Milutinova priča – glasna i snažna poruka o besmislu rata

„Kako bre ne smemo da izgubimo rat, a smemo da izgubimo narod!? Šta ti znači da dobiješ rat, a satreš narod? Ne niču ljudi kao trava – kosiš ih, a oni se podmlađuju“ govorio je Milutin Ostojić iz Šumadije, glavni lik romana Danka Popovića „Knjiga o Milutinu“, kojeg je verno, autentično i živopisno prikazao glumac Nenad Jezdić. Katarzična predstava Egona Savina odvela je publiku u vreme početka Prvog svetskog rata kada se glavni junak priseća tragedija koje su obeležile njegov i živote mnogih srpskih heroja. Milutin jednostavnim rečima i prostodušno izražava svoje emocije i suprotstavlja se „heroizmu“ koji je plaćen stotinama hiljada života. S obzirom da je glumac tokom dva i po sata interpretacije držao netremice pažnju publike, naglasio je da je taj roman obimno delo za monodramu i rekao da tokom razrađivanja, reditelj i on su morali da isključe neke delove kako ista ne bi trajala mnogo duže.

- Egon mi je pomogao da prođem kroz tekst. Zapitavši se ko je bio taj neznani junak, reditelj i ja smo se složili da živimo dugo u vremenu kada je to pitanje za diplomate i socijalističku zajednicu postalo obična floskula tokom smenjivanja vlasti, kojima neznani junak zapravo nikada ništa nije ni predstavljao. Ceo život tih neznanih junaka bio je čojstven i u njemu je štitio sebe od neprijatelja i neprijatelja od sebe. Takva neznana, neosveštena i nepotvrđena smrt koja je bila junačka izgubila se u tom vremenu socijalizma kada se karakter, temperament i duhovnost pokušavao izjednačiti. To se ne može izjednačiti, a Milutin i ljudi poput njega su upravo to razgraničavali, tu dimenziju stvaranja odnosa prema životu, domaćinstvu, porodici i na kraju odnos prema onome ko nam je nametnut kao neprijatelj. Milutin sve vreme priča o jednoj ogromnoj manipulaciji u kojoj strada sirotinja i ovo delo zapravo govori da je običan i mali čovek upravo najveći od svih. Tokom ove kvalitetne i dragocene predstave uočavam da su ljudi pronašli ono što se davno zagubilo u mentalitetu i kućnom vaspitanju. Kako se izgubila ta čast i odnos prema ovozemaljskom, Milutin zato stalno spominje Boga iako ima dosta nedoumica i stalno ga pita zašto. On je dosledan ipak svom pozivu, stradanju i poštenju, te naglašava da Srbija i život moraju da se brane kao i sve ono u šta verujemo - rekao je Jezdić.

Glumac je takođe naglasio da se ovom antiratnom dramom želi ukazati na lošu opservaciju da su samo Srbi ti koji su bili izmanipulisani. On ističe da su svi narodi bili izloženi manipulaciji, te da je pogrešno posmatrati život po meri onoga što ti drugi govore šta ti jesi.

- Milutin je neznani junak svih podeljenih naroda sa naših prostora. On se nesebično daruje svima u svojoj dobroti i mudrosti. Siguran sam da je pristupačan i u Zagrebu i Sarajevu.

Jezdić je na ozbiljnu i zahtevnu monodramu ostavio svoj autentični umetnički pečat. Vukovarska publika imala je priliku da vidi visok nivo pozorišne glume u okviru koje je Jezdić predstavio, ne samo sebe kao fantastičnog glumca, nego je istovremeno na izvanredan način predstavio i umetničko delo, kako pisca, tako i režisera. Kako je rekao, Jezdić predstavu igra tri i po godine, a u maju će biti 300-ti put da je izvodi, ističući tokom interpretacije pre svega igru, a ne glumu.

- Bio sam sa predstavom i u Zagrebu i gde god sam gostovao sve moje kolege i svi ostali, prihvatili su je kao jedno glumačko i umetničko tumačenje. Ovde je naglasak na jednostavnim, ali životvornim stvarima i ona je namenjena svim ljudima koji to osećaju i koji veruju da im pripada takav život. Ja ne volim reči gluma i glumac, jedno je gluma koja može da bude nedovoljna ili kontraproduktivna, ja volim reći da te uloge volim da igram, ne da glumim. Igra zahteva mnogo nivoa koncentracije, svojstava mogućnosti i opažanja, ona je životni pokretač, stvara radost i ljubav življenja.

Govoreći o tome kako publika reaguje na Milutina, Jezdić ističe da je uzbudljivo to što ljudi prepoznaju i vide ono što se zaturilo u našem predanju, odnosno u autoritativnom predačkom znanju.

- Šta god da radimo, moramo da imamo dobar uzor u životu koji će da nas vodi ka stvaranju. Autoriteti koji imaju sposobnost saosećanja pokreću svet, znanje je autoritet. Naš seljak jeste prostodušan i nepismen, ali vrlo dobro zna da artikuliše to što oseća i on jeste autoritet. To je ta naša veza i igra sa tim ljudima, neznanih a svetih - poručio je Jezdić.

„Čuvaj kuću, a spasavaj dušu“ reči su i poruka kojom je završena dramatizacija predstave, a kojima se naglašava veliki podvig ljudi koji žele i trude se da budu kao Milutin, kojima ništa ne znači bilo kakva ostrašćenost modernog doba.