Kočićev „Jazavac pred sudom” u daljskoj avliji

Treću godinu zaredom Udruženje „Đorđe Ocić” za daljsku publiku organizuje pozorišne predstave, a ove godine prikazana je satirična drama Pozorišne trupe „Prkos“.

Jazavac pred sudom Udruženje Đorđe Ocić Dalj

Svaka seoska avlija prostor je za poneku dramu, ali u avliji rodne kuće književnika Đorđa Ocića ta drama je javna, pa ima i publiku. Treću godinu zaredom udruženje koje nosi ime ovog daljskog pisca organizuje prikazivanje dramskih predstava. Ambijent, atmosfera i doživljaj zaista su nešto izuzetno, što dokazuje i značajan odziv publike. Ovoga puta, svojom predstavom „Jazavac pred sudom” Dalj je 9. jula pohodila Pozorišna trupa „Prkos” iz Beograda.

„Jazavac pred sudom” najpopularnije je delo srpskog književnika Petra Kočića, koju je on napisao 1903. godine, za vreme svojih studentskih dana u Beču. Davida Štrpca, glavnog lika ove satirične drame, u režiji Mihaila Laptoševića, Kočić je opisao onakvim kakav je navodno i bio u stvarnom životu. Ni prisustvo jazavca nije izmišljeno, jer je David ovu životinju stvarno doneo u sud, da bi bila osuđena za štetu koju mu je nanela na njegovoj njivi kukuruza.

Ulogu Davida u predstavi glumi Daniel Kovačević koji na svojim plećima, vrlo suvereno, iznosi veći deo predstave, budući da je, zbog značaja uloge i obima teksta, pažnja publike veći deo vremena usmerena ka njemu.
– Nije i ne može da bude teško, jer je istinito. Teško je ono što nije istina, kada si primoran da lažeš i kada osećaš da lažeš. Tada osetiš i unutrašnju nesigurnost i težinu. Ova uloga fizički je zahtevna ali ono zbog čega se i bavimo ovim poslom jeste da kažemo istinitu, pravu reč koja dolazi do srca publike. Po reakciji publike, po očima koje sam u njoj video, čini mi se da je sve što smo na sceni učinili pogodilo upravo u centar – rekao je nakon predstave njen glavni glumac.

Jazavac pred sudom Udruženje Đorđe Ocić Dalj

Iako je nastala pre gotovo 120 godina, predstava je i danas aktuelna, jer govori o životu bosanskih Srba pod austrougarskom, dakle tuđinskom vlašću. Mnogi su joj se otvoreno suprotstavljali ali bilo je i onih koji su joj služili, u pokušaju da pobegnu od vlastitog identiteta. Scena kada David ostaje sam sa pisarom Danetom, Srbinom koji je svoj nacionalni identitet potisnuo i zaboravio, naročito je upečatljiva. Naime, David je pisara upitao da li je Srbin ili Hrvat, a kada ovaj nije hteo da se izjasni, David je mudro zaključio da je pisar Srbin, jer se Hrvati, za razliku od takvih Srba, ponose svojim imenom.

– Petar Kočić je veliki pisac upravo zato što je pre više od jednog veka napisao nešto što, nažalost, kako vreme prolazi, postaje aktuelnije. Čini mi se da taj njegov svet koji je u tom trenutku bio jednostavniji i jasniji sada, u trenutku u kojem mi živimo, postaje i teži od onoga što je on napisao. Ako zanemarite da je tekst napisan pre nekih sto dvadeset godina, svaka rečenica koju izgovaram deluje kao da je juče napisana – zaključio je Kovačević.

Predstava koja prenosi istinu

Publika i ambijent daljske avlije oduševili su i ostale glumce, kao i režisera Mihaila Laptoševića koji se takođe pojavljuje u ovoj predstavi, na samom njenom kraju, u ulozi doktora koji treba da utvrdi da li je David lud ili normalan.

