Mošti svetog Nikolaja Žičkog i Justina Ćelijskog u manastiru u Dalj planini

Praznovanje Preobraženja gospodnjeg započelo je u petak 18. avgusta večernjim bogosluženjem koje su, uz prisustvo episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima i valjevskog Isihija služili jerej Dragan Ristanić i đakon Slobodan Gajdašević, uz sasluženje eparhijskog sveštenstva. Vernici su ove godine imali i priliku da se poklone moštima svetog vladike Nikolaja Velimirovića i ave Justina Popovića koje je iz manastira Lelić i Ćelije doneo episkop Isihije.

- Sam ovaj sabor na kojem se nalazimo osnovao je još tridesetih godina prošlog veka sveti vladika Nikolaj Velimirović i zaista je prst Božji bio da njegove mošti danas ovde okupe naš narod u ovoj svetinji zajedno sa moštima ispovednika naše vere svetoga Ave Justina Ćelijskoga. Ovo je veliki blagoslov za sav naš narod i za sve vernike naše eparhije zato što će mošti da budu u ovoj svetoj obitelji i čitaće se molitva i akatist svetiteljima za isceljenje i izbavljenje našeg naroda od svih nedaća i na radost svima koji sa verom dolaze da se poklone moštima u sveti manastir – priča protojerej Nemanja Klajić.

Pre samog bogosluženja episkop Heruvim održao je besedu povodom dolaska moštiju dva srpska svetitelja.

- Davno je bila 1939. godina kada si pohodio ove prostore, sveti vladiko, i delio radost i tugu ovog naroda i začeo klicu bogomoljačkog pokreta koji je nastao u nedrima ovoga svetoga mesta gde smo se i danas sabrali. Ovaj manastir je izrastao kroz istoriju u duhovnu kolevku iz koje je procvetala bogata lira Duha Svetoga. Kroz molitveni vapaj bogobojažljivog naroda ovoga kraja, sveti vladiko, ostao si zatečen i tada, a duboko u to verujemo i danas, snagom i jačinom vere ovoga naroda koja ga je krasila kroz svu njegovu istoriju od čarnojevićskog perioda do danas. Ovaj prelepi prirodni ambijent u kome se manastir nalazi budi asketski duh u čoveku i upućuje svakoga od nas na slavnu i bogatu istoriju ovoga kraja gde su se ukrštale kulture istoka i zapada, a narod je u svemu tome ostajao i opstajao i duhovno uzrastao. Svetoarsenijevsko, svetonikolajevsko i svetootačko predanje su duhovni temelji ovog Manastira – rekao je u svom obraćanju sveštenstvu i narodu vladika Heruvim.

Manastir posetilo mnogo vernika

U svojoj besedi, episkop Heruvim podsetio je i na značaj ovog praznika za stanovništvo Dalja i okoline.

- Predanje i priče naroda o ovome preobraženjskom saboru izgrađuju u nama veru i jačinu žrtve naših predaka o Saboru u Dalj planini ili kako naš narod voli reći na Vodici. Predanje nam svedoči o prelepim litijama od Dalja do Vodice i mnoštva naroda za kojim se u podnebesje širila gusta dimna prašina odjeke koraka ljudi i životinja uz bogočežnjivu dušu i pojanje bogomoljačkih pesama, a sve rukovođeno blagoslovom svetog vladike Nikolaja i mudrom glavom Dimitrija Ocića – naveo je episkop osečkopoljski i baranjski.

Vernici kraj mođtiju svetog Nikolaja Žičkog i svetog Justina Ćelijskog

Kao i svake prethodne, i ove je godine preobraženjski sabor na Vodici posetilo mnogo vernika, a za one iz udaljenijih mesta organizovan je i prevoz autobusima.

- Ushićena sam i presrećna jer smo videli mošti naših svetih otaca. Puno mi je srce. Ovo je verski objekat u koji volim dolaziti na liturgije. Moja majka je rođena blizu Valjeva tako da imam osećaj da su me mošti svetaca povezale sa rodnim krajem mojih predaka – kaže Gordana Burza iz Vukovara.

- Ovo mnogo znači za nas stare i volimo što ima mnogo mladih, ako nema njih nema ništa. Sela izumiru, ako se nešto ne okrene da se mladi vrate, od našeg sela Dalja više neće biti ništa. Vernici smo i idemo redovno u crkvu, to smo preneli i na potomke, jedan od unuka redovno posti, ne samo za vreme posta, nego i sredom i petkom – zatekli smo u toku međusobnog razgovora Jovan Klajića iz Bijelog Brda i njegovog prijatelja Veljka Čaloševića iz Dalja.

Nakon večernjeg bogosluženja održan je kratki kulturno-umetnički program na kojem su nastupili etno grupa „Moba“ i tamburaški sastav „Dunavske zore“.

Sutradan, na sam dan praznovanja Preobraženja Gospodnjeg liturgijom su načalstvovali episkopi Heruvim i Isihije uz sasluženje sveštenstva i đakonstva iz eparhija osečkopoljske i baranjske, kao i valjevske. Dva episkopa su ovim putem blagoslovila hleb, vino i grožđe što je tradicionalno za ovaj praznik.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.