Danas, na ovu, nekada uspešnu, vukovarsku firmu podsećaju još samo retke fotografije i memorabilije (značke, zastavice, privesci, memorandumi, hemijske olovke i sl.) koje su sakupljali njeni radnici i kolekcionari. Sve te memorabilije imale su na sebi prepoznatljiv logo „Vuteksa”, stilizovano ćebe u obliku latiničnog slova „V” ispod koga je bilo ispisano ime fabrike.
Slavko Bubalo
Kao i svi veliki industrijski kolektivi i „Vuteks” je imao svoje sportiste i klubove koji su sportskim uspesima doprinosili da se za ime ovog vukovarskog preduzeća čuje što dalje. „Vuteks” je imao svoje šahiste, fudbalere, košarkaše i košarkašice, stonotenisere, kajakaše, a pominju se čak i reli vozači.
Slavko Bubalo
Priča o „Vuteksu” ne bi bila kompletna ako se ne napiše bar nešto i o njegovim prvim ljudima, odnosno generalnim direktorima koji su u ovoj fabrici uvek bili poštovani. Imao je „Vuteks” i druge zvezde, ali za ispričati priču o njima trebalo bi mnogo više vremena i prostora.
Slavko Bubalo
Prvi broj vuteksovog fabričkog lista izašao je 29. novembra 1960. godine iz vukovarske štamparije „Proleter”ц. Novine su nazvane „Vuteks” – list radnog kolektiva Vukovarske tekstilne industrije.
Slavko Bubalo
Nakon završetka ratnih dejstava u Vukovaru, koji je bio potpuno razoren, bilo je potrebno nekoliko meseci da se život vrati u koliko-toliko normalnije okvire. Nije bilo struje, nisu radile trgovine, nije bilo pekara, ulice su bile zatrpane šutom sa ruševina i potpuno neprepoznatljive. U takvim okolnostima nije se moglo razmišljati o skoroj obnovi bilo koje privredne delatnosti.
Slavko Bubalo
Kako čitaoci ne bi stekli pogrešnu sliku važno je reći da je, kao i u svakoj fabrici, i u „Vuteksu” bilo teških perioda, uspona i padova. Nije uvek sve bilo sjajno, ali su Vuteksovci uvek pronalazili izlaz iz tih teških situacija.
Slavko Bubalo
Iako je „Vuteks” imao veoma širok asortiman proizvoda od tekstila najpoznatiji je ipak bio po proizvodnji automobilskih presvlaka i naročito po svojim ćebadima „Ambasador”. Verovatno ni danas, nakon toliko godina od prestanka rada ovog preduzeća, u Vukovaru ne postoji porodica koja u svom stanu ili kući nema bar jedno ćebe „Ambasador”. Da ova ćebad toliko dugo traju nije doprinela samo emotivna vezanost Vukovaraca za tu „relikviju” nego i njihov do danas neprevaziđen kvalitet.
Slavko Bubalo
U trećem nastavku feljtona o Vuteksu priča nas vodi u posleratni period kada se pristupilo intenzivnoj izgradnji i osposobljavanju mašina i objekata koji su u ratnim prilikama pretrpeli oštećenja. Najveći problem bio je zastareo i dotrajao mašinski park što se naročito osetilo u pogonu prekrivača jer mašine tokom ratnog perioda nisu uopšte održavane. Problem je bio i u nedostatku stručnog kadra koji su pre rata činili uglavnom Nemci i Česi, dok je radništvo u neposrednoj proizvodnji bilo priučeno domaće stanovništvo.
Slavko Bubalo
Priča o „Vuteksu” ne bi bila potpuna ako se izbegne ona o Fabrici čarapa „Stolin d.d.” koja se nalazila na istom prostoru na kojem je nešto kasnije sa radom započela i Milerova tvornica pokrivača. Obe ove fabrike su nakon rata postale deo „Vuteksa”.
Slavko Bubalo
Fudbalski klub „Vuteks-Sloga” danas je jedina društvena organizacija koja u imenu nosi naziv nekad moćne vukovarske fabrike tekstila „Vuteks”. Ovo je priča o njenom nastanku, razvoju i propasti.
Slavko Bubalo
Kroz sve što je o dr Jovanu Georgeviću napisano vidljivo je da su ga njegovi sugrađani veoma poštovali.
Slavko Bubalo
Dr Jovan Georgević umro je 30. juna 1975. godine, a sahranjen je na vinkovačkom pravoslavnom groblju koje se nalazi nedaleko od crkve Silaska Svetog Duha na Apostole. Poslednji Georgević, Jovanov sin Perica, umro je 7. aprila 1986. godine i tu se njihova priča završava, ali uspomena na dr Jocu u Vinkovcima je i dalje veoma živa.
Slavko Bubalo