otišao za Zagreb Đurđin suprug morao je da zatraži propusnicu koju je bez problema dobio jer Đurđa na drugi način i ne bi mogla da se vrati kući pošto više nema putničkog prevoza.

– Morali smo oboje odmah da se javimo i našoj doktorki i svaki dan moramo da merimo temperaturu i šaljemo joj te podatke. Doktorka kaže da čim je otvorila naše kartoteke da joj je odmah signalizirano da smo u samoizolaciji. Sve je to odmah dostavljeno od policije koja nas je na putu do Vukovara dva puta zaustavila i proveravala. I oni su odmah videli da smo uneseni u sistem i da moramo biti u izolaciji – priča Đurđa.

Izolaciju im olakšava činjenica da žive u kući, a ne u stanu pa mogu malo da šetaju po dvorištu i da nešto rade.

Ni suprug ni ona za sada nemaju nikakvih simptoma, a ni na aerodromu im nisu tražili da izmere temperaturu, samo su tražili mesto stanovanja gde će biti tokom izolacije da mogu doći da provere.

Snabdevaju ih prijatelji, a i Đurđin suprug ima sestru i oni im donesu sve što im je potrebno.

– Uzmemo to kroz prozor, a oni kažu da ni pare od nas neće da prime dok nakon 15 dana ne izađemo iz izolacije. Oboje radimo i doktorka nam je odmah otvorila bolovanje i mejlom poslala doznake u firmu i sve je odrađeno onako kako je i propisano.

Komentariši