Milorad Pupovac: „Nekim ljudima je broj Srba i dalje preveliki“

Intervju sa predsednikom SDSS-a, SNV-a i saborskim zastupnikom Miloradom Pupovcem.

Milorad Pupovac

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac značajna je osoba u hrvatskoj politici već duži niz godina, a kada je u pitanju politika Srba u Hrvatskoj, danas je svakako najznačajnija osoba. Istovremeno je i jedna od najnapadanijih i najosporavanijih ličnosti u Hrvatskoj. Sa njim smo razgovarali o svim aktuelnim temama.

SDSS već duže vreme podržava vladu i čini saborsku većinu. Kako ste zadovoljni dinamikom rešavanja manjinskih pitanja i pre svega realizacijom Operativnog programa za nacionalne manjine?

– Što se tiče Operativnog programa većina nas, ne samo u SDSS-u, nego i drugih zastupnika manjina, nije zadovoljna time kako se on realizuje. Nismo zadovoljni ni dinamikom ni obimom rešavanja tih pitanja. Najveći deo tih pitanja nije rešen i o tome je bilo nekoliko sastanaka, a tome je bilo reči i nedavno u Saboru gde je Furio Radin u ime svih nas izrazio nezadovoljstvo. SDSS ima nekoliko prioriteta. To je pitanje registracije naših škola u istočnoj Slavoniji, funkcionisanje samostalnog sektora za manjinsko obrazovanje, kao i realizacija programa za pomoć opštinama gde žive pripadnici nacionalnih manjina kako bismo pomogli razvoj tih područja. Taj program je krenuo prošle godine, ali bismo hteli da taj iznos, koji je bio 45 miliona kuna, bude veći i da raspodela tog novca bude korektnija nego prošle godine.

Često se govori o lošoj atmosferi u društvu prema manjinama. Koliko je u takvoj atmosferi otežan rad na ovim pitanjima?

– Mi se svako malo moramo baviti saniranjem posledica napada na institucije srpske zajednice, pripadnike srpske zajednice i uopšteno napade na srpsku zajednicu koji se dešavaju kada su u pitanju ratni zločini, pravo na obrazovanje, pravo na jezik i pismo, pravo na sećanje na žrtve iz Drugog svetskog rata ili ovog poslednjeg rata. Isto je i sa istorijskim revizionizmom i posebno sa negiranjem genocida i masovnih ratnih zločina u vreme Drugog svetskog rata kao i negiranjem zločina koji su nad Srbima počinjeni u ovom ratu. To su neprestani predmeti napada na nas ukoliko mi branimo svoja prava i ukoliko se suprotstavljamo onima koji ta prava osporavaju. Sve to oduzima mnogo vremena i otežava bavljenje svim drugim pitanjima.

Šta onda možemo očekivati u budućnosti? Kada će doći druga pitanja na red, kao što je recimo pravo na upotrebu jezika i pisma, koje možda nije trenutno u fokusu? 

– Sve je u našem fokusu, ali smo smatrali da možda ne trebamo žuriti sa rešavanjem nekih od tih pitanja. Sada smo shvatili da postoje grupacije koje ne bi htele da se to ikada reši. Na političkom planu moramo sprečiti da te grupacije ne sprečavaju izvršenje zakonskih, ustavnih i međunarodnih obaveza kada je po sredi primena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. To se ne događa samo u Vukovaru nego i u skoro svim sredinama gde za to postoje zakonski uslovi. U tom pogledu imamo vrlo delimična rešenja. Neke opštine imaju rešene statute, neke imaju rešene nazive ulica, a malo koja opština ima rešene nazive imena na ulazima. To je pokazatelj jednog dubinskog otpora koji postoji u hrvatskom društvu prema poštivanju ovog važnog prava Srba u Hrvatskoj.

Ove godine imaćemo izbore za Evropski parlament, a na prošlim takvim izborima malo je nedostajalo da postanete evroparlamentarac. Kakvi su planovi SDSS-a za ovu godinu i imate li ambiciju da se ponovo kandidujete?

– Ambicije stranke su veće nego moje i tako treba da bude. Stranka smatra da bi bilo dobro da u Evropskom parlamentu bude jedan srpski zastupnik, ne samo zato što smo mi mnogo doprineli samom ulasku Hrvatske u EU, već i zbog toga što bi bio red da se o pitanju položaja Srba u Hrvatskoj čuje u Evropskom parlamentu u formalnim i neformalnim prilikama. U poslednje vreme dolazi u pitanje sve što je u pristupnim ugovorima potpisano, a tiče se ostvarivanja manjinskih prava, kao što dolazi u pitanje i sve što je postignuto za vreme mirne reintegracije s obzirom na napade koje imamo i iz Vukovara i iz drugih sredina. Trenutno razgovaramo sa drugim strankama kako bismo mogli ići u koaliciju i došli do nekog rezultata. Nije nam to preče od bavljenja politikom ovde, ali bi bilo važno kada bismo imali i tu polugu u političkom životu.

