Meštani Ervenika napokon dočekali asfaltni put

U opštini Ervenik svečano je otvoren i pušten u saobraćaj asfaltni put u dužini od dvanaest i po kilometara. Projekat izgradnje ove saobraćajnice realizovan je sredstvima EU fondova, a vrednost investicije iznosi više od 4,5 miliona kuna.

asfaltni put Ervenik

Novi asfaltni put u dužini od 12,5 kilometra, za opštinu Ervenik i njene meštane, nije samo zamena dotrajalog belog puta. Modernizacija ove deonice predstavlja gotovo vekovnu težnju Erveničana za stvaranjem normalnih uslova za život i samoodrživi razvoj, te je najkraća i najbrža cesta od Knina preko Obrovca do Zadra, odnosno izlaska na more i autoput A1.

– Slobodno mogu reći da je ovo, za nas, istorijski događaj. Za ovih par dana, od kada je završena deonica, saobraćaj je gušći deset puta više u odnosu na protekli period, a to znači i na lokalnom i na regionalnom nivou. U poslednjih pet godina sve moguće smo učinili da se ovaj projekat realizuje sa jednog višeg, državnog nivoa, jer je struka rekla da je put takvog nivoa zaslužuje da postane državni, s obzirom da veže grad Zadar- luku Gaženicu sa unutrašnjosti, najbliži je put do granice sa Bosnom i Hercegovinom. Zato ostaje žal što iz bivšeg sistema, a i današnjeg, nije bilo sluha za to i pored važnosti koji ima, već je sve palo na pleća naše opštine – rekao je načelnik Ervenika Predrag Burza.

Putevi su osnovna stvar normalnog života

Projekat izgradnje saobraćajnice realizovan je u sklopu mere 07 – „Temeljne usluge i obnova sela u ruralnim područjima“, Ulaganja u građenje nerazvrstanih cesta iz progama ruralnog razvoja RH za period 2014-2020, a u vrednosti od 4.683.799 kuna nepovratnih sredstava iz fondova EU, dok je proces izgradnje trajao tri godine. Ipak, njena vrednost kod lokalnog stanovništva veća je od cifara koje to pokazuju.

– Svaki čovek teži ka normalnim uslovima za život. Jedna od elementarnih stvari jeste da ima put, struju, vodu. Ovo je nešto što omogućuje, nama koji ovde živimo, normalne životne uslove ali i da motivišemo stanovništvo da ostaje ovde živeti. Ja moram napomenuti i to da je u našoj opštini trenutno najveće gradilište u državi. Prošle godine završili smo 11 km sekundarne vodovodne mreže, što je opet samo dvadesetak procenata svih naših potreba, asfaltirali smo niz nerazvrstanih cesta kako bi ljudima omogućili normalan život, zajedno sa investitorom pokrenuli smo projekat vetro parka, odnosno vetroelektrana, od čega bi opština mogla pristojno živeti, a da ne zavisimo od drugih. Naša opština je u kompletno zaštićenom području i možemo se baviti obnovljivim izvorima energije, ugostiteljstvom i turizmom, ekološkim stočarstvom i poljoprivredom a nama je to više nego dovoljno za napredak – zaključuje Burza.

Sa ovim rečima složio se i župan Šibensko–kninske županije Goran Pauk.

– Ovo je jedan od najboljih primera da se itekako može i da ima koristi od svake opštine u Hrvatskoj, jer koliko god mala bila ili se činila nemoćna, moćnija je nego da je u sastavu nekog većeg tela ili organizacije.  Zato ne možemo govoriti ni o kakvom ukidanju opština bez da prethodno ne decentralizujemo ovu zemlju u svim njenim segmentima, u obavljanju poslova ali i u finansijama. Jedna od osnovnih stvari je i da imamo županiju povezanu unutar sebe, po svim svojim delovima i ovo je nešto na šta smo svi dugo čekali – istakao je Pauk.

Zajedničkom sinergijom opštinskih, županijskih i državnih vlasti realizuju se i veliki projekti, a za to su potrebni ljudi koji imaju sluha za potrebe manjih lokalnih zajednica. Bez ulaganja u infrastrukturu nema ni opstanka ni povratka u ruralnim sredinama. Projekte od velike važnosti za lokalnu zajednicu moguće je ostvariti samo upornošću načelnika, dobrom saradnjom opštine sa županijom, podrškom susednih opština, pa sve do ministarstava i hrvatskog Sabora jer je to mesto donošenja političkih odluka istakao je u Erveniku saborski zastupnik iz redova SDSS-a Boris Milošević.

– Iz Zagreba se često ne vidi Ervenik, ne zato što ga ja ne vidim jer ja znam potrebe ljudi ovde, pa kada dođete u neko ministarstvo, agenciju koja ima rešenje ili novac za projekte, često će vas pitati da li se to isplati. Finansijski se to možda i ne isplati, ali ako nećemo ulagati u infrastrukturu; saobraćajnu, socijalnu, poslovnu, ko će ovde ostati živeti i ko će se vratiti – upitao je Milošević.

Iako je saobraćajna cesta finansirana sredstvima iz programa ruralnog razvoja, zasluge pripadaju i Ministarstvu poljoprivrede u čijoj se ingerenciji projekat nalazio dok je koordinacija pripala Ministarstvu regionalnog razvoja.

– Projekat saobraćajnog povezivanja, ali i svakog drugog infrastrukturnog povezivanja, ovakvih krajeva je od izrazite važnosti jer je to preduslov za bilo kakav održivi razvoj – zaključuje državna sekretarka u Ministarstvu regionalnog razvoja i fondova EU Spomenka Đurić.

Trideset godina slušali obećanja

Najstariji među stanovnicima opštine Ervenik kaže kako se nije nadao da će doživeti asfalt u ovom delu opštine. Za njih je to život i nada , ali i prilika da se zajedno okupe i proslave onako kako dolikuje pravim domaćinima.

– Više od trdeset godina unazad slušamo obećanja da će se ovaj put napraviti. Taman kad je u jednom trenutku trebalo da dođe do toga osiromašila je kninska opština i odustalo se toga. Mi smo zahvalni svima onima koji su pomogli da se put napravi jer nama ovo mnogo znači. Sada nam svako može doći, lakše će nas omladina obilaziti, a i zimi će sve biti jednostavnije i drugačije. Evo, čim je put napravljen i mi smo se okupili u velikom broju, proslavićemo danas i nazdraviti da nam put dugo služi jer, pravo da vam kažem, ja se nisam nadao daću ovo doživeti – nije krio ushićenje zbog novog puta  Petar Trivić (91).

Koliko je ovaj „komad asfalta“ dragocen za stanovnike opštine Ervenik, najbolje pokazuje i veliki broj njih koji se tim povodom okupio, ali i bogata trpeza uz vola na ražnju koji se prvi put u istoriji mesta pripremio na ovakav način.

 

Komentariši