Monodrama kao omaž tvorcu najpoznatijih stihova jugoslovenskog roka

„Ima neka tajna veza” naziv je predstave koju je akademski glumac Milan Dimić iz Banja Luke izveo juče u Slavonskobrodskom Centru mladih pred pedesetak članova pododbora SKD Prosvjeta iz ovog grada, organizatora ovog kulturnog događaja. Predstava govori o životu i delu poznatog srpskog pesnika Duška Trifunovića koji je sticajem okolnosti postao i jedan od najpoznatijih autora jugoslovenske rok poezije, čiji su stihovi postali hitovi i proslavili mnoge rok grupe i pevače sa prostora bivše države.

Milan Dimić koji glumi u ovoj mondrami je i autor predstave nastale po motivima tekstova Duška Trifunovića i njegovih razgovora sa novinarom Perom Zubcem, intervjua i televizijskih emisija.

- Jedan od koautora je Branko Perić koji je sakupio izjave i anegdote pokojnog Duška Trifunovića i pretočio ih u jednu lepu knjigu tako da sam uz njihovu i uz pomoć nekih Duškovih prijatelja i ljudi koji su se s njim družili i u Sarajevu, i u Srbiji, i ovde u Brodu i Sijekovcu sakupio sve te podatke i uradio ovu monodramu koja traje 55 minuta. Uz samog Duška u njoj se pojavljuje još osam likova koje ja kao glumac kroz svoju transformaciju dočaravam publici – rekao je Dimić o načinu na koji je ova prestava nastala.

Predstava je dobila naziv po poznatoj pesmi „Ima neka tajna veza” koju je Duško Trifunović napisao za Jadranku Stojaković i grupu Bijelo dugme, a ovo je njeno 51. javno izvođenje, ali i prvo u Hrvatskoj.

- U predstavi je Duško Trifunović predstavljen u prvom licu, a njegov životni habitus je veoma zanimljiv. Pre nego što sam krenuo da je postavljam prikupljao sam podatke, a to je bilo na četvrtoj godini studija Akademije umetnosti u Banja Luci. Tri meseca sam prikupljao sve što sam mogao naći o njegovom životu i pesmama. Sama monodrama počinje od njegovog izbeglištva iz ratnog Sarajeva u Novi Sad i govori o nastanku njegovih pesama poput „Šta bi dao da si na mom mjestu”, „Glavo luda”, „Ti si mi bila naj, naj”, „Zlatna ribica” i mnogih drugih. Znamo da je on napisao oko tristo pesama na koje je komponovana muzika. Moram da kažem da mlađe generacije, a bogami i mnogi od starijih ne znaju da je to Duško pisao. Ovom predstavom sam pesniku hteo da vratim sjaj jer on nije bio materijalista i za svog života nije hteo da novac preovladava u njegovom poimanju sveta koji je napustio bez raskoša i pomalo zaboravljen. Svi su drugi od njegovih pesama imali više koristi nego on sam – naglasio je Dimić.

I zaista, spisak autora za koje je Trifunović pisao je podugačak. Pisao je za Bijelo dugme, Tešku industriju, Vajtu, Indekse, Jadranku Stojaković, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, Srebrna krila, Biseru Veletanlić, Maju Odžaklijevsku, Ibricu Jusića i mnoge druge.

Prosvjetin pododbor iz Slavonskog Broda osnovan pre godinu dana 

Iako je osnovan pre nešto više od godinu dana pododbor SKD Prosvjete iz Slavonskog Broda trudi se da njegov rad u ovom gradu bude što vidljiviji i raznovrsniji.

- Osnovani smo kao 51. pododbor Prosvjete tako da postoji i neka „tajna veza” između autora večerašnje predstave i nas jer je ovo 51. izvođenje njegove monodrame na pozorišnim daskama. Zbog cele ove situacije sa virusom nismo mogli da radimo onoliko koliko smo hteli ali smo ipak uspeli da osnujemo mešovitu pevačku grupu i folklornu sekciju. Pored toga ova predstava je prva značajnija manifestacija koju smo organizovali. U pododboru imao šezdesetak članova, a u samoj pevačkoj grupi i folkloru imamo 22. Svi ostali pomažu nam u radu – priča o aktivnostima pododbora negov predsednik Goran Ratković.

Srpska kultura i srpski jezik u Slavonskom Brodu su sve nevidljiviji pa je namera ljudi okupljenih u Prosvjeti da nešto učine kako bi se to promenilo.

- Mislim da treba dosta da se potrudimo kako bi to promenili i smatram da nam u tome najviše može pomoći uporno bavljenje kulturom. Želimo da sarađujemo sa institucijama i pojedincima koji se bave kulturom u Srbiji i Republici Srpskoj. Naših Slavonaca ima i u Srbiji i želimo da se povežemo sa njima, a planiramo i posete našim manastirima – ističe Ratković.

U Slavonskom Brodu ima još oko 1.600 srspkih domova, ali Ratković smatra da je Srba mnogo više, jer se o svojoj nacionalnoj pripadnosti ne izjašnjavaju, sve manje ih dolazi u crkvu, a i mladih je jako malo.

- Nedostatak mladih i dece je naš najveći problem, a mlade, ako i imamo, ne poznajemo jer među njima nedostaje interesa da nam se priključe. Stanje je takvo zbog svega što je rat doneo, mladi jednostavno ne žele da se eksponiraju i, narodski rečeno, gledaju svoja posla – zaključuje Ratković.

Pored svega rečenog jedan od najvećih problema sa kojima se ovdašnji Srbi susreću u pokušajima da obogate svoj kulturni život je nedostatak adekvatnog prostora za njihove aktivnosti.

- Mi imamo određene podrumske prostorije od nekih osamdesetak kvadrata u kojima je veoma vlažno, a već nekoliko puta smo u njemu imali i poplavu, poslednju pre nedelju dana. Mi tamo imamo i biblioteku i održavamo sve to koliko možemo, ali od grada se još uvek ne možemo nadati nekom adekvatnijem prostoru. Jedinu nadu polažemo u Srpsko narodno veće iz Zagreba u kom su po tom pitanju vođeni određeni razgovori, ali o tome je još uvek rano bilo šta pričati – ističe predsednik VSNM-a Slavonskog Broda Darko Spasojević.

Bez obzira na sve prepreke i neprilike na koje nailaze u svom radu u Veću i Prosvjeti odlučni su da nastave da se trude i da organizuju događaje kako bi svojim sugrađanima i sunarodnicima priuštili što raznovrsnije kulturne sadržaje.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.