– Ovom predstavom želeo sam da saopštim istinu. Do sada, ona se uvek prikazivala isključivo kao šala. Kao neki vic, pojačana komedija ili komedija apsurda, ali ona je sušta istina naših života – 1903. godine, kada je napisana, ali i danas. Zato nam je bilo važno da kažemo tu istinu, i da u njoj nisu prisutni komični delovi, verujem da bi je publika odgledala u suzama. Igrali smo ovu predstavu u sličnim ambijentima, ali moram reći, onako najiskrenije, da nikad nisam imao osećaj kakav sam imao večeras. Nikada budnije nisam slušao predstavu i kako ljudi reaguju na nju, nego večeras. Zato što nisam osetio, osim na možda još dva mesta gde smo je igrali, da je ova predstava bliža ljudima za koje igramo. Utisak je fantastičan i mislim da je ovo nešto značajno, što nemaju i mnogo veća mesta od Dalja. Prelep je ambijent, kao i atmosfera, i mislim da za predstavu koju smo večeras odigrali nema bolje scenografije od ove. Veliko je to blago koje treba da čuvate i nastojte da traje – rekao je Laptošević.

Jazavac pred sudom Udruženje Đorđe Ocić Dalj Dejana Ocić

Ulogu sudije odigrao je Vladimir Tešović koji je verno prikazao nosioca sudske vlasti u austrougarskoj monarhiji.

– Davidu Štrpcu nije teško suditi po zakonima, ali njemu se po zakonima i ne može suditi jer on ima svoje, posebne zakone, koji su zakoni pravde i istine, što nisu nužno isti kao i oni formalni koje donese tuđa vlast – rekao je Tešović, koji je publici svojom ulogom odlično preneo nerazumevanje između srpskog seljaka i tuđinske vlasti.

Ulogu pisara, treće generacije Srba odrasle pod austrougarskom čizmom, igrao je Dejan Stojaković prikazujući kroz nju svu tragičnost jednog naroda koji je prisiljen da zarad normalnog života zaboravi vlastiti identitet.

– Lik koga glumim jeste Srbin što se u tom sistemu utopio, utišao, nije više dizao glas, želeći jednostavno da živi. David ga je razotkrio i pokazao mu zapravo da ne treba da ćuti nego da bude to što jeste. Ne znam koje nam je to po broju izvođenje predstave, ali moram da priznam da je ovo večeras bila možda najtačnija reakcija publike, čiji smo puls mogli veoma dobro da osetimo – rekao je Stojaković.

Drama u avliji projekat je koji se nastavlja

 Odličan odziv publike i do poslednjeg mesta ispunjen teatar u avliji vetar je u leđa Udruženju „Đorđe Ocić” i njegovoj predsednici Dejani Ocić, da s ovim vidom kulturnih okupljanja u kući svog oca nastavi i dalje.

– Oduševljena sam odzivom publike i njihovim reakcijama na svim predstavama koje smo u ovoj avliji održali. To su glavni pokazatelji uspešnosti onoga što smo, kao udruženje, do sada uradili. Ideja i jeste bila upravo da se u ovoj kući ljudi okupljaju oko ovakvih kulturnih događaja. Naravno, nismo mogli da znamo da će to naići na toliko interesovanje publike ali se večeras još jednom pokazalo da ono i te kako postoji i da je veoma veliko – zadovoljno je nakon predstave izjavila Dejana Ocić.

Jazavac pred sudom Udruženje Đorđe Ocić Dalj

Među posetiocima predstave bila je i Milica Arsenović iz Borova, koja je iznela svoje utiske o predstavi.

– Nikada do sada nisam imala priliku da pratim pozorišnu predstavu u ovakvom ambijentu i ovo je zaista nešto sasvim drugačije. Dejana me je i ranije pozivala, ali prethodna dva puta nisam uspela da dođem. Moram reći da sam oduševljena i predstavom i ambijentom. Predstava je veoma dobra, glumci su kvalitetni, lepo sam se nasmejala i preporučujem je i drugima – rekla je Milica.

Drama u avliji nastaviće se i dalje, a pred Udruženjem je realizacija „Klajn festivala” kratkometražnog filma, koji će biti održan od 29. do 31. jula na tri lokacije. Dve su u Vukovaru, u Gradskom muzeju i Srpskom domu, a jedna je upravo u rodnoj kući Đorđa Ocića.

– Festival je nazvan po Hugu Klajnu, rođenom Vukovarcu, a ideja je prvi put i iznesena prošle godine upravo na ovoj pozornici „pod ajnfortom”. Njen idejni tvorac je režiser i glumac Ognjen Petković iz Beograda. Naše udruženje preuzelo je na sebe obavezu da deo programa bude održan i ovde u našem dvorištu – objasnila je Dejana Ocić.

Održavanje pozorišne predstave u Dalju finansijski su podržali Opština Borovo i mesarski obrt „Bođirković”, a medijski sponzor je TV Produkcija ZVO.