Liturgija i petogodišnji parastos vladiki Lukijanu
Na praznik Svetih Ćirila i Metodija (24. maj) u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Dalju, služena je arhijerejska liturgija i parastos episkopu Lukijanu.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim, vladika australijsko-novozelandski Siluan i vikarni episkop humski Jovan uz sasluženje više sveštenika Eparhije osečkopoljske i baranjske. Nakon liturgije služen je i petogodišnji parastos vladiki Lukijanu koji je sahranjen u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Dalju.
- Zaista sam danas radostan što smo se sabrali i službom Božijom proslavili divne svetitelje, svete slovenske prosvetitelje i učitelje Ćirila i Metodija. To su divni propovednici reči Božije koji nas uče i pokazuju put života u Hristu. Svedočeći jevanđelje Hristovo možemo zaista činiti čuda, krštavati narode, ljude vraćati u crkvu Božiju, preporađati banjom ponovnog rođenja sve one koji žele da čuju reč Božiju. Oni su zaista bili svetionici crkve pravoslavne, jedne velike porodice – rekao je u svojoj besedi vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim.
Na smisao vaskrsenja i ljubavi prisutne je podsetio vikarni episkop Jovan koji je svojevremeno kao đakon službovao u Eparhiji osečkopoljskoj i baranjskoj.
- Da Hristos nije vaskrsao iz mrtvih, kao što znamo i zbog toga se na ovom mestu i okupljamo, ni mi danas ne bismo bili na ovom sveštenom mestu. Da Hristos nije vaskrsao iz mrtvih mi ne bi imali nadu u to da će i naši životi, i životi svih onih koji su se pre nas preselili u večnost, vasrksnuti iz mrtvih. Mi se sećamo svih onih koji su naši prethodnici, srodnici, prijatelji i svih onih koji su se upokojili u Gospodu, jer njihovi životi istovremeno predstavljaju i naše živote. Život Hristov predstavlja život naš jer je Gospod blagoizvoleo da za nas postrada, da vaskrsne iz mrtvih i da svetlošću Hristovog vaskrsenja obasja čitavu vaseljenu. Tom istom svetlošću iskreno verujem i nadam se Gospod čuva i sačuvaće ljubav blažene uspomene našeg dragog episkopa Lukijana, ali i ljubav svih nas – istakao je vladika Jovan.
- Vi se borite da očuvate svoju veru, jer vera je ta koja osmišljava naš život i moja molitva i molitva svih nas ovde sabranih je da se održimo u toj našoj veri otaca. Ma gde bili, na petom kontinentu, ovde u Dalju ili u Nemačkoj, na bilo kom mestu, kada imamo Hristovu veru onda imamo celoga Hrista, istinu njegovu, pobedu, snagu i utehu njegovu. Njome koračamo kroz ovaj svet. Zato sam neizmerno blagodaran na pozivu našeg dragog i voljenog episkopa Heruvima, našega domaćina, i želim da čestitam njemu i sveštenstvu i svima vama, na ovoj velelepnoj ljubavi koju činite, da se nastavi delo velikih prethodnika, velikog arhijereja Lukijana. Da se ukrašavaju i obnavljaju svetinje i duše ljudske na ovim Bogom spasavanim prostorima – napomenuo je u svom obraćanju prisutnima vladika Siluan.
Liturgija nakon sabora
Sveta arhijerejska liturgija u Dalju služena je samo nekoliko dana nakon održavanja Sabora Srpske pravoslavne crkve na kojem je doneto niz odluka. Centralni događaj bio je svakako zajednička liturgija u hramu Svetog Save u Beogradu sa pripadnicima još uvek zvanično nepriznate Makedonske pravoslavne crkve. Samo nekoliko dana potom u Skoplju je srpski patrijarh Porfirije obznanio da je Sveti arhijerejski Sabor SPC-a prihvatio i priznao autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve i da će o ovome biti obaveštene i sve druge pomesne pravoslavne crkve.
U senci ovih događaja i odluka ostale su i neke druge odluke koje su donete na proteklom Saboru SPC-a. Pre svih, u kaledar svetih Srpske pravoslavne crkve pribrojano je više ličnosti. Zatim su popunjene upražnjene eparhije, zapadnoevropska i šabačka, dok će Mitropolijom zagrebačko-ljubljanskom i dalje da administrira patrijarh Porfirije. Takođe, imenovano je i nekoliko vikarnih episkopa, a napravljene su i neke izmene u Svetom Sinodu SPC-a.
Na Saboru se raspravljalo i o nekim drugim pitanjima vezanim za rad crkve, a tokom zasedanja arhijereje je ugostio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić kao i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.