Lokalne samouprave Srbije i Hrvatske zajedno protiv prirodnih katastrofa

U Osijeku je 28. septembra održan sastanak lokalnih i regionalnih vlasti Podunavskog sliva Srbije i Hrvatske.

Skup-u-osijeku elementarne nepogode srbija hrvatska

Povod međudržavnog skupa bio je podsticanje regionalnog povezivanja s ciljem jačanja kapaciteta lokalnih organa i institucija koje se bave smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Sastanak predstavnika lokalnih samouprava s obe strane Dunava organizovan je na Građevinskom fakultetu, a na inicijativu državnog sekretara Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske Zvonka Milasa i državnog sekretara u Ministarstvu uprave i lokalne samouprave Republike Srbije Ivana Bošnjaka.

Milas i Bošnjak su kopredsedavajući Međuvladinog mešovitog odbora za manjine Srbije i Hrvatske, te su konferenciju u Osijeku inicirali i organizovali pod okriljem Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP).

Ovaj evropski projekat namenjen je jačanju kapaciteta lokalnih organa i institucija koje rade na smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i upravljanju rizika u šest zemalja jugoistočne Evrope.

– Ovakve inicijative važne su jer gradovi i opštine i s jedne i druge strane Dunava dele zajedničke probleme i imaju iste potrebe. Stoga je njihova saradnja prema različitim tematikama od presudnog značaja za reagovanje u određenim situacijama. Potrebna je dakle saradnja timova pograničnih opština i gradova, odnosno njihovih institucija u zajedničkom delovanju u saniranju šteta pa i nastojanjima da se šteta, ili izbegne ili svede na minimum, ako se već mora i pojaviti – rekao je Ivan Bošnjak te dodao da loši politički odnosi između Hrvatske i Srbije nikao ne smeju da utiču na saradnju koja će obezbediti sigurnost i zaštitu građana.

Elementarne nepogode ne poznaju granice

Sa ovom izjavom složio se i gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić.

– Žao mi je kada su politički odnosi takvi, ali treba svaki dan raditi na tome da živimo u boljim odnosima. Ako to ne možemo na politički način postoji niz drugih društvenih procesa u kojima možemo da radimo mimo politike i da kroz takve korisne projekte na kraju urazumimo i politiku i budemo svi u daleko boljim odnosima. Ako nas nešto ugrožava onda najbolje možemo odgovoriti tako da smo svi zajedno na istoj strani. Da bismo izbegli katastrofe bitno je da planiramo sve moguće situacije, a da bismo ih planirali moramo da razgovaramo. Zato je jako važno da danas razgovaramo na tu temu. Moramo imati na umu elementrane nepogode, jer one ne poznaju ni granice, ni nacije. To je razlog da se udružimo i da zajedničkom zaštitom stvorimo pretpostavke za miran život na ovom području. Jako je važno da zajedno vodimo računa o prirodi, da se sa njom ne inatimo, jer sigurno ne možemo pobediti – istakao je Vrkić.

Zajednički rad lokalnih samouprava Srbije i Hrvatske koje povezuje rečni sliv od izuzetnog je značaja jer će obezbediti efikasnije, kvalitetnije i ekonomičnije delovanje u vanrednim situacijama. Sistem odbrane od vanrednih situacija u Srbiji pokazao je nakon katastrofalnih poplava 2014. godine sve nedostatke te nužnost međuopštinskog povezivanja.

– Saradnja sa gradovima i lokalnim samoupravama u Hrvatskoj sa ovog područja za nas je od izuzetnog značaja iz razloga što smo u istom klimatskom području koje je sklono sličnim vanrednim situacijama. Prepoznali smo potrebe da unapredimo naš sistem vanrednih situacija, napravili smo određeni princip međuopštinske saradnje prema različitim rečnim slivovima. Ova konferencija je od značaja pre svega da vidimo primere onih koji su u tome otišli dalje i koja su to dobra iskustva. Međuopštinska i prekogranična saradnja svakako može da doprinese u sprečavanju te efikasnijem i ekonomičnijem delovanju u prevenciji i sanaciji vanrednih situacija – izjavila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Opštine iz sastava ZVO kao primer dobre prekogranične saradnje

U prvom delu konferencije u Osijeku razgovaralo se o izazovima u udruživanju i finansiranju preventivnih mera za smanjenje rizika od katastrofa te su predstavljeni primeri platformi za krizne situacije u obe države.

