Konferencija o održivom razvoju u Dalju

U Milankovićevoj kući u Dalju održana je jedna sesija druge internacionalne konferencije pod nazivom „Interakcija nauke i ekonomije – u Japanu i Hrvatskoj“ koja je organizovana u Osijeku i Vinkovcima od 17. do 19. septembra.

Interakcija nauke i ekonomije konferencija dalj knc milanković japan hrvatska

Konferencija pod nazivom „Interakcija nauke i ekonomije – u Japanu i Hrvatskoj“ održana je s ciljem da se analiziraju modeli i primeri dobre prakse međusobnog delovanja nauke i ekonomije u Japanu i Hrvatskoj i njihovog doprinosa održivom razvoju danas. Prva konferencija održana je prošle godine u Vakajami u Japanu i na njoj su učestvovali naučnici iz Kjota, Osake i Vakajame kao i učesnici sa osječkog univerziteta i tamo je dogovoreno da se sledeća održi u Hrvatskoj od 17. do 19. septembra i da njena tema bude održivi razvoj danas.

– Ovo danas, ne znači aktuelno, sadašnje stanje, nego danas kao imperativ, jer taj održivi razvoj nam je već danas potreban. U Vinkovcima je održan prvi dan konferencije, tamo je na temu održivog razvoja izloženo dvanaest referata, danas pre podne je konferencija održana u Osijeku, a ovde u Dalju održavamo okrugli stol na temu klimatskih promena i održivog razvoja – objasnio je svrhu dolaska japanskih i hrvatskih stručnjaka u Kulturno-naučni centar „Milutin Milanković“ u Dalju predsednik Panon instituta za strateške studije iz Osijeka doktor Milan Ivanović.

U Dalju su održana tri izlaganja. Na prvom je direktor KNC „Milanković“ Đorđe Nešić govorio o radu ove institucije i o naporima koja ona čini da promoviše naučna istraživanja klimatskih promena. Drugo izlaganje koje je održao dr Milan Ivanović govorilo je o naučnom doprinosu Milutina Milankovića i njegovoj teoriji o promeni klime na zemlji, a treće koje je održao profesor Dalibor Mesarić odnosilo se na opensurs softver za edukaciju mladih o klimatskim promenama.

Trećeg dana učesnici konferencije okupili su se u Parku prirode Kopački rit gde su stručnjaci Panon instituta govorili o razminiravanju Kopačkog rita nakon poslednjeg rata u čemu je japanska vlada finansijskim sredstvima mnogo pomogla. Uz to je i uprava parka govorila o upravljanju ovim prirodnim rezervatom. Nakon svega je održan i okrugli stol na kojem su doneseni zaključci u vezi održivog razvoja i iskustvima Japana i Hrvatske na tom polju.

– Održivi razvoj podrazumeva način upravljanja prirodnim resursima i bogatstvima na način da se oni sačuvaju i za buduće generacije. O tome je u svom referatu vrlo lepo i jasno govorio profesor Uemura Arata koji je napravio jednu analizu koja govori da je zadnjih dvadeset godina u Japanu radno vreme radnika u fabrikama sve duže i da sve više ljudi radi na određeno vreme. To je u Japanu dovelo do porasta broja samoubistava jer ljudi jednostavno takav tempo i sistem rada ne mogu da izdrže. Takav sistem, zaključio je on, jednostavno nije održiv zbog čega bi Japan, ako se tako nastavi, vrlo brzo mogao da propadne. Puno je i radnih sporova jer se radnici sve više bune. Sva ta istraživanja i analize treba da doprinesu kako bi se takav sistem i odnos prema radnicima promenio jer to nije na dobro samo radnika nego i cele države – objašnjava doktor Ivanović.

„U Hrvatskoj ne postoji sprega nauke i politike“

Panon institut osnovan je na jedan simboličan datum, odnosno 12. 12. 2012. godine. U njemu radi tridesetak doktora i magistara nauka koji probleme razmatraju iz više struka, pravnih, ekonomskih, političkih, ekoloških…

– U Hrvatskoj ne postoji sprega nauke i politike. Na primer, prehrambena industrija i poljoprivreda je u našoj zemlji bačena u drugi plan jer je politika rešila da se ona razvija na farmaciji i kompjuterima što za posledicu ima veliku zavisnost o uvozu, a proizvod je, sa druge strane, teško prodati na tržištu. Dok u poljoprivredi i prehrambenoj industriji imamo tradiciju, veliko zapošljavanje, vlastite sirovine i izvozna tržišta. Hrvatska vlast i politika, od nacionalne vlade pa preko županijskih i opštinskih vlasti uopšte ne koriste nauku i naučna istraživanja u donošenju nekih odluka, a to je katastrofa – tvrdi doktor Ivanović.

U Dalju je bio i profesor Arata Uemura za koga je pitanje održivog razvoja jedno od ključnih pitanja savremenog sveta.

– U Japanu je pitanje održivosti od izuzetne važnosti na svim područjima delovanja. Razvoj je doveo do velike neodrživosti tako da je pitanje proučavanja održivog razvoja postalo ključni izazov savremenog japanskog društva. Na osnovu onoga što sam ovde imao priliku da čujem čini mi se da je pitanje održivog razvoja nešto na čemu se u Hrvatskoj radi – oprezno odgovara Uemura na pitanje da li na osnovu njegovih saznanja zaključuje da Hrvatska mudro koristi svoje resurse.

Tema sledeće, treće konferencije koja će biti održana u Japanu biće „Održivi razvoj i klimatske promene“ o čemu je, u svojim naučnim istraživanjima, govorio i Milanković, a što će biti dobra promocija njegovog dela u ovoj dalekoistočnoj zemlji.

Komentariši