Ustavni sud je pre nekoliko dana odbacio zahteve inicijativa Narod odlučuje iIstina o Istanbulskoj. Ova prva inicijativa odnosila se na promenu izbornog zakona i bila je izrazito antimanjinska. Smatrate li da se izborni zakon treba menjati i na koji način?   

– Mi smo još pre 2010. godine iznosili različite oblike prigovora na izborni sistem i način na koji se biraju manjinski zastupnici. Tada smo izneli jedno rešenje koje je po nama bilo puno bolje od ovog trenutnog zbog toga što ovo rešenje otežava ustavno pravo pripadnika nacionalnih manjina da neometano mogu birati ono što svi drugi imaju. To znači da se manjinama narušava pravo na tajnost kada dođu na biračko mesto pa moraju zatražiti manjinski listić koji je druge boje. Oni se moraju na biračkom mestu deklarisati što mnoge ljude odbija od toga da uzmu taj listić, a posebno ih odbija da to naprave u ovakvoj situaciji kada se stalno podgreva jedna vrsta neprijateljske atmosfere. Mi smo tražili da se nađe model kojim bi se to izbeglo. Želimo da ljudi nesmetano biraju svoje zastupnike, a sa druge strane treba videti i kako rešiti pitanje ustavne odredbe da pored opšteg biračkog prava pripadnici nacionalnih manjina imaju i posebno biračko pravo što nažalost nije slučaj.

Vi ste često u anketama o ispitivanju javnog mnenja u Hrvatskoj jedan od najnepopularnijih političara u zemlji. U kakvom to društvu živimo kad je predsednik jedne manjinske, a pritom srpske i ne toliko ni velike stranke, među najnepopularnijim ljudima u državi?

– Živimo u društvu u kojem u prethodnih pet godina narasta antimanjinsko raspoloženje, a onda posebno i antisrpsko raspoloženje, a onda posebno i prema onima koji su istaknuti predstavnici Srba i koji su najglasniji u pogledu položaja i prava Srba. Tako da me ne čudi što je to tako. Nije se dogodilo ništa sa nama i našim politikama, a ni sa mnom i mojim politikama. Niti sam postao bolji niti gori kao političar ni kao predstavnik Srba u Hrvatskoj. Dogodilo se nešto u našem društvu. Ono je postalo gore, atmosfera je postala gora i u nizu segmenata je situacija kao da smo se vratili u ratne godine. Neki akteri na političkoj, nevladinoj i crkvenoj sceni obnavljaju ratnu retoriku i ratnu priču i kao da žele postići neke ratne ciljeve koje nisu postigli u onoj meri kojoj smatraju da treba. Iz tog razloga stvaraju neprijateljsku atmosferu prema manjinama, a posebno prema Srbima što dalje ide prema onima koji su najistaknutiji među njima. Ranije je to bio Vojislav Stanimirović, a ovoga trenutka sam to ja.

Mnogi u Hrvatskoj tvrde da ste najuticajniji političar u Hrvatskoj i da se Vas pita za sve. Zašto je to tako?

– To je jedna od manjinske retorike kakvu je svojevremno isticao HSP. To je teza da SDSS i Milorad Pupovac vladaju Hrvatskom, ali to nije zato što oni ne znaju da to nije tako, nego da bi isključili i to malo našeg učestvovanja u donošenju odluka. Oni žele da stvore još veće neprijateljsko raspoloženje prema Srbima, SDSS-u i meni. Naš je stav vrlo jasan. Mi se suzdržavamo i od nekih odluka u kojima bismo mogli ozbiljnu uticati i ne želimo na sebe preuzeti veću ulogu nego što mislimo da je trebamo imati. Oni naravno neće prestati s tom vrstom kampanje kojom žele kompromitovati i nas i sve sa kojima sarađujemo.

Neki često osporavaju i Vaš legitimet da predstavljate sve Srbe, a to je nedavno uradio i gradonačelnik Vukovara Ivan Penava. Sa druge strane, neki Vas smatraju liderom Srba iz Hrvatske. Kako Vi sebe doživljavate?

– Jedan sam od brojnih ljudi koji u javnoj sferi radi za interese Srba u Hrvatskoj, za tolerantne međuetničke odnose i progresivan kurs u Hrvatskoj. Zalažem se i za dobre odnose zemalja u regionu, a posebno između Srbije i Hrvatske. Prigovori o neimanju legitimiteta u praksi dolaze od onih čiji je legitimet tanak u političkom smislu te reči i koji upravo zbog toga posežu za antisrpskim sentimentom ne bi li pojačali taj svoj legitimet. To je slučaj i sa gradonačelnikom Penavom koji ima probleme u vođenju grada o kojima ne želi da se govori. Penava ima i probleme sa vlastitom strankom o kojima mi nismo pozvani da govorimo. Neka te probleme rešava sa svojom strankom, ali na nama sigurno neće graditi svoj legitimet. Mnogi drugi koji su to ranije pokušali nisu uspeli pa neće ni Penava. Što se tiče našeg legitimeta, tu su neki brojevi sasvim jasni. Vojislav Stanimirović i ja smo bili među zastupnicima s najvećim brojem osvojenih glasova od skoro 26 hiljada pre samo tri ili četiri mandata, a nikada nismo osvojili manje od 16 hiljada što je iznad prosečne vrednosti zastupničkog mandata i to pod uslovima biranja koji su zaista specifični i otežani suprotno mišljenju da je to nama dano i garantovano. Gledano u procentima, od ukupnog broja glasova onih koji izađu na izbore, ni HDZ ne osvoji glasova više nego mi. Kad bi Penava bio zdrave pameti ili čestite namere, on bi to trebao i znati.

