Muzikom i stihovima razgalili srca publike

Trio muzičara i pevača okupljen oko Ljiljane Filimonović pesmom i stihovima najvećih imena srpskog pesništva 19. veka, razgalio je srca publike koja je ponovo do kraja ispunila dvorište rodne kuće književnika Đorđa Ocića u Dalju. Na jedan zaista poseban način ovaj muzičko-pevački trio podsetio nas je na besmrtna dela velikih boema i stvaralaca kakvi su bili Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Branko Radičević, Kornelije Stanković, Stanislav Binički, Davorin Jenko i mnogi drugi. To su pesme i dela pesničkih i muzičkih velikana koju su, bez svake sumnje, dali nemerljiv umetnički doprinos srpskoj kulturi.

– Romantičari 19. veka, Zmaj, Đura, Laza Kostić i mnogi drugi pevani su i dan-danas, ali mnogi, naročito mlađi, i ne znaju ko su autori tih divnih pesama. Zahvaljujući kompozitorima koji su živeli u isto vreme, dakle u 19. veku, koji su muzikom oplemenili te stihove, njihove pesme su preletele vekove i granice, i došle i do nas danas. Došla sam na ideju da sakupim te pevane pesme, jer ima predivnih pesama koje nažalost nisu oplemenjene muzikom pa su negde malo skrajnute, ali muzika je ta koja je te pesme prenela i one plove do današnjih dana i verovatno će ploviti i dalje. Veoma mi je drago što je ova naša priča prešla granice, jer muzika i umetnost uopšte ne treba da tim granicama bude sputana, tako da verujemo da ćemo i dalje ploviti ovim prostorima – kaže autorka projekta Ljiljana Filimonović, koja je inače rodom iz Slavonije.

Nakon raznih izložbi, promocija knjiga i dramskih predstava, ovo je prvi program u organizaciji Udruženja „Đorđe Ocić” koji je u potpunosti posvećen muzici, a prema svemu viđenom pokazalo se da je publika veoma zadovoljna i željna upravo takvih sadržaja.

– Kao organizatori potrudili smo se da i atmosfera večeras bude u tom boemskom, kafanskom, opuštenom duhu i da se u skladu sa ovim vrelim letnjim vremenom održava napolju, na verandi i u avliji. Ljiljanu, Jelenu i Dejana slušala sam u Beogradu i veoma mi se dopao njihov program. Razgovarali smo nakon toga i odmah smo se prepoznali i dogovorili njihovo gostovanje ovde. Ljiljana je rođena i odrastala u Osijeku, pa se radovala dolasku u  Dalj, a ovde je večeras sa nama i dosta njenih prijatelja iz Osijeka što nas je posebno obradovalo. Proradila je ta erdabovska veza – ističe predsednica Udruženja „Đorđe Ocić” Dejana Ocić.

Ovim programom, koji je započeo u oktobru prošle godine, Ljiljana Filimonović, Dejan Vučković i Jelena Ilić nastupali su uglavnom u Beogradu, a ovo je njihov prvi, pokazalo se i veoma uspešan, nastup van granica Srbije.

- Nastupali smo u Beogradu skoro na svim scenama. Božidarac, Gvarnerijus, Kulturni centar Čukarica, išli smo u Selters, Mladenovac i tako. Pevamo oko dvadeset pesama, ali između i recitujemo po neku pesmu tih pesnika i ispričamo poneku kratku pričicu, anegdotu, prosto da predstavimo poete tog vremena i da ih dozovemo da večeras budu ovde sa nama – zaključuje Ljiljana Filimonović.

„Miruj, miruj srce moje”, „Sve dok je tvoga blagog oka”, „Ukor”, „Pevam danju, pevam noću”, „Među javom i med snom” samo su neke od pesama koje je publika u Dalju mogla da čuje. Specijalno za ovu predstavu muziku za pesmu Laze Kostića „Srce moje samohrano” napisao je Vojislav Đukić Koki, osnivač grupe S vremena na vreme.

- Mislim da je ovo jedan od fenomenalnih, fantastičnih načina predstavljanja nas kao naroda, naših umetničkih duša kojih ima veoma mnogo na ovim prostorima i da bi ovakvih programa trebalo biti daleko više – rekao je nakon programa Radovan Mićunović koji je u Dalj stigao iz Osijeka.

- Sećam se lepih trenutaka pre nekih pedeset godina, a ne sećam se, zaboravio sam jesu li me tada grizli komarci. Ovo veče ostaće mi dugo u sećanju, a komarce koji su nas večeras grizli ćemo najverovatnije zaboraviti – rekao je u šali Branko Kuzmanović iz Borova naselja.

Iako je te večeri u Dalju i okolini bilo i drugih dešavanja a i sezona je godišnjih odmora, dvorište Ocićeve kuće bilo je ispunjeno publikom željne muzike i druženja, što je svojevrstan putokaz Udruženju „Đorđe Ocić” u kom pravcu dalje treba da razvija i organizuje svoje programe. Raznovrsnost i visok kvalitet ponuđenih sadržaja ono su što publika očekuje i traži, a ovo udruženje do sada je opravdalo upravo ta očekivanja.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.