Tribina u SKC-u: „Mustafa Golubić – Špijun koji i dalje fascinira“

Lik i delo Mustafe Golubića ponovo su aktuelizovani pojavljivanjem njegovog karaktera u nedavno emitovanim serijama „Senke nad Balkanom“ i „Montevideo Bog te video“, a ovoj kontroverznoj istorijskoj ličnosti govorilo se i u Srpskom-kulturnom centru u Vukovaru četvrtog aprila u okviru programa „SKC sredom“.

ognjen karanović matica srpska novi sad

Na tribini pod nazivom „Mustafa Golubić – Od Crne ruke do NKVD-a“ govorio je istoričar Ognjen Karanović iz Novog Sada, stručni saradnik Matice srpske koji je ovu temu proučavao prethodnih nekoliko godina.

– Naša naučna i akademska zajednica kao i predstavnici visoke kulture nisu se dovoljno bavili biografijom i delatnostima Mustafe Golubića a ukoliko se sa time ne budemo bavili na taj način, mnogi će se nekompetenti ljudi baviti ovom, ali i drugim važnim pitanjima i dovoditi široke slojeve javnosti u zabludu. Fascinirala me je ta eksplozija interesovanja za ličnost Mustafe Golubića prethodnih godina i to što je široka javnost pokazala toliku simpatiju i blagonaklonost prema njemu, iako on nije ostavio nikakav afirmativan rezultat kada su u pitanju npr. kultura, nauka, prosveta, sport ili nešto slično, kaže Ognjen Karanović.

Od srpskog dobrovoljca do agenta kominterne

Široka je i raznolika biografija ovog, kako se sam deklarisao, Srbina muslimanske veroispovesti rođenog krajem 19. veka u Stocu u Hercegovini. U mladosti je bio pripadnik Mlade Bosne, a kasnije i Crne ruke, učesnik Balkanskih ratova i proboja Solunskog fronta.

Mustafa Golubic
Mustafa Golubić, izvor: Vikimedia

Nakon završetka Prvog svetskog rata okreće se protiv kralja Aleksandra i povezuje sa kominternom i postaje agent sovjetske policijske organizacije NKVD.

Ovakva biografija pogodna je za pripovedanje brojnih priča koje o Mustafi Golubiću kruže i danas. Neke od njih su istorijski potvrđene dok će neke zauvek ostati u domenu mašte.

Golubića se naziva čovekom sa stotinu lica i više od 200 različitih pasoša i identiteta, čovekom koji je učestovavo u brojnim otmicama i egzekucijama protivnika Staljinovog režima i čoveka koji je ovog sovjetskog lidera lično poznavao i bio mu prijatelj.

Povezuje ga se i sa ubistvom Lava Trockog, a neki izvori navode i još neverovatnije priče da je bio u ljubavnim vezama sa glumicom Gretom Garbo i umetnicom Fridom Kalo.

– Kao pripadnik dobrovoljačkih odreda on se dokazao kao junak u svim ratovima sa početka dvadesetog veka. Kasnije se politički sukobio sa Jugoslovenskim vlastima i otišao na drugu stranu i postao agent sovjetske službe. Pored zaista mnogih nimalo časnih dela učestvovao je i ubistvu Lava Trockog i po tome je ostao najpoznatiji u svetskim razmerama, kaže Ognjen Karanović.

Takve ličnosti uvek izazivaju interesovanje

Mustafu Golubića uhapsio je Gestapo u Beogradu u aprilu 1941. godine i nakon nekoliko dana mučenja streljan je i najverovatnije i sahranjen u Pionirskom parku.

Nakon svih ispričanih, tačnih i netačnih priča o ovom istorijkom liku postavlja se pitanje zašto je neko ko je izvršavao likvidacije i ubistva toliko popularan i danas, gotovo sedamdeset godina nakon smrti.

– Ličnosti koji su agenti, špijuni, masovne ubice ili saradnici najpoznatijih svetskih lidera fasciniraju jedan specifičan nerv široke javnosti koji pokazuju interesovanje za njima. Posebno se to odražava u današnje doba kada, pretežno tabloidni mediji, a koji imaju veliku popularnost, počnu da se bave njihovim biografijama. Tada dobijamo jedan specifičan proizvod, a to je jedno nepodeljeno i nekritično mišljenje javnosti koje se graniči sa fascinacijom koju imamo prema Kraljeviću Marku, Caru Dušanu itd. Kultura mora više da radi da bi u pravu ravan i pravi kontekst doveli određena istorijska stanja, procese, događaje pa i ovakve ličnosti, zaključuje Ognjen Karanović.

2 KOMENTARI

  1. Propustili ste itaknuti najznačanije detalje njegovog života, bio je ljubavnik Lepe Brene, odrezao je Titu nogu u Ljubljani, uhapio je udovicu Maoa Zedonga, ubio je Cezara, otrovao je Kleopatru izmislio je vatru i točak, naslikao je Mona Lizu, isklesao je Pietu, izmislio slikovno(hijeroglife) i znakovno pismo(klinasto) i dekadski sistem. Narod koji ima ovakve historičare ni nema historiju, nego hrpu odrvatnih laži. U zemlji i narodu bez kriterija, svi su akademici. Historičari su već u placenti.

Komentariši