Šta mislite koje su namere gradonačelnika Vukovara?

– Nastojeći činiti štetu Srbima, gradonačelnik čini veliku štetu gradu Vukovaru. Napada srpske institucije, srpsku decu i preuzima ovlšćenaj koje mu ne pripadaju, da bude istražitelj, tužitelj i da bude sudija. Nema nijedne osobe koja može koncentrisati sva ta ovlašćenja kao što to nastoji on zajedno sa svojim saradnicima i onima koji ga u tom poslu savetuju. Nismo i nećemo stajati skrštenih ruku. Decu ćemo zaštiti prema zakonu, a isto ćemo zaštiti i ljude koje se neosnovano proganja kao odgovorene za ratne zločine. U skladu sa zakonom ćemo zaštiti i srpske institucije uključujući i stranku kojoj sam predsednik. Penava i njegov krug ljudi su najpre proglasili ćirilično pismo kao agresorsko, a sada žele i stranku koju vodim da proglase kao agresorsku.

Da li Vas je iznenadila takva retorika Ivana Penave?

– Nije me iznenadila takva retorika jer znam da to traje već pet godina i on je tako dobio izbore. U međuvremenu su mu ambicije porasle ili su oni koji imaju druge ambicije u njemu prepoznali nekoga preko koga bi mogli ostvariti svoje ambicije odlučili da ga isture. On nema dovoljno svesti da se okrene pa da pogleda kako su prošli svi oni koji su tako bili isturivani, ali to je njegov problem i mi za to nećemo brinuti. Naša je briga da štetu koja se tim poslom čini gradu Vukovaru, Hrvatskoj, a posebno Srbima, ne samo smanjimo nego i otklonimo.

Na jednoj konferenciji za novinare rekli ste da mislite da je Ivan Penava sam sebi pucao u jedan deo tela. Mislite li i dalje da je on sebi napravio štetu ili će on u ovom društvu iz svega toga politički profitirati?

– Ukoliko bi se Vukovar i Hrvatska uređivali po modelu kako to on zagovara, sasvim sigurno da bi Hrvatska već sledeći popis stanovnika dočekala sa značajno manjim brojem stanovnika nego što ih ima ovoga trenutka. Njegova namera da smanji broj Srba bi sigurno rezultirala na način da smanji broj Hrvata i da ograniči budućnost tog grada.

Za dve godine doći će nam i novi popis stanovništva. Od broja Srba zavisiće i njihova brojna prava. Šta može da se očekuje u tom smislu? Koliko će Srba biti u Hrvatskoj?

– Broj stanovnika Hrvatske je u opadanju. Nedavno sam gledao krivulju trenda opadanja stanovnika u pojedinim gradovima uključujući i Vukovar iz kojeg je otišao značajan broj ljudi, i Hrvata i Srba. Isto je i sa Kninom ili Siskom. Mislim da će ukupna demografska slika Hrvatske biti mnogo lošija nego 2011. kada je isto pokazivala znakove značajnog pada. Među Srbima u povratničkim sredinama je smrtnost veća nego u prosečnoj hrvatskoj populaciji. Broj rođenih, koji je u Hrvatskoj nizak, je u povratničkoj populaciji još niži. Dakle, mi znamo da slika neće biti optimistična, ali to ne znači da se za ljude koji ovde žive i koji će se vratiti ne treba boriti. Nezavisno od toga koliki će biti broj Srba to će i dalje biti značajan broj u ukupnoj populaciji. Kao što vidite, nekim ljudima sa prostora istočne Slavonije, nezavisno od toga što svi odlaze, je taj broj Srba i dalje preveliki.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

 

1 KOMENTAR

  1. Pupovac nije istinski predstavnik Srba u Hrvatskoj jer je svojom suludom politikom zavio Srbe u crno. Srbi su njegovi taoci i žrtve njegove tiranije. Uzurpirao je sve srpsko i megalomanski troši finansijska sredstva namijenjena srpskoj zajednici. Njegova „jagnjeća brigada“ uništila je stočni fond a čobanima daje samo mrvice. Svi znaju da mu je povratak stran a neistomišljenike naziva naziva izdajnicima i progoni ih. Od njegovog koaliranja u vlasti samo on ima koristi a na štetu i srpskig i hrvatskog naroda. U posljednje vrijeme postao je preaktivan i agresivan u namjeri da uđe u EU-parlament što bi bila tragedija za Srbe i Hrvatsku

Komentariši