Najtrofejnija bolmanska kuća
Tomaševići iz Bolmana su jedna od najuspešnijih sportskih porodica u okolini. Denis i Darko su reprezentativci Hrvatske u streljaštvu.
Teško je naći manje selo sa većim brojem sportskih medalja, pehara, diploma i odlikovanja od Bolmana u opštini Jagodnjak. Da stvar bude zanimljivija, sva ta odličja smeštena su u kući porodice Tomašević.
Predrag je ratnih devedesetih došao u Baranju iz rodnog Dvora, ovde započeo novi život i dobio troje dece, Denisa (21), Dianu (19) i Darka (15). Svo troje dece vrhunski su sportisti. Diana se 12 godina bavila gimnastikom i bila četiri puta prvakinja države u C programu i osvajačica je brojnih međunarodnih turnira u ovom sportu, ali se u međuvremenu zbog školskih obaveza povukla iz gimnastike.
Denis i Darko i dalje su aktivni, a njihov sport je streljaštvo. Stariji Denis je odavno vrhunski sportista druge kategorije, a mlađi Darko će to postati uskoro. Njihove discipline su mali kalibar i vazdušna puška i odavno su članovi reprezentativnih streljačkih selekcija.
- Svi u porodici uključeni smo u sport i sve ove medalje nam puno znače. Deca su cenjena i priznata u zajednici i školi i to je jednostavno naš život. Ja sam kao mali imao želju da se bavim sportom, ali nisam imao uslove i zato sam svojoj deci dozvolio da se bave sa sportom kojim god žele – počinje priču ponosni otac troje sportista Predrag Tomašević koji se bavi poljoprivredom.
Brojne medalje u kuću Predraga Tomaševića nisu stigle tek tako jer iza svega stoji puno truda, podrške porodice i velikih odricanja. Streljaštvo nije nimalo jeftin sport, a trebalo je Denisa, Darka i Dianu svaki dan voziti na treninge u obližnji Beli Manastir.
- Išlo se i zimi i leti svaki dan, ostavljali smo svoje poljoprivredne poslove da ih vozimo na treninge, ali nije nam žao jer imamo veliku ljubav prema sportu. I prevoz i oprema su dosta skupi, ali nam je oduvek pomagala opština na čemu smo im zahvalni – ističe Predrag.
Dva reprezentativca
Dok većina današnje dece trenira fudbal ili tenis, Denis je sa osam godina krenuo drugim putem. On je odabrao streljaštvo. Od 2013. godine je član juniorske, a u seniorskoj reprezentaciji je od ove godine. Iza njega su brojna svetska takmičenja i kupovi u Kini, Koreji, Azerbejdžanu. Sa svetskih prvenstava u Nemačkoj i Mađarskoj ima dva srebra.
- Iako volim oružje moram priznati da mi je prvih nekoliko godina bilo teško te možda ponekad i dosadno trenirati. U početku se puca iz malih i običnih pušaka, a tek kasnije dolaze one bolje i preciznije. Kada sam video da napredujem onda sam jako zavoleo ovaj sport. Postalo mi je jako zanimljivo, a najviše zbog društva koje sam tu stekao. Proputovao sam dosta, obišao druge kontinente i upoznao brojne ljude – priča Denis.
Juniorski reprezentativac u streljaštvu danas je i Darko, koji je najpre krenuo sestrinim stopama u gimnastiku, ali se u međuvremenu prebacio na gađanje mete iz puške i za sada mu prilično dobro ide, a uz to je i učenik prvog razreda srednje škole u Belom Manastiru.
- Pre tri godine sam počeo sa streljaštvom. Svidelo mi se to što Denis jako puno putuje i privukao me taj sport jer volim oružje. Za sada mi ide dobro. Ove godine sam ispunio četiri A norme na isto toliko takmičenja, a ranije sam bio i državni prvak na standard pušci u kadetskoj kategoriji – govori nam najmlađi Tomašević.
Pokrenuli streljački klub u Bolmanu
Denis i Darko svoje su prve streljačke pucnje napravili u klubu „Mars“ u Belom Manastiru, ali će od sada na takmičenjima predstavljati svoje mesto jer je u Bolmanu sredinom ove godine pokrenut streljački klub za čijeg je predsednika izabran njihov otac Predrag. Uz podršku Opštine Jagodnjak u lokalnom domu kulture napravljena je i prava moderna streljana koja je ovih dana stavljena u funkciju.
- Streljački klub je pokrenut zbog njihovih uspeha, ali će tu biti i druga deca kojima su Denis i Darko uzori. Nije to lagan sport i ne postaje se strelac preko noći, ali me raduje da već sada imamo dosta zainteresovane dece. U selu imamo dva fudbalska kluba, ali nisu svi za taj sport pa ćemo na ovaj način deci omogućiti da se bave i streljaštvom. Deca će imati na raspolaganju sve što im je potrebno – kaže Predrag.
Već smo rekli da je reč o veoma skupom sportu. Primera radi, jedna takmičarska puška iz koje pucaju Denis i Darko košta tridesetak hiljada kuna, odelo upola manje, a cipele oko 1.500 kuna. Ako se u to uračunaju i potrošni materijali kao što su dijabole i mete za treninge dolazi se do, za naše prilike, astronomskih cifara.
Tomaševići su se do sada snalazili sami ili uz pomoć opštine, a u poslednje vreme sve više institucija i pojedinaca pomaže ove mlade sportiste. Jedna od tih institucija bilo je i Zajedničko veće opština koje je pomoglo kupovinu jednog streljačkog odela.
Olimpijske igre kao glavni cilj
I baš u godini kada je Denis stigao do seniorske reprezentacije Hrvatske, zbog administrativnih problema sa prelaskom iz bivšeg kluba u novoosnovani Streljački klub „Bolman“ bio je prinuđen da pauzira drugu polovinu ove godine i celu narednu kalendarsku godinu. Zbog toga je upisao Policijsku akademiju u Zagrebu, ali kaže da od streljaštva ne odustaje. Naprotiv, kaže da su mu sledeće olimpijske igre glavni cilj.
- Cilj mi je bio nastup u Tokiju 2020. godine, ali zbog svega što se izdešavalo, odgađam taj cilj za četiri godine. Zbog ove pauze koju pravim znam da to neće biti lako, ali kad se vratim moraću se potruditi, ne duplo, nego petoduplo da se vratim tamo gde sam bio i da nastavim dalje – optimističan je Denis Tomašević.
Olimpijske igre 2024. godine biće održane u Parizu, a san o nastupu na tom takmičenju nema samo Denis, već i njegov mlađi brat koji u šali tvrdi da je već bolji od njega.
- Ove godine planiram sa reprezentacijom da idem na Evropsko prvenstvo i svetske kupove, a onda za četiri godine na Olimpijadu. Znam da je to teško u mojim godinama i malo ko to može, ali mislim da ja mogu – zaključuje Darko.
Ukoliko Denis i Darko ostvare svoje ciljeve i postanu olimpijci to će biti samo još jedan dodatni uspeh, ne samo za njih lično već i za celu lokalnu zajednicu. Bolman je već sada zbog njih dvojice u sportskim krugovima prepoznat kao selo streljaštva, a ako se tim postignućima pridruže i druga deca iz sela i širi društveni cilj će biti pogođen. Pravo u metu.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.