Prekogranična projektna saradnja bila je tema o kojoj se razgovaralo u drugom delu skupa. Među učesnicima konferencije bili su predstavnici svih srpskih opština koje ulaze u sastav Zajedničkog veća opština.

Predsednik ZVO-a Srđan Jeremić pozdravio je ovakve inicijative istakavši značaj jačanja saradnje lokalnih samopurava u pograničnom području Hrvatske i Srbije koje se pored prevencija i sanacija prirodnih katastrofa trebaju suočiti i sa drugim zajedničkim problemima.

– Postoje značajni fondovi EU koji su namenjeni jačanju prekogranične saradnje koje nedovoljno koristimo i sigurno da je današnji sastanak prilika da se predstavnici lokalnih samouprava povežu i upoznaju sa mogućnostima koje pružaju evropski fondovi od kojih će koristi imati i svi ljudi koji žive u pograničnom području. Svi segmenti su bitni, a možda je u ovom trenutku za istok Republike Hrvatske i opštine koje se nalaze u sastavu Zajedničkog veća opština najbitniji privredni razvoj, privlačenje investicija, otvaranje novih radnih mesta i sprečavanje demografske katastrofe. Taj problem pogađa i Republiku Srbiju i moramo da pokušamo da ga zajednički rešimo. Jedan od ciljeva ovog današnjeg skupa je da sagledamo koje su mogućnosti kako bi poduzeli konkretne korake u rešavanju ovih problema – rekao je Srđan Jeremić.

Primere dobre prakse u realizaciji prekograničnih projekata učesnicima skupa predstavila je  ispred opštine Erdut direktorka PORC-a Bojana Orsić.

– Opština Erdut već 6 godina radi na projektima koji podstiču prekograničnu saradnju. Danas smo izdvojili četiri primera to su projekti „Putevima EU“ i „Slovake“, „Vizitus“ te projekat obnove kuće Milutina Milankovića. Svi ovi projekti bili su veoma uspešni i realizovani su zahvaljujući partnerima iz Srbije i Hrvatske. Najbitnije u realizaciji uspešnih projekata su ljudi. Ako nemate s druge strane dobrog partnera, ako vam i prođe projekt vi ćete imati teškoće u sprovođenju istog. Uvek su najvažniji ljudi i ideja na osnovu koje gradite sve ostalo, poput temelja u kući – rekla je Orsić.

Primer veoma uspešnog i korisnog prekograničnog projekta predstavio je i načelnik opštine Borovo Zoran Baćanović.

– Možemo da izdvojimo projekat na kome smo učestvovali zajedno sa opštinom Negoslavci iz Hrvatske i opštinama Žabalj, Titel i Temerin iz Republike Srbije. Rezultat tog projekta je mreža centara za razvoj preduzetništva i prekograničnu saradnju. U svakoj od navedenih opština formiran je Projekt centar koji kao mini lokalna razvojna agencija pomaže svim građanima i opštini prilikom aplikacija raznih projekata, bilo iz nacionalnih ili evropskih fondova. Projekt centar Borovo je pun pogodak, radi intenzivno i svake godine omogući realizaciju raznih projekata, samo prošle godine ostvareno je preko 7 miliona kuna projektnih predloga – rekao je Baćanović.

Sastanku Podunavskog sliva „Podsticanje regionalnog povezivanja radi jačanja otpornosti lokalnih zajednica“ prisustvovala je i ambasadorka Republike Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić i generalni konzul RS u Vukovaru Milan Šapić.

Komentariši