Najcenjeniji dečji psihijatar

Svetomir Bojanin je rođen u Bolmanu 1932. godine gde je završio osnovnu školu, a potom je srednju školu pohađao u Novom Sadu i Somboru. Medicinski fakultet je završio 1957. godine u Zagrebu, a specijalizaciju iz neuropsihijatrije 1964. godine u Beogradu. Autor je više udžbenika i stručnih monografija dok je široj javnosti poznata njegova knjiga „Škola kao bolest“ u kojoj je pisao o neprikladnom odnosu savremene škole prema razvoju dece.

Ostaće poznat i po tome što je uveo predmet neuropsihologija na Beogradski univerzitet, a ujedno taj predmet je i predavao na Defektološkom i Medicinskom fakultetu. Po oceni mnogih, uz prof. dr Vladetu Jerotića i dr Milicu Despotović, Svetomir Bojanin spada u najbolje srpske psihijatre svoga vremena.

Svetomir Bojanin sahranjen je 12. januara, po sopstvenoj želji na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru, što bliže svojoj Baranji.

- Bolmanci su uvek bili ponosni što je Svetomir, ili Svetica kako su ga zvali njegovi vršnjaci, bio baš iz Bolmana i što je ceo život, kao i njegov stariji brat Radomir koji je živio u Somboru, bio vezan za Bolman i što porodica Bojanin godinama nije prodavala svoju kuću u centru Bolmana, iako u njoj niko nije živeo. Osim detinjstva, u Bolmanu je provodio i letnje raspuste, o kojima je pisao u knjizi „Gordijev čvor mladosti” – napisao je povodom Bojaninove smrti u svom nekrologu Jovan Nedić na internet stranici Bolman.info.

„Batina nije iz raja izašla“

Doajen srpske medicine, erudita, intelektualac u pravom smislu te reči, Bojanin će ostati upamćen i kao prijatelj brojnih drugih srpskih intelektualaca svoga vremena kao što su npr. njegov Baranjac Milan Kašanin ili Đorđe Ocić iz Dalja.

- Svetomir Bojanin i Đorđe Ocić upoznali su se i družili za legendarnim stolom u kafani Vidin-kapija. Taj sto, u svojim romanima, Ocić će nazvati gospodskim, a Miloša Đurića i Milana Kašanina, takođe znamenitog srpskog Baranjca, kao i Žarka Vidovića, osim gospodom, nazvaće i svojim učiteljima. Sličnog godišta ali i bliskog razmišljanja o svetu i životu, bili su oni prijatelji decenijama. Uz to, prof. dr Svetomir Bojanin i moja majka, prof. dr Gordana Ocić, stručno su sarađivali. Oboje su utemeljivači neuropsihologije u Srbiji – Bojanin dečje i razvojne, a Ocić kliničke – ističe leksikograf i ćerka Đorđa Ocića, Dejana Ocić koja je, takođe, imala prilike da se upozna sa Bojaninom.

- Bojanina pamtim kao toplog i blagog čoveka, prijatnog glasa i smirenog obraćanja sagovorniku. Umeo je da oseti dečju dušu, bio je psihijatar za decu ali ih nije tretirao kao pacijente. Našoj porodičnoj knjizi „Reči u šetnji“ napisao je predgovor, a učestvovala sam u priređivanju njegove knjige „Ogled o samosvesti“, čije sam korice i ilustrovala, a koju je, 1999. godine, u okviru biblioteke Zvonik, objavio „Znamen” iz Beograda – napominje Dejana Ocić.

Njegova najpoznatija rečenica je da „Batina nije iz raja izašla, nju su iz raja oterali“, svakako najbolje oslikava i njegov izuzetan pristup deci i zalaganje da su u vaspitavanju dece nenasilne metode discipline i ljubav zapravo najmoćnije vaspitne metode.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.