Motiv žene- inspiracija za likovnu izložbu u Srpskom kulturnom centru
Poslednjeg dana maja u vukovarskom Srpskom kulturnom centru otvorena je izložba slika „Žena – isklesana kroz vekove“ čija je autorka Rada Marković iz Darde. Ovo je dvanaesta samostalna izložba ove autorke.
Rada Marković rođena je u Požarevcu, a pored samostalnih izložbi takođe, učesnik je i na mnogobrojnim likovnim kolonijama. Od 2004. godine je voditelj likovne radionice „Petar Dobrović“ u Dardi.
- Likovna umetnost je sa mnom oduvek, ona je tu uvek bila prisutna, nikad nisam od toga odustajala i uvek me je privlačilo to da se na takav način izražavam. Najviše me inspirišu ženske figure, ponekad odlazim od njih, ali uvek im se rado vraćam. To su razne varijacije žena bilo da je ona od praistorije, žena kao majka ili savremena žena. Uvek gledam da istaknem tu lepotu, emociju, ženu kao deo univerzuma – naglasila je autorka.
Težnja svakog umetnika, pa tako i Rade Marković, jeste da se za njihov rad što više čuje i vidi.
- Svaka izložba mi znači mnogo. Želim da to što radim ljudi vide i osećaju, zapravo da svi osećaju umetnost nebitno da li je to likovna ili neka druga – istakla je Marković.
Samu izložbu je predstavio istoričar umetnosti Pero Matić iz Darde koji je naglasio da se u slikarskom opusu Rade Marković izdvajaju četiri faze.
- Pred nama je izložba Rade Marković i to njena četvrta faza. Ja sam imao zadovoljstvo da pratim njen rad i njen opus. Kod nje dominira ta figura, mi smo se pre dogovorili da to bude slikarstvo gracija. Ova njena zadnja, četvrta faza je faza vraćanja crtežu i vraćanja nečemu što je duboko podsvesno, pokušaj da se pomoću kontrasta tamno-svetlo vrati taj duboki podsvesni osećaj koji ona ima. Gospođa Marković drži jednu nit slikarsku od prve do četvrte faze. Ona kao i svaki umetnik izrasta iz svog zavičaja jer nije slučajno da nosimo obeležje prostora sa kog smo došli. Tako i Rada Marković koja potiče iz kraja oko Požarevca u Srbiji gde je bilo jako puno dobrih slikara, i većina tih slikara nose taj amanet, nečeg mitskog i nasleđenog – kaže profesor Matić.
Paralela sa velikim umetnicima
Ova poslednja faza u kojoj je Rada Marković otišla duboko u metafiziku i duboko u podsvest. Ako umetnik izražava sebe kroz sliku i ako slika govori o umetniku onda ova izložba pokazuje autorku kao složenog i dubokog slikara.
- Ove ženske figure u slikarstvu Rade Marković predstavljaju neku vrstu arhetipa majke. Ženska figura bila ona majka, supruga ili ljubavnica uvek ima inspiraciju. Kad sam gledao i pripremao se za ovu izložbu, pokušavao sam da nađem paralelu, a ona svakako ima paralelu jer ona je obrazovan slikar i njen način slikanja podudara se sa slikarstvom evropske moderne kojeg možemo naći i kod Braka, Pikasa i drugih slikara, ali ja s obzirom da ona slika i linijom i mrljom, u ovom slučaju tuš i podloga, onda sam našao najveće sličnosti sa nemačkim slikarom i dizajnerom Emilom Noldeom - istakao je Matić koji je takođe naglasio i potrebu jačanja kulutre i umetnosti Srba u Republici hrvatskoj.
- Ovakav vid kulture izuzetno nam je potreban i nije dovoljno da nas ljudi prepoznaju u svetu kao nekoga ko zna plesati i igrati. Naravno, to jeste iskonska kultura, ali to je kolektivna kultura i nama Srbima u Hrvatskoj je neophodna kultura snažnih individualaca, ali da bude prepoznatljiva i da bude na tragu naše tradicije. Ovakve izložbe i drugi oblici kulture i umetnosti jako su bitni za naš narod i naši ljudi koji se time bave, ako izrastu u jake individualne osobe i umetnike, na najbolji način prikažemo naš narod. Takva kultura i umetnost su nam potrebni zato što pokazuju da smo mi na tragu evropskih naroda, da imamo svoju kulturu i da smo sposobni da trajemo u kulturi i da se prezentujemo, a istovremeno da vršimo i kulturnu razmenu - zaključuje profesor Matić.
Pored autorke i profesora Matića na otvaranju izložbe učestvovale su i članice „Prosvjetinog“ pododbora u Dardi Hranislava Mesarić i Ljeposava Grubor koje su otpevale, odnosno recitovale pesme Alekse Šantića i Jovana Dučića. Izložba slika Rade Marković je ujedno i prodajnog karaktera, a u Srpskom kulturnom centru za posetioce biće otvorena do 14. juna.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.