Ansambl narodnih igra i pesama Srbije ,,KOLO“ početkom decembra 2024. godine predstavio se novom koreografijom ,,Trpinjske kraljice“, prikazom običaja koji se provodio na prostoru istočne Slavonije i zapadnog Srema.
Tijana Živanović
Ansambl narodnih igra i pesama Srbije ,,KOLO’’ početkom novembra 2024. godine predstavio se novom koreografijom ,,Trpinjske kraljice’’, običajem koji se provodio na prostoru istočne Slavonije i zapadnog Srema.
Tijana Živanović
Ansambl narodnih igra i pesama Srbije ,,KOLO’’ početkom decembra 2024. godine predstavio se novom koreografijom ,,Trpinjske kraljice’’, običajem koji se provodio na prostoru istočne Slavonije i zapadnog Srema.
Tijana Živanović
Ansambl narodnih igra i pesama Srbije ,,KOLO’’ početkom novembra 2024. godine predstavio se novom koreografijom ,,Trpinjske kraljice’’, običajem koji se provodio na prostoru istočne Slavonije i zapadnog Srema.
Tijana Živanović
Danas, na ovu, nekada uspešnu, vukovarsku firmu podsećaju još samo retke fotografije i memorabilije (značke, zastavice, privesci, memorandumi, hemijske olovke i sl.) koje su sakupljali njeni radnici i kolekcionari. Sve te memorabilije imale su na sebi prepoznatljiv logo „Vuteksa”, stilizovano ćebe u obliku latiničnog slova „V” ispod koga je bilo ispisano ime fabrike.
Slavko Bubalo
Kao i svi veliki industrijski kolektivi i „Vuteks” je imao svoje sportiste i klubove koji su sportskim uspesima doprinosili da se za ime ovog vukovarskog preduzeća čuje što dalje. „Vuteks” je imao svoje šahiste, fudbalere, košarkaše i košarkašice, stonotenisere, kajakaše, a pominju se čak i reli vozači.
Slavko Bubalo
Priča o „Vuteksu” ne bi bila kompletna ako se ne napiše bar nešto i o njegovim prvim ljudima, odnosno generalnim direktorima koji su u ovoj fabrici uvek bili poštovani. Imao je „Vuteks” i druge zvezde, ali za ispričati priču o njima trebalo bi mnogo više vremena i prostora.
Slavko Bubalo
Prvi broj vuteksovog fabričkog lista izašao je 29. novembra 1960. godine iz vukovarske štamparije „Proleter”ц. Novine su nazvane „Vuteks” – list radnog kolektiva Vukovarske tekstilne industrije.
Slavko Bubalo
Nakon završetka ratnih dejstava u Vukovaru, koji je bio potpuno razoren, bilo je potrebno nekoliko meseci da se život vrati u koliko-toliko normalnije okvire. Nije bilo struje, nisu radile trgovine, nije bilo pekara, ulice su bile zatrpane šutom sa ruševina i potpuno neprepoznatljive. U takvim okolnostima nije se moglo razmišljati o skoroj obnovi bilo koje privredne delatnosti.
Slavko Bubalo
Kako čitaoci ne bi stekli pogrešnu sliku važno je reći da je, kao i u svakoj fabrici, i u „Vuteksu” bilo teških perioda, uspona i padova. Nije uvek sve bilo sjajno, ali su Vuteksovci uvek pronalazili izlaz iz tih teških situacija.
Slavko Bubalo
Iako je „Vuteks” imao veoma širok asortiman proizvoda od tekstila najpoznatiji je ipak bio po proizvodnji automobilskih presvlaka i naročito po svojim ćebadima „Ambasador”. Verovatno ni danas, nakon toliko godina od prestanka rada ovog preduzeća, u Vukovaru ne postoji porodica koja u svom stanu ili kući nema bar jedno ćebe „Ambasador”. Da ova ćebad toliko dugo traju nije doprinela samo emotivna vezanost Vukovaraca za tu „relikviju” nego i njihov do danas neprevaziđen kvalitet.
Slavko Bubalo
U trećem nastavku feljtona o Vuteksu priča nas vodi u posleratni period kada se pristupilo intenzivnoj izgradnji i osposobljavanju mašina i objekata koji su u ratnim prilikama pretrpeli oštećenja. Najveći problem bio je zastareo i dotrajao mašinski park što se naročito osetilo u pogonu prekrivača jer mašine tokom ratnog perioda nisu uopšte održavane. Problem je bio i u nedostatku stručnog kadra koji su pre rata činili uglavnom Nemci i Česi, dok je radništvo u neposrednoj proizvodnji bilo priučeno domaće stanovništvo.
Slavko Bubalo