Lokalne radio stanice na visini zadatka

Pandemija korona virusa uticala je i na uređivačke politike i organizaciju posla u lokalnim radio stanicama. O tome smo pričali sa kolegama na Radio Dunavu, Radio Borovu i Radio Banska Kosa.

Lokalne radio stanice Radio Dunav Vukovar

U trenutnoj situaciji pod najvećim su pritiskom naravno medicinski radnici, zatim radnici u prodavnicama, policajci, vatrogasci i vozači dostave, međutim mnogi zaboravljaju na medijske radnike bez kojih ne bi bilo moguće informisanje i edukacija stanovništva o tome kako postupati u okolnostima u kojima se situacija ponekad menja iz sata u sat.

Portali i televizija su danas glavni izvori informisanja za najveći broj ljudi, ali je velika uloga i radio stanica pogotovo u manjim sredinama i posebno ako se zna da starija populacija, koja je i najkritičnija grupa ljudi u vreme širenja svetske pandemije korona virusa, često nema pristupa internetu, a radio koristi i da se informiše i da se zabavi.

U želji da saznamo kako se kolege sa lokalnih radio stanica sa istoka Hrvatske snalaze u novonastaloj situaciji kontaktirali smo vukovarski gradski radio Dunav, Radio Borovo te  Radio Banska Kosa iz Belog Manastira. Reč je o tri lokalna radija sa istoka Hrvatske koji se inače u velikoj meri bave pitanjima od važnosti za srpsku zajednicu, ali je pandemija virusa u poslednje vreme postavila druge prioritete u uređivačkoj politici.

– S obzirom na to da je celokupan politički, društveni i sportski život u državi stao i da nema nikakvih drugih vesti osim korona virusa, i naš informativni rad se bazira na toj temi, kao uostalom i svih drugih medija. Pratimo mere Vlade, Županije ili Grada koje se donose ili se odnose na pomoć ugroženima, obolelima ili na neki način pogođenima posledicama svega ovoga što se dešava. Nema više događaja na lokalnom nivou koje mi inače pratimo, nego sve vesti koje dobijamo su od agencije HINA ili pratimo zvanične kanale Vlade, MUP-a ili Zavoda za javno zdravstvo – kaže novinarka Radio Dunava Anđelka Pejić.

Prilagodili se situaciji

Situacija je takva da su mnogi zaposleni poslani kućama u svojevrsne izolacije kako bi se sprečilo napredovanje virusa. To ne vredi za medijske radnike, ali je reorganizacija posla u kriznoj situaciji nešto što je nužno. Zbog toga je režim rada promenjen i na Radio Borovu, ističe direktorka Dragana Bošnjak.

– Mi smo se prilagodili u skladu sa merama koje je propisao Krizni štab na nivou države. Smanjili smo koncentraciju ljudi na poslu i u ovom trenutku nas je samo četvoro te držimo onaj potreban razmak od dva metra. Nabavili smo sredstva za dezinfekciju i trudimo se da naš prostor redovno čistimo. Pridržavamo se svega što je propisano. Mi mediji moramo da radimo i da prenosimo sve te važne informacije za stanovništvo, a zato se moramo čuvati da se ne zarazimo. Ako bilo ko od nas dođe u kontakt sa nekim zaraženim svi ćemo morati u samoizolaciju, a to znači da nećemo moći da obavljamo svoj posao – govori Dragana Bošnjak.

Lokalne radio stanice Radio Borovo
Radio Borovo – redakcija

I na Radiju Banska Kosa došlo je do promena u radu čiji je uzročnik virus i sve što je sa njim došlo. Za razliku od Vukovarsko-sremske županije u kojoj na sreću još uvek nema zaraženih, u Osječko-baranjskoj situaciji takvih slučajeva ima, što iziskuje maksimalan mogući oprez kaže novinar i voditelj na ovom radiju Zoran Popović.

-Koleginica novinarka je šećeraš i lekar joj je preporučio da kao takva ne dolazi na posao jer spada u rizičnu grupu. Inače smo radili u smenama, a sada sam ja tu svaki dan prepodne dok ona popodnevnu smenu radi od kuće. Snimi ono što se može snimiti i tako emitujemo. U prostorijama nas je dvojica i pridržavamo se svega onoga što nam Civilni štab preporučuje – kaže Popović.

