Mihailo i Julija Obrenović – tragični par srpske istorije

Ljubavna pesma „Što se bore misli moje“ koju je napisao knez Mihailo Obrenović, a koja je nakon njegovog života ukomponovana i izvodili su je brojni izvođači popularne muzike, ujedno je i naslov predstave nastale prošle godine u saradnji sa Istorijskim muzejom Srbije. Predstavu je 8. jula u Srpskom domu imala priliku da vidi i vukovarska publika.

Mnogi su tu priliku i iskoristili pa je sala bila puna, a glumački duo Nebojša Đorđević i Dragana Obradović odigrao je uloge Kneza Mihaila i Julije Hunjadi i na taj način dočarao odnos ovog slavnog, ali i tragičnog para srpske istorije. Publika je glumce nagradila gromogalsnim aplauzom, a i sami glumci bili su zadovoljni izvođenjem.

- Stvarno sam jako uzbuđen jer je ovo za nas posebna vrstva gostovanja zbog toga što narod koji je ovde ostao da živi vrlo dobro zna šta je srpska tragedija, a u predstavi, pored melodrame, imamo i brojne istorijske činjenice koje govore o tragediji srpskog naroda. Samo ubistvo čoveka koji je želeo nešto da promeni na bolje je dovoljna poruka da takve stvari ne treba da ponavljamo. Zadovoljan sam kako je publika reagovala – kaže Nebojša Đorđević.

- Meni je sve ovde bio utisak. Drago mi je što smo ovde i što je sve bilo nekako emotivnije nego kad predstavu igramo u Srbiji. Drago mi je i što je ovoliko publike došlo, mislim da su nas lepo prihvatili, a nama je bilo divno. Trudili smo se i ja sam prezadovoljna. Majka mi je iz Slavonije, a u Vukovaru imam rođake. Puno sam puta bila ovde i zbog svega toga mi je još draže zbog ovog gostovanja. Baš sam srećna – dodaje glumica Dragana Obradović.

Tekst za ovu melodramu napisala je Zlata Tipold inspirisana delom „Bezdno“ Svetlane Velmar Janković, a predstava prati bračni par Obrenović od vremena koje Mihailo provodi u izgnanstvu sve do povratka na vlast u Beograd i konačno atentata 1868. godine. Ova godina proglašena je za „Godinu kneza Mihaila Obrenovića“ jer se 16. spetemba navršava 200 godina od njegovog rođenja.

Predstavu prate brojna Mihailova unutrašnja previranja i dileme, kao i njegova velika želja da promeni Srbiju na bolje nakon viševekovne turske okupacije. Provejavanje teške prošlosti i neizvesne budućnosti je nešto što je, kada je Srbija u pitanju, još uvek aktuelno.

- Mnoge njegove reči koje ste mogli da čujete u predstavi i danas su aktuelne. Nažalost, ali mi i danas trpimo jednu istoriju koja se ponavlja i iz koje nikako kao nacija ne možemo da naučimo šta valja, a šta ne valja. Nismo mi zbog toga krivi ni individualno ni kolektivno, već su za to krivi oni koji su na odgovornim položajima i oni koji odlučuju. Mihailo je bio istorijska ličnost koja je uspela da se oslobodi Osmanskog carstva nakon pet vekova i to bez rata. To nam govori da stvari mogu da se reše i pacifističkim metodama, a da ovo što se kod nas stalno podgreva nikako ne valja – ističe Nebojša Đorđević.

Pored istorijskih činjenica predstava detaljno prati i Mihailov odnos sa suprugom mađarskom groficom Julijom Hunjadi, od velike ljubavi u izgnanstvu do raspada braka u Beogradu. Julija je prikazana kao osoba kojoj je takođe bilo stalo do razvoja Srbije, a posebno na obrazovanje žena.

- Kneginja je bila austrougarska grofica i ona od nekog bogatog života dolazi u Srbiju u trenutku kada ovde kreće rat i jako teške okolnosti. Ona se silno trudila da unese prosvetiteljstvo i kulturu među srpski narod i srpske žene, ali je sa druge strane bila i kontorverzna ličnost. Bila je hirovita i razmažena, ali sa Mihailom nije mogla da ima decu pa se njihov brak na kraju rastura. Odnos između njih bio je kompleksan, od velike ljubavi do toga da su na kraju postali skoro kao neprijatelji. Ona je ipak nakon njegovog ubistva došla u Srbiju i podigla mu spomenik. Oni su jedno drugom činili najlepše i najružnije stvari i nama je bilo izuzetno zanimljivo da pripremamo i igramo te krajnosti – kaže glumica Dragana Obradović.

Predstavom „Što se bore misli moje“ Srpski dom u Vukovaru započeo je svoju novu programsku aktivnost „Leto u Srpskom domu“, a iz ove institucije najavljuju brojne druge kulturne aktivnosti među kojima i projekcije filmova te muzičke koncerte.