Kulenijada u Jagodnjaku: Kulen kao privredni potencijal opštine

Šampionski kulen ove je godine proizveo Marko Spajić iz Otoka. Odluka je ovo šestočlanog žirija sedmanaeste Kulenijade u Jagodnjaku.

Jadranka Jaćimović 21.05.2018.
Kulenijada Jagodnjak 2018.

Kulenijada je ove godine donela četrnaest zlatnih medalja, 61 srebro i 40 bronzi  što je rezime ove opštinske manifestacije koja se ubraja u jedno od respektabilnijih ocenjivanja baranjske delicije. Od mogućih 100, najbolji kulen osvojio je čak 94,4 boda što je mladom pobedniku Marku Spajiću podsticaj za dalje bavljenje proizvodnjom kulena.

- Ovo mi je prva pobeda na nekoj kulenijadi i presrećan sam zbog toga. Proizvodnjom kulena bavim se tek nekoliko godina i želim da je povećam. Trenutno kulen izrađujem samo za vlastite potrebe – rekao je ovogodišnji šampion.

Zbog datuma slabiji kvalitet

Kulenijada u Jagodnjaku tradicionalno se održava na pravoslavni praznik Spasovdan koji je ove godine proslavljen 17. maja. Značilo je to da je kulen ocenjivan čak 20 dana ranije u odnosu na prošlogodišnju manifestaciju. Time je znato skraćen period zrenja kulena.

- Uzorci su ocenjivani 14. i 15. maja što je gotovo mesec dana ranije nego što je potrebno za zrenje kulena. To je rezultiralo malo slabijim kvalitetom, ali bez obzira na to bilo je vrhunskih uzoraka. Ove godine prijavljeno je 123 uzoraka od kojih je 14 zlatnih, što je za tako ranu godinu zadovoljavajuće. Čitava godina nije bila naklonjena kulenarima, kasna zima, visoke temperature u decembru i januaru su značajno omeli proizvodnju kulena - priča načelnik opštine Jagodnjak Stevo Mlinarević.

Pobednički kulen Kulenijada

Šampionski kulen

Jagodnjak – selo kulina

Bez obzira nepovoljne vremenske uslove i raniji termin Kulenijade uzorci su u Jagodnjak pristigli iz cele Hrvatske. Među 123 uzoraka oko 20 odsto je onih koje su proizveli lokalni kulenari dok su ostali stigli kako sa prostora HR tako i iz susedne Srbije i Bosne i Hercegovine te je i 17. Kulenijada zadržala i međunarodni karakter. Manifestacija posvećena kulenarstvu održava se u sklopu obeležavanja Dana opštine Jagodnjak koja podstiče proizvodnju baranjskog kulina.

- Ovo je jako skupa proizvodnja i zbog nedostataka finansijskih sredstava mnogi koji imaju želju da se ovim bave ipak se nisu odvažili. Međutim, imamo par mlađih OPG-ovaca koji su prijavili projekte preko EU fondova i mislim da će uskoro pokrenuti proizvodnju. U našoj opštini registrovano je četrdesetak proizvođača kulena, međutim nemaju svi proizvodne pogone koji mogu dobiti licencu za proizvodnju - objašnjava Mlinarević koji tvrdi da je Jagodnjak postao prepoznatljiv upravo po Kulenijadi koja je deo baranjske baštine.

- Planiramo da u narednom periodu uložimo još više truda da pomognemo mladim proizvođačima. Opština će pokušati što više da im pomogne u prezentaciji, odlascima na sajmove sve kao bi bili prepoznati od strane ostalih proizvođača i konzumenata.

Vratio se iz inostranstva da bi pravio kulen

Sve više mladih odlučuje se za proizvodnju kulena. Milan Suzić iz Jagodnjaka, prvi put učestvovao je na Kulenijadi, a proizvodnju kulena pokrenuo je nakon povratka iz inostranstva.

- Vratio sam se iz Nemačke u želji da se posvetim proizvodnji kulena. Moj deda i otac su se bavili i uzgojem svinja i proizvodnjom kulena te sam odlučio da nastavim tu tradiciju jer za mene je to mnogo bolje od života u Nemačkoj. Smatram da je proizvodnja domaćeg proizvoda budućnost i da će se u tom segmentu napredovati. Ono što pomaže proizvođačima kulena je jako dobra podrška opštinske vlasti, međutim problema postoji. Potrebno je malo više sluha županije i države. Potpore za mlade postoje međutim jako je puno uslova i gotovo ih je nemoguće ispuniti. Previše je toga, a ljudi da imaju sve te uslove ne bi ni tražili pomoć i zato je potrebno malo više sluha i proizvodnja bi bila sve masovnija - tvrdi Suzić.

Priznanja i nagrade učesnicima Kulenijade uručio je zamenik osječko-baranjskog župana iz reda pripadnika srpske zajednice Radomir Čvarković koji je izrazio zadovoljstvo činjenicom kako iz godine u godinu na Kulenijadi raste broj učesnika te kako Osječko-baranjska županija podstiče dešavanja koja promovišu autohtone proizvode.

Tokom održavanja Kulenijade ispred školske dvorane, svoje su proizvode izlagali brojni slavonsko-baranjski OPG-ovi. Članovi belomanastirskog udruženja PSIOS, kuvali su pasulj u glinenim loncima i pekli šarane na rašljama, organizovana su takmičenja u povlačenju konopa i obaranju ruke te kulturno-zabavni program.