Nemerljiv značaj radija u kriznim situacijama

Kada smo na početku spomenuli medijske radnike koji su uz sve druge delatnosti na prvim linijama odbrane, nismo naravno mislili na one medije koji dezinformišu i zbunjuju javnost ili se trude da iz ove situacije profitiraju na bilo kakav nemoralan način. Zbog toga i Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se uz pandemiju širi i svojevrsna „infodemija“, odnosno širenje lažnih vesti o samom virusu i njegovim uticajima. Kolege sa kojima smo pričali prate samo zvanične kanale, a značaj lokalnih radio stanica je u ovakvim situacijama nemerljiv. Smatra to i Zoran Popović.

Lokalne radio stanice Radio Banska Kosa Zoran Popović
Zoran Popović, Radio Banska Kosa

– Ljudima se savetuje da bez neke preke potrebe ne izlaze na ulicu i da izbegavaju socijalne kontakte. U takvoj situaciji od značaja im je svaka informacija o tome kako da se ponašaju, naravno ako je ta informacija sa službenih izvora. Nažalost, postoje i mediji koji šire bespotrebnu paniku – napominje on.

I dugogodišnja novinarka Radio Dunava Senka Ristić Nedeljković ističe onu staru izreku da je „Radio kućni prijatelj“, ali istovremeno naglašava i da na lokalnom nivou radio mora širiti i pozitivne informacije.

– Radio se sluša dok se rade druge stvari, dok se vozi automobil ili obavljaju poslovi u kući. Ljudi nekad i nesvesno upijaju informacije sa radija dok rade nešto drugo. U ovoj kriznoj situaciji postoje slušaoci koji drže radio non-stop uključenim, a pogotovo se to odnosi na ljude starije životne dobi. Normalno je da svi imamo jednu dozu straha od nepoznatog, ali je neophodno i smiriti ljude. Trudimo se da uz informacije merodavnih organa vlasti plasiramo i informacije o tome na koji način ljudi mogu da zatraže pomoć od institucija. Ljudima treba otvoreno reći da nije baš sve tako crno i da nećemo ostati sami na vetrometini ili nestati sa lica zemlje, treba im objasniti da neće ostati ni gladni ni nezbrinuti jer su tu brojne službe i volonteri koji brinu o njima. Pokazujemo u ovim trenucima svi kao društvo jednu veliku solidarnost, uprkos pojedincima kojih je uvek bilo i kojih će uvek biti – priča nam Senka.

Lokalne radio stanice Radio Dunav Vukovar Senka Ristić Nedeljković
Senka Ristić Nedeljković, Radio Dunav Vukovar

Radio treba i da zabavi

Šef Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i docent za užu naučnu oblast novinarstvo Dejan Pralica smatra da je velika odgovornost medija u vanrednim okolnostima, ali i da radio stanice ne smeju zaboraviti i na svoju funkciju da zabave ljude.

– U vanrednim okolnostima vrlo je važno na koji način će mediji, a samim tim i lokalni mediji informisati građane i da li će se staviti u službu informisanja građana pružajući im samoone podatke koje su im relevantne u tom trenutkuili će širiti paniku i time dodatno ugrožavati bezbednost i zdravlje građana. Kada je u pitanju format programa lokalne radio stanice u vanrednim okolnostima svakako da muzici treba dati dominantan prostor kako bi ljudi bar na momente “zaboravili“ bombardovanje informacijama o virusu, o obolelima, mrtvima i slično. Svakako da su i te informacije bitne, ali treba voditi računa o tome da se ne preteruje i da se u informativne blokove postavljaju i neke druge informacije koje nemaju veze sa situacijom. To je vrlo važno jer ljudski mozak u nekom trenutku neće biti u mogućnosti da primi toliki broj negativnih informacija i na kraju krajeva, ljudi će isključiti radio. Dakle, radio treba da bude u službi građana, da razgovara sa njima, da ih informiše, ali da ne zaboravi u ovoj situaciji da ih i zabavi – smatra Pralica.

Vanredna situacija iz koje ćemo izvući pouke

Medijskim radnicima svakako nije najteže danas, ali svakodnevno izveštavanje o ovim temama, u zavisnosti od toga koliko će ova vanredna situacija potrajati, deluje i na same novinare. Novinarka Radio Borova Dragana Zečević nada se da ćemo svi iz ove situacije izvući određene pouke.

– U vremenu smo neizvesnosti i straha i prilično je teško obavljati posao u stresnoj situaciji. Nadamo se da će sve što pre završiti i da ova situacija neće trajno izmeniti način života na koji smo navikli. Pre svega, smatram da iz svega treba da izvučemo neke pouke o tome kako da budemo odgovorni prema sebi i prema drugima – kaže Dragana Zečević.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije

Komentariši