Ljubitelji kulena ponovo na okupu
U sklopu Dana opštine održana je dvadeseta jubilarna kulenijada u Jagodnjaku, manifestacija koja okuplja proizvođače i ljubitelje ovog specijaliteta.
Ove godine kulenijada u Jagodnjaku okupila je 107 proizvođača kulena koji ovu deliciju prave ili za lične potrebe ili u komercijalne svrhe
- Možda imamo nešto manje učesnika nego proteklih godina, ali ipak dosta se ljudi odazvalo našem pozivu i donelo svoje uzorke. Stručna komisija je odabrala one najbolje i dodelila im zlatne, srebrne i bronzane medalje tako da je sve prošlo po protokolu i propisima. Ova manifestacija nam znači mnogo, u zadnjih par godina postala je prepoznatljiva i sve je više ljudi zainteresovanih da izlažu jer ovde dolaze ne samo ljudi iz naših sela nego i iz šire okoline – istakla je načelnica opštine Jagodnjak Danijela Mlinarević.
Proizvodnja kulena je porodična tradicija u Baranji
Proizvodnja kulena u ovom kraju je tradicionalna aktivnost u većini domaćinstava. Kako bi unapredili svoju proizvodnju, ali i lakše došli do kupaca, proizvođači su se udružili u Klaster baranjski kulen koji je osnovan pre nekoliko godina u sklopu projekta „Kulen“ koji je rađen kao sastavni deo projekta prekogranične saradnje sa Mađarskom.
- Jedan od ciljeva je bio osnivanje udruženja, odnosno okupljanje zaljubljenika u kulen kako bi se proširila znanja i veštine i povezali se sa predstavnicima iz Mađarske, videli njihov način rada i da to sve zajedno oblikujemo u jednu kvalitetnu priču - kaže predsednik Udruženja Klaster baranjski kulen Dragan Novaković iz Jagodnjaka koji se inače i sam bavi proizvodnjom kulena za svoje lične potrebe.
- Ova manifestacija je sigurno od neizmernog značaja za kompletnu regiju, za Baranju, za opštinu Jagodnjak koja je postala prepoznatlјiva po tome. Ljudi u Baranji i Slavoniji vole kulen, poštuju ga, donose ga ovde na ocenjivanje i to je jedna jako lepa priča za stanovništvo koje ovde živi.
Prvo mesto otišlo u Tenјu
Mnogi od proizvođača su duže vremena prisutni na ovoj manifestaciji i izlažu i ocenjuju svoje proizvode. Svi oni kulen prave po proverenim receptima, ali opet svako za sebe zadržava i po neku tajnu u načinu pripreme ovog specijaliteta.
- Svakako za jedan dobar kulen treba iskustvo, mora se znati šta ide u taj kulen i kako ga kasnije pripremati i sačuvati, odnosno odraditi sve potrebne procese kao što su dimljenje, sušenje, zrenje. To su dugotrajni procesi koji se ne mogu napraviti preko noći kao što se radi sa kobasicom. Da bi domaći kulen bio za upotrebu potrebno je da prođe najmanje šest meseci, dok je kod industrijskog kulena taj proces nešto kraći, ali svakako kvalitet nije isti – naglasio je Milenko Tovljanin iz Jagodnjaka koji je ove godine dobio zlatnu medalju za svoj proizvod.
Stručna komisija za najbolјi kulen proglasila je proizvod Ivana Galića iz Tenje, drugo mesto dobio je Zdenko Kovač, a treće Radoslav Milović. Ova manifestacija se održava svake godine na pravoslavni praznik Spasovdan jer je u tradiciji da se prvi kulen proba upravo oko ovog praznika.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.