Srpski dom iz Vukovara nastavlja sa programima posvećenim velikanima srpske istorije. Nakon monodrama o životima Dositeja Obradovića, kao i Vuka i Mine Karadžić, izvedena je i predstava o poslednjim danima slavne srpske slikarke Nadežde Petrović.
– Imali smo priliku da pogledamo monodramu o ženi koja je mnogo učinila za Srbe. Nadežda Petrović jedan je od osnivača Kola srpskih sestara, prvi sekretar. Svoj je život posvetila srpskom narodu, ne samo kroz umetnost, nego i delovanjem u Balkanskim i Prvom svetskom ratu dok je lečila ljude od tifusa od kojeg je i sama umrla 1915. godine. Ove godine se slavi jubilej, 150 godina od rođenja ove začetnice srpske moderne – pojašnjava direktor Srpskom doma Nebojša Vidović.
Publika je sa velikim emocijama ispratila monodramu koja ističe slikarkin tragičan život, ali i tragičnu sudbinu srpskog naroda pogođenog velikim stradanjima u tri rata početkom 20. veka.
– Trudimo se da svaki put krug ljudi koje pozivamo na predstave bude sve širi i veći. Nekada smo ograničeni našim kapacitetima, ali nam je zadovoljstvo da vidimo neka nova lica. To znači da smo na dobrom putu, da radimo nešto interesantno što privlači ljude i što im nedostaje u nekom segmentu kulture, a s takvim programima ćemo nastaviti i u periodu koji je pred nama. Jedno poznanstvo rodi drugo poznanstvo, to drugo rodi treće, krug se širi i na taj način dolazi do novih programa, predstava i umetnika. Ponekad mislimo da je do nekoga nemoguće doći, ali upornim radom možemo sve ostvariti – priča Vidović o radu ove ustanove.
Žena koja je ostavila neizbrisiv trag u srpskoj nacionalnoj istoriji
Režiju monodrame „Nadežda Petrović“ potpisuje Božidar Đurović, dok je autor i glumica Biljana Đurović.
– Nadežda Petrović je jedna od nekolicine srpskih žena koja je ostavila neizbrisiv trag u našoj nacionalnoj istoriji, kako u umetničkoj, tako i u humanoj strani koju osvetljavamo u predstavi. Ideja za monodramu je dugo boravila u meni, a kada je „Politika“ objavila 25 srebrnjaka sa znamenitim Srbima, među kojima se našlo mesta i za tri žene – Isidoru Sekulić, Milenu Pavlović Barili i Nadeždu Petrović rekla sam da je tad trenutak da je oživim i stavim na scenu. To se sve obeležavalo uoči stogodišnjice od početka Velikog rata i nailazila je stogodišnjica Nadeždine smrti. Premijera je održana uoči 2015. godine i predstava već osam godina živi u Srbiji, Republici Srpskoj, Rusiji i sada u Hrvatskoj. Želimo da pred publiku iznesemo neke nepoznate detalje iz njenog života – navodi Biljana Đurović, autorka i glumica u monodrami.
Predstava prikazuju Nadeždu Petrović kao humanistkinju i bolničarku, a manje kao slikarku. Autorka se za predstavu pripremala čitavši sve što je mogla o srpskoj heroini.
– Tako sam došla i do podatka da je napisala dramsko štivo koje se čuva u narodnoj biblioteci. Drama nikada nije izvođena, a bavi se temom žene. Prosto sam sklapala monodramu u tom pravcu, osvetljavajući čoveka u njoj i osvetljavajući njenu tragičnu sudbinu jer velika dela se ne stvaraju iz udobnosti, nego iz žrtve. Prikazujući Nadeždinu žrtvenu stranu koju nije doživljavala kao žrtvenu, već kao dar svome rodu, otvarao se jedan po jedan sloj njene ličnosti i tako sam mozaički pravila adaptaciju teksta drame na kojoj sam radila 10 meseci. Koristila sam i stihove njenog brata Rastka Petrovića, koji je takođe bio učesnik Velikog rata i našeg uvaženog akademika Ljube Simovića – objašnjava naša sagovornica kako je došla do ideje za ovu monodramu.
Kako o Nadeždi Petrović nema videozapisa, glumica je morala da pronađe način kako da je dočara na sceni.
– Kada o tome govorite, idete iz njenog karaktera. Tako su nas učili na akademiji. Kako žena takvog karaktera sedi ili kako uzima čašu. Kada je u pitanju dočaravanje istorijskih ličnosti, to je mač sa dve oštrice jer na njih ne sme da padne senka. Ako ih postavljaš, moraš da ih braniš svim silama, ča i ako imaju negativne osobine. Napravila sam citat na početku predstave, a to je ona čuvena Nadeždina fotografija sa rukom ispod brade gde se to lice pojavljuje na novčanici od 200 dinara. Sa rukom ispred brade sam i počela predstavu, zamišljena gledam u svoju sliku valjevske bolnice. Tu vrstu citata sam pokušavala da skinem sa fotografija – priča glumica.
Nadežda Petrović je najznačajnija srpska slikarka s početka 20. veka i jedna od pionira ratne fotografije među ženama na Balkanu. Za vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata volontirala je kao bolničarka srpske kraljevske vojske. Od posledica tifusa preminula je za vreme Prvog svetskog rata 1915. godine.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.
